Glumica Džesika Alba gostovaće u specijalnoj epizodi popularne američke serije „Kancelarija”, koja će biti

emitovana 1. februara na En-Bi-Siju. Nedavno se u prodaji pojavio i njen foto-kalendar za 2009. godinu.

U palati „Srbija“ juče je potpisan ugovor o zajedničkom ulaganju naše države i italijanskog automobilskog giganta „Fijat“ koji će u kragujevačkoj „Zastavi“ uposliti 4.750 radnika i, preko zajedničkog preduzeća koje će narednih dana biti osnovano, omogućiti proizvodnju i izvoz putničkih vozila na balkansko i evropsko tržište u vrednosti od oko milijardu evra, što je šestina ukupnog godišnjeg srpskog izvoza.

Na taj način, jedan od najvećih gubitaša, koji je poreske obveznike koštao oko 500 miliona evra, trebalo bi da u veoma kratkom roku postane profitabilna kompanija. Novo zajedničko preduzeće zvaće se „Fijat Srbija“. Ugovor predviđa da u tom mešovitom italijansko-srpskom preduzeću imamo 33 odsto vlasništva (Italijani preostalih 67 procenata, s tim što preuzimaju imovinu kragujevačkog gubitaša) i da u nekadašnji kragujevački gigant bude investirano nešto manje od milijardu evra, tako da bi se do kraja 2010. godine proizvodilo oko 200.000 vozila godišnje, potom dodatnih 100.000.

Poznati svetski magazini mesecima su se borili da dobiju prava na objavljivanje fotografija blizanaca najlepšeg glumačkog para Andželine Žoli i Breda Pita. Prava na slike dobio je poznati magazin „Pipl“ koji je za ovo „zadovoljstvo“ slavnom paru platio čitavih 15 miliona dolara i time učinio da slike novorođenih Noksa Lenoksa i Vivijen Maršelin postanu najplaćenije slike beba poznatih na svetu. Taj novac Andželina i Brad će dati u dobrotvorne svrhe,

a pretpostavlja se da će ga uplatiti na račun svojih dobrotvornih organizacija „Jolie-Pitt“ i „Make it Right Foundation“. Fotografije će se, kako navode svetski mediji, u javnosti pojaviti već sledeće nedelje. Mediji već uveliko spekulišu o tome ko će biti kum trenutno najpoznatijim blizancima na svetu. Navodno, Andželina je kontaktirala svoju bivšu devojku Dženi Šimicu od koje je tražila da bude kuma Noksu i Vivijen, međutim Bred se, kako navode mediji, nije složio s tim, te će Bono Voks iz benda U2 okumiti slavne blizance. Bono je slavnom paru, novopečenim građanima Nice, predložio da se slavlje zbog rođenja beba održi u njegovom domu.

Ponuda voća i povrća na pijacama širom Srbije ovih dana je bogata, a cene su prilično šarolike. Primera radi, najjeftiniji krompir i tikvice trenutno se mogu pazariti u Subotici, kupus u Čačku i Kragujevcu, a paprike u Vranju i Loznici. Breskve su najjeftinije u Smederevu, kajsije u Kragujevcu, a višnje u Pirotu.Poznajem mnoge koji kupuju na pijaci jer smatraju da je roba tamo svežija. Međutim, roba istog kvaliteta po mnogo

jeftinijim cenama ovih dana prodaje se po supermarketima. Tako, na primer, umesto da na pijaci papriku platite 80, u radnji sekupuje za 60 dinara, a jeftiniji su i paradajz i lubenica.Najjeftiniji paradajz na pijačnim tezgama, po ceni od 20 dinara, ovih dana prodaje se u Smederevu i Pirotu, dok u Kragujevcu to omiljeno letnje povrće dostiže cenu i do 70 dinara po kilogramu. Paprike se u Vranju i Loznici prodaju od 40, a u Beogradu njihova cena ide i do 100 dinara za kilogram. Najjeftiniji spanać, po ceni od 30 dinara, kupuju Vranjanci, dok Beograđani za kilogram plaćaju i do 150 dinara.

Prvi dodir sa Srbijom ovaj Francuz italijanskog porekla imao je u oktobru 2006. godine kada je kao predavač najbolje italijanske škole kulinarstva ALME iz Parme održao kurs za 25 srpskih kuvara zaposlenih u italijanskim restoranima širom Srbije.Veoma impozantna prošlost i veliko iskustvo Michela Magade kada govorimo o kulinarstvu, zaintrigirala nas je i navela da dođemo baš ovde. Želeli smo da proverimo da li je kuvar i predavač koji je bio, i još uvek je, član nekih od najvećih kulinarskih udruženja na svetu poput Jeunes Restaurateurs d’Europe i Eurotoques, nešto od svog ogromnog znanja preneo i na ovaj restoran. Ono što smo uspeli da saznamo o gospodinu Magadi je to da je on jedan od retkih ljudi na svetu koji je svoje kulinarsko iskustvo sticao uz priznato najboljeg kuvara na svetu, barem kada je u pitanju italijanska kuhinja, Gualtierija Marchesija. Za one koji nisu čuli za ovog kulinarskog maga, možda je dovoljno reći da je to čovek koji je prvi u svetu koristio 24-karatno zlato kao jedan od sastojaka u pripremi nekih jela.Ono što bismo mogli da primetimo na početku je da prefiks Trattoria, koji ovaj restoran još uvek nosi, možda više i nema ono značenje kojim se podvlači italijanski karakter restorana. Od pre nekoliko meseci, od kada je ovaj restoran prešao u ruke Michela Magade, koncepcija se donekle

izmenila, barem kada su u pitanju hrana i meni. Sada bi pre moglo da se kaže da je to restoran moderne kuhinje, a meni koji je sastavljen na trima jezicima - srpskom engleskom i italijanskom, mešavina je raznih stilova svetskih kuhinja koji propagiraju laganu, zdravu i kvalitetnu hranu.Unutrašnjost restorana je za sada nepromenjena i restoran izgleda moderno, dominiraju oštre linije i prijatne, blage boje. Dovoljna visina prostorije i interesantna arhitektonska rešenja dovela su do toga da se ovaj restoran prostire na tri nivoa. Očigledno je da je mesto nameski sređivano kao prostor u kome će se nalaziti restoran, što se može videti i po detaljima poput onog rešenja za ventilaciju. Takođe, primećujemo velike staklene površine koje daju sasvim dovoljno dnevnog svetla i pogled na ulicu i prolaznike.Ono što ćemo da primetimo pred kraj je to da ovde nema teške hrane. Sve je nekako jednostavno, ukusno i lagano, što će se sigurno svideti ljubiteljima ovakve hrane. Porcije su dovoljne, nisu ni prevelike ni premale. Teško ćete se prejesti, ali svakako nećete izaći gladni, što je, čini nam se, trend koji bi trebalo slediti. U ovom restoranu ćete moći da pojedete i picu iz peći na drva, razne morske specijalitete, ribu, nekoliko vrsta paste, kao i neka jela od piletine, junetine i jagnjetine.

Reč dana u Moskvi glasi 'ekskluzivno'. U najpoznatijim klubovima služi se najskuplje piće, ali u takve klubove se i najteže ulazi. U Moskvi je mnogo više cool uveče izaći privatnim autom i to najpre velikom, crnom limuzinom nego metroom. Dizajnirana, firmirana garderoba samo se smenjuje sa polica skupocenih butika. Moskovljani se danas goste sušijem, a ne haringom kao nekada, i piju francuski šampanjac, a ne Sovietskoe shampanskoe. Pojavio se čak i novi brend čaja, Elitny Chai, koji pokušava da zaradi upravo na toj preokupiranosti prestižom.Ipak, tu privilegiju da vozi džipove Hummer i da se oblači u Armani odela ima samo mala, ali vrlo vidljiva elita. Ipak, većina Moskovljana danas uživa u većim platama nego ikada ranije.Tokom 2005. godine, moskovskim ulicama prolazilo je tri miliona automobila, a taj broj se svake godine povećava za 200,000. Ima bezbroj Mercedesa, ali i automobila marke Honda, Citroen, kao i starih dobrih Lada. Među novim kafanama ima i ušuškanih i prijatnih kafea i boemskih barova, ne samo preskupih restorana. Mnogi noćni klubovi su 'ekskluzivni' i rezervisani samo za određenu klijentelu, ali ostali se mogu pohvaliti da su 'demokratski' i da su otvoreni za sve.No i u popularnim "demokratskim" klubovima postoji tzv. "face control" kako bi se smanjio rizik od

terorističkih napada ili napada već pijanih gostiju.I presna riba je postala populističko iskustvo, jer jeftini suši barovi niču kao pečurke. Proteklih godina suši je postao toliko popularan da se može naći u većini restorana bez obzira da li je njihova osnovna kuhinja francuska, italijanska, ili eklektička.I možda baš ovaj prosperitet objašnjava apolitičnost Moskovljana. Dok se Ružičasta i Narandžasta revolucija odigravaju u neposrednom komšiluku, Rusi mirno stoje i gledaju kako predsednik Putin cenzuriše njihovu štampu i oduzima im pravo da neposredno biraju guvernere; čini se da Moskovljani više paze da ne propuste otvaranje novog restorana, nego poslednju debatu u parlamentu. Izuzetak postoji samo kada je njihov komfor direktno ugrožen, kao što je bio slučaj 2005. kada je nakon predloga monetizacije penzionog osiguranja hiljade penzionera izašlo na ulice da protestuje.Jedna od stvari koju niko nije mogao da ignoriše je rat u Čečeniji. Moskovljani su bili prinuđeni da se suoče sa sumornom realnošću tog rata, jer su bombe počele da eksplodiraju na njihovim sopstvenim ulicama. Teroristički napadi tokom prethodnih godina doveli su dotle da se prestonica nacije u mnogo čemu promeni. Neke promene su spolja nevidljive, dok su druge očigledne, kao što su metalni detektori na ulasku u Boljšoj teatar, ili sveprisutna policija koja na ulasku u metro legitimiše svakog drugog prolaznika. Međutim, kako su za vreme drugog mandata Putina, posle terorističkog napada na pozorište Nord Ost i metro stanice u Moskvi, i Školu u Beslanu, uhvaćeni i ubijeni čečenski treoristi sa vrha ruske liste, a za predsednika postavljen jedan od mladih vođa Pvog čečenskog rata Ramzan Kadirov, situacija na Kavkazu se smirila.

Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), vodeća svetska organizacija koja se više od 60 godina bavi zaštitom dečjih prava, kao svoj glavni cilj postavila je da dečja prava budu kao trajan etički princip i standard ponašanja prema deci.U galeriji O3ONE u sredu, 18. juna, UNICEF nam je predstavio novu i veoma inspirativnu kolekciju čestitki i poklona za 2008/09. godinu, koja oslikava istinski duh poklanjanja. U velikom i interesantnom izboru lako se može naći ponešto za svačiji ukus. Posebno osmišljeni pokloni, u koje spadaju obrazovni, zabavni, kolekcionarski i ručno rađeni predmeti, prepoznatljivi su po vrhunskom kvalitetu, a još je važnije da je efekat kupovine UNICEF-ovih proizvoda daleko duži od trenutka pažnje koji upućujete nekome, jer svaka čestitka koju pošaljete i svaki poklon koji darujete deci omogućava bolji život.UNICEF ima posebno zadovoljstvo da predstavi novu kolekciju za 2008/ 2009. godinu, a ovo je i lepa prilika da predstavimo i tri partnerstva kompanija koje su prepoznale važnost ulaganja u decu: "Diners Club International", RTV B92 i "Telenor". Ujedno se zahvaljujemo svima koji su medijski podržali naše programe i aktivnosti.

Verujemo da je svako pojedinačno dete važno, ali i da je svaki pojedinac važan detetu, jer će nasleđe koje ostavljamo deci biti imovina koju će ona podeliti - reči su koje je zvanicama i gostima uputila Vesna Savić-Đukić iz UNICEF-a.Internet portal Nadlanu je u nekoliko navrata, onoliko koliko su nam mogućnosti to dopuštale, podržao projekte UNICEF-a, svrstavajući se tako u društvo istinskih poštovalaca rada ove velike svetske humanitarne organizacije, a što nas je ispunjavalo srećom i zadovoljstvom zbog saznanja da dajemo skromni doprinos izgradnji bolje budućnosti za decu i mlade. Zahvalnica koju smo dobili ispunjava nas zadovoljstvom, ali nas i obavezuje da sa još većim entuzijazmom podržimo nove projekta UNICEF-a. I treba izdvojiti i još jednom reći, kako to divno kažu u UNICEF-u: - Mi verujemo da je svako pojedinačno dete važno, ali i da je svaki pojedinac važan detetu, jer će nasleđe koje ostavljamo deci biti imovina koju će ona podeliti. Ujedinimo se za decu.

