DrenikNet

Korisnički servis

KORISNIČKI SERVIS

Vest

Vesti

BAJKA U PERIGORU

24.03.2017.




Na vrhu jedne duguljaste stenovite gromade, na visini od dvestotine metara, porodica kraljevskih oficira podigla je na jugozapadu Francuske park Markesak, koji je danas biser provincije Perigor

Na „ostrvu“ visokom 200 metara, sto pedeset hiljda žbunova šimšira povija se pod vetrovima Perigora, upija kapi kiše ili otvara svoje zelene krunice suncu, dočaravajući posetiocima stotine godina brige i ljubavi prema biseru francuske pejzažne arhitekture-parku Markesak! Do pre dvanaest godina i dvorac i park tavorili su u izmaglici obližnjih brda. Nekad živo mesto koje su pohodili krstaši, trgovci i lopovi, park je ceo jedan vek snevao u sumornoj svakodnevici. Poznati pejzažista Kleber Rosijon je 1996.godine preuzeo veliku adaptaciju parkovskog prostora. Posle ozbiljne studije ovog istorijskog imanja, flore parka i okolnih arhitektonskih zgrada, rešio je da zadrži autentičnu sliku parka. Šezdeset preduzeća, više od deset vrtlara i dve godine rada, bilo je potrebno da se vrati slava parku Markesak: potočić, kaskade, zavojite aleje ruzmarina i pelina integrisani su u stil i duh prostora koji nastao u mašti svog gazde, Žilijena de Servana. Živeći izvesno vreme u Italiji, ovaj plemić čiji su potomci posedovali imanje Markesak još od 1692.godine, zadojen italijanskom pejzažnom arhitekturom, napraviće originalan i danas jedinstven prostor u Francuskoj. Na terasi koja okružuje dvorac, po ivicama aleja, u lugovima i zelenim skrovištima zasadiće sto pedest hiljada žbunova šimšira! Probiće nekoliko zavojitih aleja, podići kamene brvnare, inspirišući se romantičnim vrtovima s kraja XVIII i početka XIX veka. Dodaće ukrase od kamena, grupe kiparisa i stepeništa kako bi povezao razne visine... U Markeskau voda je retka. Sedam cisterni koje je dovukao Žilijen de Servan biće potrebne za održavanje parka. Jedna od njih skuplja kišnicu s kojom se kasnije zaliva šimšir. Judino drvo, sa svojim roza i cvetovima boje sleza i ljubičastim ciklamama okružuju zamak. Šimšir je, sveprisutan, zasađen s upornošću, glavna nit svih šetališta. Prekriva skoro celo imanje. Žbunovi su stari između 110 i 140 godina, osim 3 000 biljaka koje su zasađenje tokom restauracije parka. Posle de Servana smrti, ceo jedan vek, vinova loza je obavila dvorac i, baš kao u bajkama, terase, aleje i vidikovce...Najupečatljivija vrednost ovog parka je pokret, simetrija i regularnost žbunova šimšira. Zavojite staze, okrugline i talasanje šimšira daju romantičan ton i u potpunom su saglasju sa obližnjim brdima koji okružuju dolinu reke Dordonje. Potkresan u obliku svoda ili medaljona, lopte, stabla, uvijen u spiralu, zajedno s kiparisima podseća na italijansku Toskanu. Šimšir je malo stablo koje može da izraste i do 10 metara. Ima ogromnu otpornost na sunce, ali je takođe sposoban da raste u dubokoj šumi. Zbog svega ovoga šimšir je idealna biljka za uređivanje terena koji su inače nepogodni za ostalo rastinje. Rast lišća šimšira simbolizuje neprekidan život, čvrstinu i ponovno rađanje prirode. Zbog toga je u antičko doba bio posvćen Cibeli i Hadu. Had je bog pakla ili donjeg sveta, a Cibela Velika majka dojilja, gospodarica vegetacije i prvi izvor svake ishrane. Šimšir se u parku Markesak reže dva puta godišnje, u proleće posle rasta izdanaka i na kraju leta. Šimšir koji raste ispod drveća obrezuje se samo jedanput godišnje jer raste sporije u senci. Ovde se to radi ručno, ne daj bože da glavni vrlar Žan Lemusi upotrebi električne makaze! Šimšir izuzetno dobro podnosi obrezivanje što omogućava realizaciju kompleksnih i maštovitih oblika. Svaka od tri glavne aleje polazi od dvorca. S vremena na vreme se ukrštaju i šetač može da pređe iz jedne u drugu preko kamenih staza ili malih tepenica. Jednu od njih, glavnu, probio je 1830.godine naslednik imanja, Žilijen Besijer, kako bi sebi omogućio udobnije jahanje. Što se više udaljavamo od dvorca staze postaju asimetričnije, neočekivani zavijuci, mesta za meditaciju... Pogled na dolinu reke Dordonje i srednjovekovne zamkove i sela je spektakularan! Uleto, svakog četvrtka, od zalaska sunca do ponoći park Markesak je osvetljen hiljadama sveća koje vode posetioce u romantičnu šetnju... Danas je park dvorca Markesak imanje pod zaštitom države. Foto: Laugery

DRVO, BETON I NOE

13.03.2017.


Nedaleko od francuskog Olimpijskog gradića Albervil, u dolini Sen Marten de Belvil, jedna tradicionalna alpska kuća zaintrigirala je mnoge arhitekte i dizajnere, susede i ljubitelje savremenog enterijera...

Spolja gledano, planinska kuća Beranže ne razlikuje se od bilo koje druge kuće u Alpima. Niko ne bi mogao da pomisli da se unutar njenih zidova krije dizajn budućnosti, osmišljen na najekskluzivniji i prilično skup način. Intrigantni pariski arhitekta Noe Dišofur-Lorans dizajnirao je za Parižanina Beranžea unutrašnjost kuće u vrhunskom savremenom dizajnu. Daleko od geometrijskih linija tradicionalne drvene arhitekture alpske kuće, unutrašnjost ove porodične kuće liči, moglo bi se reći, na enterijer jednog spejs šatla. Ali, kada se malo bolje upoznate sa arhitektom, shvatate da je savremenost njegovih ideja sasvim tradicionalna! Kako to? „Zar ne vidite da ceo prostor predstavlja repliku okolne pejzažne arhitekture?! Vidite li ovo brdo na sred dnevnog boravka? Pred vama je zaravan okružena oblim krugovima zelenih oaza! Iznad glave vam se spuštaju grane stoletnog drveća! Ispred vas je jedno ogromno gnezdo!“ On je ubedljiv i simpatičan, duhovit i fensi. O čemu to priča? Kad se stvarno zamislite i osvrnete oko sebe, lako ćete shvatiti o čemu govori: „Brdo“ je moćan kamin na sredini dnevnog prostora koji se, povezan s kuhinjom, prostire na 150 kvadrata. Izgleda kao da probija kuću kao što planina prodire u tle. Nalazi se na trećem nivou, pod krovom. Za njega su oaze moderna beržera čiji se materijal može skidati i okrugli stočići s gornjim pločama od zelenog mermera. Zakrivljene grede stvaraju utisak grana koje lelujaju. Gnezdo je čuvena „Bubble Chair“ u kojoj se čovek oseća ušuškanim i sigurnim. