Turistička organizacija opštine Kuršumlija i DOO "Planinka" u Kuršumliji nominovali su spomenik prirode Đavolja varoš za izbor sedam novih čuda prirode. Glasanje za izbor finalista sedam novih čuda prirode traje do 31. decembra 2008. Panel eksperata N7W objaviće listu od 21 kandidata u januaru 2009. Tokom 2009. i dela 2010. godine glasaće se za izbor sedam novih čuda prirode s liste finalista, a zvanično proglašenje najavljeno je za leto 2010.Lokalitet Đavolja varoš stavljen je pod zaštitu države još 1959, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – spomenik prirode. Ukupno je zaštićeno 67 hektara površine.Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije, 27 kilometara od Kuršumlije, ispod planine Radan. Mesto čudesnog izgleda, poznato je po skupinama vretenastih stubova pokrivenih kamenim kapama, koje nauka naziva zemljanim piramidama, a narod glavucima i kulama. Ovde je pre više miliona godina bilo središte snažne vulkanske aktivnosti, čiji su svedok raznobojne stene na odseku erozivnog amfiteatra koji se strmo uzdiže u zaleđu zemljanih piramida.

O nastanku ovog prirodnog fenomena u narodu kruži više legendi, a najčešća je ona po kojoj stubovi predstavljaju po božjoj kazni okamenjene svatove. Nauka, pak, tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao čovek, uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodne erozije. Pri tome, krupni komadi stena štitili su mekši drobinski i glinoviti materijal na kome leže, od udara kišnih kapi i spiranja vodom. Ovi kameni blokovi postali su čuvari zemljanih piramida, omogućavajući sve dublje urezivanje u podlogu.Ovaj prirodni spomenik čine dva prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode s visokom mineralizacijom. Atraktivnost ovog čuda prirode dopunjuje okolni prirodni ambijent, koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.Nominaciju su podržali Turistička organizacija Srbije i Ministarstvo za dijasporu. Ovo je idealna prilika da se ljudi širom sveta upoznaju s ovim retkim prirodnim fenomenom i našom zemljom u celini.

Zahvaljujući specifičnoj klimi i karakterističnim vazdušnim strujanjima, kontinentalnim i mediteranskim, koja se mogu naći samo ovde, harmoničnom odnosu između pošumljenih predela jela, bora i smrče i prostranih livada, prekrivenih živopisnim biljem, rekama i potocima, nezagađenom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana u godini, srdačnosti domaćina, prelepim skijaškim terenima, Zlatibor se razvio u čuveni letnji i zimski turistički centar, s najdužom turističkom tradicijom među planinama u Srbiji. Za zvanični početak turizma na Zlatiboru smatra se dolazak kralja Aleksandra Obrenovića na Kulaševac 1893.godine, kada je kraj i dobio ime "Kraljeve vode".Zlatibor se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, na nadmorskoj visini od 700 do 1.500 m, 238 km od Beograda. Najviši planinski vrhovi su: Tornik (1.496 m) i Čigota (1.422 m). Ispresecan je rekama (Crni Rzav, Veliki Rzav, Sušica) i potocima, koji su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkušom, pastrmkom, mladicom i lipljanom. Na Zlatiboru postoje dva veštačka jezera. Veće jezero je u Ribnici, na reci Crni Rzav. U samom centru turističkog naselja Zlatibor nalazi se manje jezero, napravljeno za turističke potrebe. Okruženo je prijatnim stazama za šetanje, klupicama za odmor gostiju, koji leti mogu da se kupaju, sunčaju, a zimi da se klizaju po zaleđenoj površini jezera.Zlatibor je poznat kao smučarski centar. Skijaši početnici i deca uživaće na blagim padinama Obudovice (manji ski lift dužine 250 m), a bolji skijaši će se odlučiti za odlazak na Tornik i neku od njegovih staza. Sportski centar „Tornik" nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110 -1.490 m, 9 km od turističkog centra. Staze, kojih ima četiri (Čigota, Tornik, Ribnica, Zmajevac), pogodne su za takmičenja u slalomu, veleslalomu i superveleslalomu.

