Svi objekti za koje njihovi vlasnici do 11. marta ne podnesu zahtev za legalizaciju biće ili srušeni ili će se duplo oporezivati, najavio je Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. Građanima Srbije ostalo je još tri dana da obave ovaj posao, a produženja roka za podnošenje dokumentacije neće biti. Produženja roka za podnošenje dokumentacije neće biti: Dragan Đilas i Oliver Dulić U ovom trenutku oko 85 odsto građana Srbije je predalo zahtev za legalizaciju i to je,

prema Dulićevim rečima, dovoljan argument da produženja roka ne bude. On očekuje od građana da urede ono najmanje što se od njih zahteva, odnosno da predaju dokumentaciju. - Nema straha od toga da ako neko nema novac danas, ne treba da podnese zahtev. Biće dovoljno vremena, i nadamo se dovoljno novca da se taj posao završi. Ovo je naš poslednji poziv jer produžetka roka neće biti - rekao je Dulić.

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije pripremljen je tekst koji će biti predložen Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i kojim će se, najverovatnije u formi rezolucije, tražiti pokretanje pregovora o statusu Kosova između Beograda i Prištine. Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona, kaže da SAD to očekuju, ali ne uzimaju ozbiljno jer nameravaju da ucene Srbiju - ili EU ili Kosovo.

Nakon što Međunarodni sud pravde u Hagu iznese svoje mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova, a očekuje se da to bude veoma skoro, Generalna skupština Ujedinjenih nacija moraće to da razmatra na neki način jer su međunarodne sudije i razmatrale to pitanje na njen zahtev. Srbija će, kako su rekli upućeni izvori u Vladi, odmah preuzeti inicijativu čiji je glavni cilj pokretanje novih pregovora o statusu Kosova.

Dinar je danas oslabio prema evru za 0,04 odsto i zvanični srednji kurs iznosi 99,7044 dinara za evro, što je najmanja vrednost dinara od uvođenja evropske monete, objavila je Narodna banka Srbije. Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro vredi oko četiri pare više nego juče, kada je kurs bio 99,6621 dinara za jedan evro. NBS prodala je danas 30 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Centralna banka je od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala 486,5 miliona evra, uključujući i današnju intervenciju. Domaća valuta je bila najjača prvog radnog dana 2010, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro. Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje od 8.00 narednog radnog dana.

Saobraćaj je zbog snega na celom području Srbije usporen na većini putnih pravaca, ali se obavlja bez zastoja, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije. U planinskim predelima, na područjima Zlatibora, Tare, Divčibara, Rtnja, Crnog Vrha, na prilazu Goču i ka Kopaoniku pada umeren sneg koji se zadržava na kolovozima i otežava kretanje vozila, zbog čega je obavezna upotreba zimske opreme. Na najopterećenijim autoputevima kolovozi su vlažni i bez snega, a preporučuje se oprezna vožnja, saopštilo je danas Javno preduzeće "Putevi Srbije".

Na pojedinim državnim i magistralnim putevima snega ima do pet santimetara, a na ostalim putnim pravcima kolovozi su vlažni u nižim predelima, navedeno je u saopštenju Javnog preduzeća "Putevi Srbije na osnovu izveštaja štaba "Zimske službe" u 07.30 časova. Na graničnim prelazima zadržavanja putničkih vozila su od 15 do 30 minuta. Snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Vranja, Valjeva, Beograda, Kosova, Novog Pazara, Bačke, Beograda, Kragujevca, Zaječara, Užica, Požege, Kosova, Novog Sada, Mačve i Kolubare, Rume, Zaječara, Kruševca, Užica, Požege, Ivanjice, Čačka, Kosova, Novog Sada, Mačve i Kolubare.

Vest da je iz „Fijata“ najavljena mogućnost da se u Kragujevcu proizvodi „krajsler“ i da je u rukovodstvu italijanskog giganta odlučeno da će se u Srbiji, umesto dva manja, proizvoditi veći modeli automobila, juče u „Fijatu“ niko nije hteo da komentariše. Ni u Kragujevcu ništa ne znaju o eventualnoj izmeni u projektu „Fijat Srbija“. Ono što se zna jeste da se „Fijat“ uveliko priprema za proizvodnju novog modela automobila u srpskom centru auto-industrije.

Italijanski proizvođač automobila je tokom proteklih dana odabrao izvođača radova za rekonstrukciju podova u halama u kojima će se instalirati nove montažne trake, kao i u halama koje su nekada pripadale „Mehaničkoj obradi“. Vlasnici zemljišta na Korman polju kod Kragujevca, gde je najavljena izgradnja fabričkih pogona za potrebe Fijatovih kooperanata, održali su juče protest upozorenja s koga su poručili da neće dati svoju zemlju za 300 do 350 evra po aru. Naglasili su da neće pristati da dedovinu prodaju za manje od 4.000 evra po aru.

