Cene nafte povukle su se juče sa rekordnih visina od oko 126 dolara za barel, pošto je dolar ojačao u odnosu na evro i jen. Laka, američka nafta za junske isporuke pala je za 63 centa, na 125,33 dolara za barel. U prošli petak na njujorškoj berzi nafta se prvi put probila na iznad 126 dolara. Skok krajem prošle sedmice pripisuje se saopštenju Kolumbije da je otkriven dokument

koji ukazuje da je predsednik Venecuele Ugo Čavez ponudio pomoć kolumbijskim pobunjenicima. Neki američki zakonodavci zatražili su da Bela kuća doda Venecuelu na listu zemalja koje podržavaju terorizam, koja uključuje Severnu Koreju, Iran, Siriju, Sudan i Kubu. Takav potez bi najverovatnije naveo Venecuelu da smanji izvoz nafte u SAD, ali analitičari veruju da je to malo verovatno.

Meso će narednih dana poskupeti još za 10 do 15 odsto. Ako je za utehu potrošačima, cena se možda neće odjednom korigovati za ovaj iznos, već će proizvođači i trgovci to učiniti u više navrata po nekoliko procenata. Rajko Latinović, direktor „Imesa“, kaže da je hrana poskupela 100 odsto i da se fond svinja od prošle do ove godine smanjio za oko 800.000 tovljenika. - To je pad proizvodnje za oko 20 odsto.

Sada je kilogram žive vage svinja od 120 do 130 dinara, a prošle godine je proizvođačka cena bila 90, a prodavalo se i po 40 dinara, pa je stoka prinudno klana samo da bi se smanjili gubici. Da je država intervenisala otkupom i pokušala da ublaži prodaju stoke u bescenje, stočni fond bi se koliko toliko održao i ponuda ne bi bila smanjena. Gašenje proizvodnje kad-tad stigne za naplatu - kaže Latinović i dodaje da je kilogram francuske obrade sada 270 dinara, a da bi proizvodnja bila rentabilna, cena bi trebalo da poraste na 300 dinara po kilogramu. „To bi značilo da će kilogram svinjskog mesa bez kosti u maloprodaji koštati oko 420 dinara“, kaže Latinović.

Prvog dana posle parlamentarnih izbora u Srbiji, Beogradska berza juče je doživela preporod, pošto su svi njeni indeksi ostvarili dvocifreni rast, što nije zabeleženo mesecima. Vodeći indeks „beleks 15“, kojeg čine najlikvidnije srpske akcije, skočio je za čak 12,93 procenta poena, a „beleks lajn“ je porastao za 10,37, dok je SRH, odnosno indeks osam najtrgovanijih akcija Beogradske berze od juče viši za 16,24 odsto.

Rezultati izbora na kojima je „Koalicija za evropsku Srbiju“ osvojila 39 odsto glasova, znatno više od predviđanja analitičara i agencija za istraživanje javnog mnjenja, očigledno su bili od presudnog uticaja na investitore koji su pohrlili da kupe hartije kompanija, koje su zbog nestabilne političke situacije u zemlji u poslednjih par meseci bile znatno potcenjene. Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“, slaže se da je jučerašnji skok direktna posledica izbornih rezultata, odnosno očekivanja investitora da će novu vladu formirati prozapadni blok stranaka.

Preduzeće „Silver lejk investment“ najavilo je da će do oktobra započeti izgradnju novog hotela na Srebrnom jezeru u koji će biti investirano 40 miliona evra. Investitor i idejni tvorac turističko-kongresnog kompleksa „Silver lejk rizort“ Slobodan Vučićević kazao je da će se hotel sa kongresnom salom i bazenima prostirati na ukupno 30.000 kvadratnih metara. Vučićević je naveo da za sada nije u planu da hotel dobije brend nekog od svetskih hotelskih lanaca,

ali nije isključio tu mogućnost u kasnijoj fazi projekta pošto će hotel biti izgrađen po standardima veličine soba i sadržaja za četiri zvezdice. „Investiraću sam u Srebrno jezero“, istakao je dodajući da bi projekat kasnije trebalo da privuče i kompanije za razvoj nekretnina i privatne investitore zainteresovane da izgrade sopstvene objekte. Kompleks „Slilver lejk rizort“, naveo je, prostiraće se na 350 hektara i imaće dva hotela sa četiri i pet zvezdica, golf i sportske terene, bazene, vile i apartmansko naselje, tržni centar, marinu, vodeni park, karting stazu i druge zabavne sadržaje.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada počeće u septembru ove godine izgradnju centra za doradu semena u koji će biti uloženo 10 miliona evra, najavio je juče direktor tog instituta Petar Sekulić. To će biti najveći i najmoderniji objekat te vrste u Srbiji koji će omogućiti godišnju doradu oko 15.000 tona semenskog kukuruza, od 15.000 do 18.000 tona semena soje i do 50.000 jedinica šećerne repe, rekao je on.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo bi ove godine trebalo da ostvari izvoz semena vredan najmanje 13 do 14 miliona evra, što je za oko 20 odsto više nego prošle godine, istakao je Sekulić. Najveći izvoz se kao i ranijih godina, prema njegovim rečima, očekuje u Rusiju, Ukrajinu, Bugarsku i Rumuniju, te zemlje Evropske unije, kao što su Francuska Italija, Češka, Slovačka, Poljska.