Povezuju ih tri ski-lifta. U centralnom delu Zlatibora nalaze se uređene staze za smučarsko trčanje i biatlon, koje se zbog svoje preglednosti i konfiguracije terena, ubrajaju među najlepše u Evropi.Tokom cele godine mnogi vrhunski sportski klubovi biraju Zlatibor za pripreme, organizuju se košarkaški kampovi, škole paraglajdinga, tenisa, skijanja, plivanja.Zlatibor je jedan od naših najvećih centara kongresnog turizma. Veliki broj kongresa, seminara i simpozijuma održava se ovde tokom cele godine. Jedan od najzastupljenijih vidova turizma na Zlatiboru svakako je rekreativni. Na Zlatiboru ćete često videti šetače koji se kreću nekom od šetačkih staza (do Čigote, kanjona Rzava, Gradine, Oka, Crnog vrha, Ribničkog jezera) ili koji na neki drugi način istražuju lepote Zlatibora. Medicinska istraživanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lečenje različitih plućnih bolesti, anemije, manjih poremećaja srca i krvnih sudova, a naročito poremećaja štitaste žlezde, koji se leči u Insitutu "Čigota".Muzej narodnog graditeljstva pod otvorenim nebom "Staro selo" u Sirogojnu vraća nas u XIX vek. U njemu je prikazana tipična zlatiborska okućnica sa svim njenim elementima. U programima muzeja posebna pažnja se poklanja očuvanju i oživljavanju tradicionalnih zanata. U radionicama muzeja izrađuju se kopije muzejskih eksponata i prikazuju veštine grnčarskog, kačarskog, tesarskog, tkačkog i drugih zanata. Tokom cele godine organizuju se likovni, književni, muzički i drugi susreti, izložbe, predavanja i letnje škole. Prilagođena muzejskom prostoru tu je i scena sa gledalištem, a tu su prodavnica proizvoda starih zanata i muzejskih kopija, biljna apoteka. U jednoj od nekadašnjih kuća uređena je krčma, a nekoliko objekata namenjeno je za smeštaj turista.

Nikoljdan je najčešća srpska slava, po svetom Nikoli miriklijskom zaštitniku sirotinje i moreplovaca.Nikola je bio sin znamenitih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Bio je veoma darovit, obrazovan i postao je sveštenik grada Mira, a potom i episkop.Posle smrti svojih roditelja, razdelio je svu imovimu siromasima ne ostavivši ništa za sebe. O njegovim milosrdnim delima zapisane su mnoge priče a među njima i priča o tri kćeri.Prema legendi - u gradu Miru živeo je siromašan čovek, imao je tri ćerke koje nisu mogle da se udaju zato što nisu imale dovoljno novca za miraz.. Poštujući reči jevanđelske da milostinju ne treba činiti pred ljudima, ni zbog reklame, a pogotovo da ne postidi čoveka koji je u nevolji, sveti Nikola je odlučio da svoju pomoć pruži tajno, noću. Jedne noći došao je i darivao ih čarapom punom zlatnika. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno. Isti motiv se vezuje i za Božić Batu.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika uopšte. Nekada se na svim hrišćanskim brodovima nalazila ikona svetog Nikole a on se posebno praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na taj dan ne isplovljava, a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan.Svetog Nikolu, čije je ime vezano za vreme kada se privodila kraju borba za slobodu hrišćanske propovedi, poštuje sav hrišćanski svet.Mošti svetitelja počivaju danas u velelepnoj Crkvi svetog Nikole, koju su žitelji Barija podigli u slavu iscelitelja i čudotvorca. Srpski kralj Stefan Dečanski kome je, prema predanju, Sveti Nikola povratio vid, slao je bogate priloge i čitav hram srebrom okitio.Za hrišćanski svet i prema hrišćanskom predanju Sveti Nikola, borac za Hristovu veru, je 'pobeditelj zla na dobro celom svetu', a njegovo ime znači - narodni pobeditelj.Na pravoslavnim ikonama Sveti Nikola se najčešće predstavlja sa omoforom arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci. Njegov lik je i na freskama srpskih srednjevekovnih manastira, a najpoznatije i najbolje očuvane su u manastirima Žiča i Mileševa.Sveti Nikola je po broju svečara bez premca među slavama u Srba, a posvećeno mu je više od 600 crkava pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve (SPC). Zato je Sveti Nikola hramovna i manastirska slava SPC.