Građane tokom marta očekuje novi talas poskupljenja u maloprodaji. Proizvođači i uvoznici dostavili su trgovcima nove cenovnike po kojima će do kraja ovog meseca poskupeti: ulje, kućna hemija, kozmetika, sveže mleko, neke vrste jogurta, keks, začini, džemovi, praškasti proizvodi i alkoholna pića. Niže cene građani mogu da očekuju jedino kod suhomesnatih proizvoda. Ulje poskupljuje jer su proizvođači ukinuli akcijski popust.

Najavljena poskupljenja u maloprodaji će, posle jučerašnjeg poskupljenja struje i pretplate za kablovsku televiziju SBB, biti značajan udarac na kućni budžet građana.Prema rečima trgovaca, proizvođači i uvoznici nove cenovnike počeli su da im dostavljaju tokom januara, a njihova primena kreće od danas ili najkasnije krajem marta. - U radnjama će već danas poskupeti „Bambijev“ plazma keks, kao i proizvodi kompanije „Henkel“, među kojima su prašak za veš „meriks“, sredstva za čišćenje wc šolje „bref tornado“ i „mer sanit“, kao i njihovi sapuni - kažu u „Intereksu“.

Međunarodni monetarni fond (MMF) planira izradu novog mehanizma za antikrizno kreditiranje, vrednog više milijardi dolara, u okviru kojeg će se novac nuditi zemljama i ako ga ne zatraže, objavio je danas "Volstrit džornal". Očekuje se da se novi mehanizam "iskristališe" do septembra, da bi ga zatim odobrio upravni odbor Fonda.

Kako je za list američke poslovne elite objasnio neimenovani predstavnik MMF-a, moguće je da će se novi krediti odobravati istovremeno grupi zemalja, koje su se, po oceni Fonda, našle pod udarom krize, a ne pojedinačnim zemljama kao do sada. Zemlje pri tom neće morati da traže pomoć, jer će MMF sam otvarati kreditnu liniju ukoliko se uveri u opravdanost njihove ekonomske politike.

Otvarajući u Palati Srbija seminar o unapredjenju rada tog ministarstva Dačić je naglasio da je Srbiji potrebna moderna i dobro organizovana policija. "Nema moderne i dobro organizovane policije bez moderne kadrovske službe", rekao je Dačić učesnicima seminara "Predstavljanje modernog koncepta upravljanja ljudskim resursima".

Govoreći o standardima EU u radu policije, stručnjak EU i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Francisko Kardone rekao je da policija mora da bude nezavisna od politike i da radi u skladu sa zakonom. Na seminaru učestvuju predstavnici svih službi MUP-a.

Struja u Srbiji poskupeće od 1.marta za domaćinstva u proseku za 11 odsto. Kako se navodi u saopštenju Eleptroprivrede Srbije (EPS), naknada za merno mesto za domaćinstva biće 105,01 dinara, a obračunska snaga 27,816 dinara po kilovat-času, bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Za potrošače sa dvotarifnim brojilima u "zelenoj zoni" cena kilovat-sata u višoj tarifi biće 4,416 dinara, a

u nižoj 1,104 dinara. Potrošači u "plavoj zoni" će korišćenje struje u višoj tarifi plaćati 6,624 dinara za kilovat-čas, a u nižoj 1,656 dinanra. Vlasnici dvotarifnih brojila, koji su u "crvenoj zoni", kilovat-čas u višoj tarifi će plaćati 13,248 dinara, a u nižoj 3,312 dinara. Potrošači sa jadnotarifnim brojilima će u "zelenoj zoni" kilovat-sat plaćati 3,864 dinara, u "plavoj zoni" 5,796 dinara, a u "crvenoj zoni" 11,592 dinara. Sve cene su bez uračunatog PDV. Poskupljnje struje od 1. marta Vlada Srbije je odobrila 28. januara. Prethodno poskupljenje struje u Srbiji, u proseku za 8,9 odsto, bilo je 1. avgusta 2008. godine.

Italijanski automobilski gigant Fijat odlučio je da, zbog pada potražnje, na dve nedelje zatvori sve svoje fabrike u zemlji i pošalje tridesetak hiljada radnika na prinudni odmor. Stručnjak za automobilsku industriju Dejvid Bejli ovom odlukom rukovodstva Fijata nije iznenađen: "Fijat je prošle godine u više navrata zatvarao fabrike da bi sprečio gomilanje zaliha automobila - ovo je, međutim, prvi put da

"Fijat je prošle godine u više navrata zatvarao fabrike da bi sprečio gomilanje zaliha automobila - ovo je, međutim, prvi put da je proizvodnja prekinuta u svih šest istovremeno. Glavni razlog je taj što se predviđa da će ove godine prodaja opasti za 350 hiljada u odnosu na prošlu." Odluka poslovodstva Fijata da na dve nedelje zatvori sve fabrike u Italiji, nije našila na oduševljenje sindikata. Štrajkovi u nekim fabrikama, kojima preti zatvaranje ili otpuštanje viška zaposlenih, već su počeli.