Nova kraljica tenisa Ana Ivanović nikada neće zaboraviti 7. jun 2008, kada je osvojila svoju prvu gren-slem titulu na Frenč openu, porazivši Ruskinju Dinaru Safinu rezultatom 2:0. Zvanično je proglašena prvom teniserkom sveta i, posle Monike Seleš, postala je prva teniserka iz Srbije koja je osvojila ovaj turnir.Publika u Parizu Ani je dala neverovatnu podršku, a nekoliko hiljada poštovalaca i navijača napravilo joj je, u njenom rodnom Beogradu, pravu feštu, praćenu neviđenim vatrometom konfeta. Uz povike "Jedna je Ivanović Ana", "Ana, mi te volimo" i "Pojavi se, Ana", zastave, balone i transparente, kraljica, kako su je najavili, pojavila se na čuvenom pobedničkom balkonu gradske Skupštine.U elegantnoj beloj haljini, na štiklama, sa diskretnom šminkom i širokim osmehom, mahala je okupljenoj masi, u kojoj je najviše bilo školaraca, ali i onih najmanjih, koje su doveli roditelji. Neki su došli s reketom, valjda da se pokažu da i oni igraju tenis i da će jednog dana, kao i Ana, mahati s ove terase.

U Parizu sam proslavila titulu, ali ovo je nešto posebno. Vi ste došli da me podržite i da mi date snagu za dalje. Ovaj trenutak ne može da se poredi ni sa čim, zato ću ga pamtitu do kraja života. Nemam reči kojima to mogu da opišem. Predstoje mi turniri na Vimbldonu i US openu, nadam se da ću opravdati vaše poverenje I da ćemo se ponovo videti na ovom mestu - tako je Ana izrazila svoju zahvalnost pred okupljenima, koju su burno pozdravljali svaku njenu rečenicu.Aninom dočeku obradovali su se i prodavci, koji su postavili svoje tezge sa zastavama, šeširima, kačketima, šajkačama, balonima, šećernom vunom, kokicama, sokovima… pruživši tako svoj doprinos celokupnom događaju. Okolni balkoni bili su načičkani što komšijama, što poznatim i nepoznatim ljudima. S prozora su izvirivale glave, a spretni kamermani našli su utočište na pojedinim krovovima. S visine se ipak sve mnogo bolje videlo. Ana već narednog dana putuje za Englesku, gde će učestvovati na Kvins turniru u Londonu, poslednjem pred treći gren-slem sezone u Vimbldonu. Bitno je da ukupan broj poena Ani garantuje da će biti prvi nosilac na Vimbldonu, koji počinje 23. juna.

Znate li da je černobiljska nesreća najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije i da stručnjaci procenjuju da je nivo radioaktivnog zračenja toliko visok da će u toj zoni normalan život biti moguć tek za oko 500 godina? Da li je pred nama ledeno doba? Znate li šta je reciklus, i gde je poslednje utočište? Da li ste primetili da se izraz "klimatske promene" gotovo nikad ne koriste u pozitivnom kontekstu?Na ova pitanja pokušali su da odgovore umetnici. Kao način izražavanja koristili su keramiku i pravili razne predmete. Keramika je jedna od najstarijih tehnika likovnog izražavanja, a svojom specifičnošću evocira procese u prirodi i vezu čoveka s njom. Uz predmete su išla mini objašnjenja, odnosno umetnici su dali svoje viđenje i tumačenje ekološke problematike.Ivanu Rackov zainteresovala je černobiljska katastrofa, a Igor Štanglicki zamislio je "reciklus" – činiju koja svojim, vrlo vidljivim, znakom za reciklažu treba da podseća svog vlasnika na umetnikovu nameru. U svakom momentu može da je pošalje nazad umetniku, odnosno Igoru, i zatraži da je reciklira u novo delo. Tako Štanglicki podseća da svaki iskorišćeni proizvod možemo da recikliramo.

Radenko Adnađ podseća da smo možda stigli do tačke usijanja – predlozi stručnjaka da bi korišćenje malih diskova stvorilo veliku "senku" u svemiru zvuče kao "poslednje utočište".limatske promene bile su i inspiracija ovih umetnika, ne samo one loše, već i klijanje, rast, cvetanje, bujanje, sazrevanje, sušenje, kiša, ledene kiše, kristalni led, led... i sve opet ispočetka."Planeta Zemlja" je tradicionalna godišnja izložba sekcije keramike, koja se već 10 godina održava u prostoru galerije "Singidunum", a terminom i temom povezana je s Danom planete Zemlje i Danom zaštite čovekove okoline. Kada se pomene zagađenje okoline, globalno otopljavanje ili ekološka katastrofa, većina okrivljuje druge. Retko ko polazi od sebe – šta ja mogu da uradim da to sprečim?Ja mogu da što pre završim tekst i isključim računar, a ne da ga ostavim da radi. Mogu većinu svog veša da perem na 30 stepeni. Da koristim samo ono svetlo koje mi zaista treba, a da sva ostala isključim. Da bacam smeće u kantu.