Rosano Fereti, jedan od najpoznatijih svetskih frizera, je nakon Italije, Španije i Amerike došao i u Beograd. Čuveno ime, čija je klijentela sam krem svetskog džet-seta, svojim dolaskom najavio je potpuno nov pristup friziranju koji je gradio više od 20 godina učeći i radeći s najpoznatijim frizerima, fotografima i stilistima. Mi smo bili, videli i prenosimo vam utiske.Koliko smo uspeli da saznamo, njegov cilj je jasan jer veruje u prirodnost, jednostavnost, sklad kreativnih ideja i rešenja koja ističu ono najbolje što odlikuje jednu ženu i njenu ličnost.Verujem da je estetika ovog milenijuma čista, iskrena i pozitivna. Verujem da žena želi da bude lepa, romantična i senzualna. Ona mora u svakom trenutku da uživa u svom izgledu i da se poigrava s njim prema svom raspoloženju. Ono po čemu se ja razlikujem od drugih je dinamika i kvalitet usluga, kao i to što činim da se svaka žena uvek oseća jedinstvenom i modernom. Ja nisam puki izvršitelj već svaki put slobodno kreiram nešto novo u skladu sa željama i ličnošću klijenta.Druženje i savetovanje sa Feretijem upriličeno je za novinarke, a one najhrabrije prepustile su se njegovim veštim rukama i trenutnoj mašti.

Voditeljka Snežana Dakić odlučila je da malo skrati kosu. Fereti je skratio malo više, ali je na kraju ipak sve ispalo perfektno. Predstavio nam je najnoviji metod šišanja, tokom kojeg i frizer i klijent stoje, kao i fenirinje bez četke, s provlačenjem pramenova kroz dva prsta. Fereti će u Beograd dolaziti tri puta godišnje. Sve zainteresovane dame koje žele da se isfeniraju moraće da izdvoje oko 15 evra, a za šišanje 40.Rosano Fereti je strast prema ovoj profesiji nasledio od dede, berberina u malom gradu gde se Fereti rodio, a kasnije i od svoje majke, koja je nastavila porodičnu tradiciju. Sa samo 23 godine otvorio je salone u većim gradovima Italije (Milano, Rim, Parma). Stičući iskustva širom sveta, shvatio je šta zapravo želi - frizerski salon koji je, osim prvobitne namene, mesto za negu, lepotu, lepe osećaje i sve ostalo što čini da se mušterija koja uđe u salon oseća dobro. Od 1995. godine počinje njegova munjevita internacionalna karijera, a saloni se otvaraju u Španiji, Americi, Meksiku…Sa svojim timom radio je editorijale za brojne svetske časopise kao što su “Vog”, “Mari Kler”, “Woman”. Sarađivao je sa Sindi Kraford, Šeron Stoun, modnim kućama “Armani”, “Šanel”, “Max Mara”... Njegovi klijenti danas su poznata imena: glumica Monika Kruz, Karlo Anćeloti, Luis Figo, španska kraljevska porodica, Viktorija i Dejvid Bekam…

Svi oni koji su mislili da je meso jedina hrana od koje se može lepo najesti,ako su posetili manifestaciju "Slavagastro", morali su da priznaju da ovaj put nisu u pravu. Svi vi koji ste propustili Deveti festival slava i pravoslavlja, sledeće godine nemojte da ponovite istu grešku.Iako naizgled kombinacije nekih sastojaka hrane ne obećavaju mnogo, probajte, gastronomski užitak je garantovan.Ideja organizatora je popularizacija slavskih ponuda u ugostiteljskim objektima.Crkveni kanoni dozvoljavaju da se slava proslavlja i van kuće. Nije bitno mesto, slava je tamo gde je domaćin,rekao je Dragan Gligorijević, predsednik “Sacen Internationala”, domaćin ovog događaja.A na postavljenim stolovina u hotelu “Continental” izbor “ića i pića” nikad bolji! Čak ni najprobirljiviji gurmani nisu imali šta da zamere.Aleksandar Đuričić iz restorana “Čobanov odmor” rekao je da slavu za 50 gostiju tri vredne žene mogu da pripreme za jedan dan. Njihova krsna slava je Sveti Nikola i ovo su

njihovi predlozi slavske trpeze:Kao predjelo preporučujemo pasulj prebranac i punjeni luk. Na stolu treba da se nađe i rakija, koja se prvo služi kao dobrodošlica gostima, a zatim i kao aperitiv. Za svaku slavu je ipak najvažniji slavski kolač. Mi smo naš spremili na užički nači, jer smo ga pekli u posebnoj peći, i to na bukova drva. Jedan od nagrađenih izlagača je i Turistička organizacija Sokobanje, koja je dobitnik prvog mesta za slave u istočnoj Srbiji. Ljubazna domaćica njihovog štanda ponudila nam je da probamo bobove pihtije - hladno predjelo koje se pravi od biljke boba. Kao slatkiš predložili su nam belu tikvu s pirinčem, a između toga poslužili smo se suvom paprikom punjenom pšenicom i orasima, kao i čorbom od rasola.Posetioci su mogli da probaju i nekoliko desetina različitih vrsta vina. “Navip” je organizovao koktel parti, a na štandovima “Plantaža 13. jul”, “Vinarije Jovičić”, “Vršačkih vinograda” i mnogih drugih lepe hostese su sipale dobra vina i savetovale goste uz koju hranu da ih piju.

U većini agencija i ugostiteljskih objekata tvrde da su im kapaciteti za Novu godinu skoro potpuno popunjeni. Prosečna cena dočeka u inostranstvu je oko 200 evra, a u domaćim restoranima i kafićima oko 50. Najviše ima ponuda i interesovanja za inostranstvo, dok mesta u domaćim planinskim centrima gotovo da nema.Ukoliko je neko planirao da Novu godinu dočeka u organizovanom aranžmanu, onda je bolje da se požuri jer su nam u većini agencija, hotela i restorana rekli da imaju veoma malo mesta. Cene su različite i moglo bi se reći za svačiji džep, u zavisnosti od toga gde neko želi da se provede za najluđu noć.Među najjeftinijima je doček u Budimpešti za samo 45 evra, dok je najskuplje desetodnevno krstarenje Karibima za koje nam je rečeno da sa avionskom kartom košta oko 3.000 evra, gotovo duplo skuplje nego što je uobičajeno.Ponuda stranih destinacija je dosta bogata i zainteresovani mogu ići u uglavnom sve veće evropske gradove, ali i u Severnu i Južnu Ameriku ili Aziju. Od evropskih prestonica najčešći su aranžmani za Atinu, Budimpeštu, Prag i Istanbul. S obzirom na to da je za te gradove najviše

ponuda, i cene aranžmana su najpovoljnije - od 150 do 250 evra.Najveće interesovanje postoji za Italiju, rasprodati su nam Budimpešta i Prag, a postoji i interesovanje za Moskvu.Zanimljivo je da skoro nijedan aranžman ne uključuje organizovan doček Nove godine, već se sve bazira na slobodnom izboru putnika. U agencijama su izjavili da je cena dočeka u Budimpešti oko 70 evra, u Istanbulu od 35 do 70, u Grčkoj približno toliko, dok će u Pragu za prosečan doček biti neophodno platiti između 50 i 80 evra. Inače, u novogodišnje aranžmane najčešće je uračunato razgledanje znamenitosti evropskih gradova. Tako će u Budimpešti gotovo sve agencije prirediti razgledanje Sentandreje ili Trga heroja, dok će u Istanbulu biti nezaobilazan obilazak Aja Sofije i Plave džamije. Slična priča je i sa drugim evropskim destinacijama.Od eksluzivnijih aranžmana u „Fudeksu“ se može izabrati pet dana u Moskvi za 499 evra, a primamljivo je za one sa dubljim džepom krstarenje Karibima, preko agencije „Cera“, u trajanju od 10 dana za oko 3.000 evra. Takođe, poseta Meksiko sitiju i Kankunu u aranžmanu od 20 dana košta 2.295 evra, dok se za 13 dana u Hong Kong mora platiti 2.600 evra.