U roku od samo tri meseca Narodna banka Srbije dizala je referentnu kamatnu stopu četiri puta, u poslednjem navratu pre dve nedelje. U odnosu na stanje pre 6. februara kada je prvi put propisala rast za 0,75 odsto na tadašnjih 10,75, referentna kamatna stopa danas je veća za oko 50 procenata i iznosi 15,25 odsto. Ovako dramatična promena u kratkom vremenskom periodu morala je da utiče na cenu dinarskih kredita,

koji su sada u skoro svim bankama skuplji nego početkom godine. Kako bi zaustavila inflatorne pritiske proistekle iz ubrzanog zaduživanja građana i privrede, NBS je u međuvremenu podigla iznos obaveznog depozita na devizne kredite sa 20 na 30 odsto i istovremeno ukinula depozit na dinarske pozajmice, kako bi stimulisala domaću valutu kao sredstvo kreditiranja. Tako su stvoreni uslovi u kojima građani imaju izbor između više kamate i većeg iznosa kredita u dinarima ili niže kamate, ali manjeg zajma u evrima.

Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ juče je uplaćeno 1,7 miliona evra od prodaje udela RTB „Bor grupe“ u zavisnom preduzeću „Jugotehna“ iz Beograda, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.Novac je uplaćen u sladu sa dogovorom ministra ekonomije i

regionalnog razvoja Mlađana Dinkića i poslovodstva RTB-a, kao i protokolom koji je juče potpisan između Agencije za privatizaviju i RTB „Bor grupe“. RTB će, kako je navedeno, taj novac iskoristiti za nabavku osnovnih sredstava i to dva teška kamiona-dampera, nosivosti 130-136 metričkih tona.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je juče da bi Srbija do sredine sledeće godine trebalo da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO).Dinkić se u Ženevi, u sedištu STO, sastao sa generalnim direktorom te organizacije Paskalom Lamijem, koji mu je predstavio „Mapu puta“ za pristupanje Srbije STO.Nakon razgovora sa generalnim

direktorom Svetske trgovinske organizacije, mi smo dobili uveravanje da će Srbija biti članica STO do sredine sledeće godine, rekao je Dinkić.S obzirom na to da će jedan izveštaj koji daje „Mapu puta“ biti gotov do septembra, Srbija treba da usvoji odgovarajuće zakone koji će prilagoditi naš standard standardima STO, kazao je on i ocenio da je sasvim realno da do sredine sledeće godine postanemo punopravni član te organizacije. Dinkić je istakao da je članstvo u STO važno jer će time Srbija dobiti status najpovlašćenije nacije na tržištima 152 članice te organizacije.

Pojedini uzgajivači svinja ovih dana podigli su cene, tako da kilogram žive mere prasića košta od 100 do 130 dinara. Slična situacija je i sa prodajom junadi, tako da se zbog novonastale situacije na tržištu očekuje da će do kraja meseca biti korigovane i cene svežeg mesa u maloprodaji - i to junećeg za oko 10 odsto i svinjskog za oko 15 odsto.

Prasići u Pomoravskom okrugu dostigli su cenu 200 dinara za kilogram žive mere, a jedan od najvećih odgajivača svinja Branislav Kostić tvrdi da je „upravo ova cena realna“, s obzirom na cenu kukuruza i drugih troškova u tovu. Cena prasića naglo je skočila pred prvomajske praznike na stočnoj pijaci u Jagodini i cena im je od 180 do 200 dinara.

Slovenački dnevnik za privredu i finansije "Finance", nezvanično saznaje da Telekom Srbije želi da kupi slovenački Tuš Telekom. Tim povodom list u današnjem izdanju objavljuje anketu slovenačkih privrednika iz oblasti telekomunikacija, u kojoj eventualnu nameru Telekoma Srbije smatraju normalnom težnjom za daljim širenjem.

Slovenački preduzenik u Beogradu Igor Lavš tim povodom kaže da "Telekom Srbija već neko vreme ima izrazite ambicije da postane regionalni igrač". Lavš smatra da je upravo zbog toga Telekom Srbije "počeo kupovine u Crnoj Gori, a preuzeo je i Telekom Republike Srpske. Takve ciljeve ima i u februaru izabrano novo rukovodstvo zbog čega ulazak na slovenačko tržište ne bi bio iznenađenje".