Nakon ogromnog uspeha u protekle dve godine, ponovo se organizuje "Širom zatvorenih očiju" - jedinstveni doček Nove godine, uveliko poznat kao specifičan spoj magije i mistike venecijanskih maski i plaštova, u kombinaciji s nesputanim urbanim duhom Beograda. "Širom zatvorenih očiju" po treći put će se potruditi da opravda titulu najekstravagantnijeg novogodišnjeg provoda. Pored odlične muzike i atmosfere, organizatori imaju na umu da novogodišnju noć pretvore u mističnu i nezaboravnu avanturu za odabrani krug posetilaca.Sama po sebi, zgrada Geozavoda u Karađorđevoj 48 predstavlja impozantno arhitektonsko remek-delo, a raskoš i glamur koji ona pruža omogućava nam da ponudimo zaista najlepši i najinteresantniji prostor za doček Nove godine.

"Širom zatvorenih očiju" i ove godine nudi dva stejdža sa pregršt muzičkih iznenađenja. Na jednom su renomirani beogradski di-džejevi iz organizacije Happy People - DJ Lale i MC Carlo, DJ Goran Kovačević Zmix, DJ Mr. Flowers, DJ Dragan Ivković, DJ Paun i, naravno, Marko Vuković, koji je ove godine proglašen za najboljeg domaćeg di-džeja.Na drugom će se predstaviti Luna Lu, Boris Milivojević, Katarina Žutić, Galeb, Oliver Nektarijević, kultni radio voditelj Uroš Milovanović sa Studija B i njegove kolege iz emisije "Neviđeno" radija B92. Neočekivane VIP zvanice će vas iznenaditi i oduševiti svojim autentičnim izborom muzike.Kratki trenuci predaha se mogu pronaći u jednom od dva VIP ruma ili u ušuškanom landž baru, uz izazovan izbor pića i hrane.

Onaj deo beograđana koji je imao tu čast da sedi u jednom od Engleskih dobro poznatih coffee shop-ova se verovatno oduševio činjenicom da je u julu mesecu ove godine otvoren prvi "COSTA coffee shop" u Njegoševoj ulici u Beogradu.Posle prvog osvanuo je i drugi i to, ni manje ni više nego pored srpskog "Greenet"-a. Broj ljudi u Greenetu se "prepolovio", dok radnici u "Kosti" ne ispustaju šoljice iz ruku. S druge strane onaj drugi deo beograđana koji se još uvek zadovoljava kafom iz "Greenet"-a ili "Grand Pleasure"-a verovatno smatra da je previše dati 210,00 din. za kafu koju u GP-u možete pazariti za nekih 150,00 din. I dok radnje poput ovih u Londonu "niču" svakodnevno, srbi se grabe za mesto u gore pomenutim. Sama činjenica da u UK-u ima 600 COSTA shop-ova, i da je već godinama unazad svakodnevno ispijanje kafa u ovakvim mestima normalna pojava, slobodno možemo da se zapitamo šta predstavlja članak u jednom od revijalnih izdanja modnih magazina u kome piše da ići u "Kostu" znači i biti IN.Pored "NO SMOKING" znaka, koji se nalazi na svakom stolu i koji savršeno uspeva da održi miris kafe prisutan u celom

lokalu, u "Kosti" možete videti i pregršt devojaka koje sede u stalnom grču dok puće svoje usne mažući ih brendiranim sjajevima. Dobro poznat dizajn samog lokala i ukus kafe je jedan od razloga zbog kojeg će većina "svetskih putnika" odabrati baš ovo mesto. Ljubazno osoblje koje će ispuniti sve vaše zahteve je uniformisano, tako da nema šanse da ih pomešate sa gostima.Ono što izaziva čuđenje kod većine ljudi prilikom prvog ulaska u "Kostu" je to što ne postoje konobari ni konobarice. Nakon što izaberete vaš napitak ili "grickalicu" stanete pored pulta i sačekate da budete usluženi.Od "grickalica" možete naći veliki izbor kolača, kao i sendviče u obliku trouglova koje smo često imali prilike da vidimo u američkim filmovima. Cene se kreću od 100,00 din. pa naviše. Tako da, za nekih 100,00-200,00 din možete pazariti sendvič, u zavisnosti od njegovog sadržaja. Čokoladini "muffin" i cheese cake spadaju u najtraženije "zanimacije".U Beogradu i Novom Sadu treba da bude otvoreno 9 COSTA coffee shop-ova do kraja 2008. Tako da, ako ste stanovnik nekog od ovih gradova, imaćete priliku da uživate u čarima ove kafe koja se pravi na Italijanski način.

U pozorištu „Boško Buha“ premijerno je odigrana predstava „Aladinova čarobna lampa“. Poznata bajka blago je modernizovana kako bi bila približena modernim tokovima i gledaocima. Glavne uloge poverene su Viktoru Saviću, Mirki Vasiljević i Dejanu Lutkiću. Oni su nas poveli na bajokvito i romantično putovanje koje je gledaocima poručilo da „nas vera i volja mogu dovesti gde god to poželimo“. Podršku svojim kolegama pružilo je dosta glumaca, pretežno mlađe

generacije. Među prvima pristigli su Borka Tomović, Nada Macanković, Miki Damjanović... Sa malim zakašnjenjem pojavila se i „stara škola“ u liku Mime Karadžića. Nakon predstave, duh iz lampe stvorio je posluženje i koktele uz koje su se gledaoci, pod utiskom predstave, prisetili nekih davnih, bezbrižnih dana.

Australijska pevačica Kajli Minog koja je u prethodne dve godine prošla pakao (operacija raka dojke i dugotrajan oporavak nakon hemoterapije) vratila se u velikom stilu na svetsku scenu - izgleda bolje nego ikad, nedavno je objavila novi album, a karte za njenu evropsku turneju, koja počinje u maju 2008, razgrabljene su. U proleće 2005. Kajli je šokirala svetsku javnost priznanjem da je obolela od raka dojke,a nastavak njene turneje „Showgirl“ je pala na glavu. Život mi se promenio iz korena, a prvo što sam pomislila bilo je: Jadni moji roditelji. Iako vam treba otkazan.Kada sam saznala da imam rak, imala sam utisak kao podrška rodbine i prijatelja, borba protiv bolesti je usamljenički poduhvat. Nakon razgovora sa lekarima, otišla sam u svoju sobu i dvadesetak minuta pokušavala da da mi je bomba

prihvatim užasne vesti. Sledećeg dana smo objavili zvanično saopštenje da bolujem od raka i tada sam bukvalno postala zatvorenik u svojoj kući. Još gore sam se osećala za vreme hemoterapije. Bilo je dana kada nisam mogla da ustanem iz kreveta, a šetnja do prodavnice iza ugla je bila podvig - izjavila je Kajli Minog i dodala:Iako su mi lekari rekli da sam sada zdrava, moj najveći strah je da će se rak vratiti.Protiv toga se borim svakog dana, ali želim svim ljudima koji su oboleli od raka da poručim: Morate da se borite. Možete da pobedite rak. Nakon operacije u bolnici „Kabrini“ u Melburnu, i dugotrajnog oporavka posle hemoterapije, Kajli je u decembru 2005. objavila singl „Over the Rainbow“, a 11. novembra prošle godine je koncertom u Sidneju nastavila prekinutu „Showgirl“ turneju.U januaru ove godine tridesetdevetogodišnja pevačica je otkazala nastup u Mančesteru, kako je navedeno, zbog respiratorne infekcije koja nema nikakve veze sa rakom.Ipak, strah je bio neopravdan, Kajli se vratila na scenu desetak dana kasnije, a 26. novembra je objavila album „X“, prvi nakon šestogodišnje pauze.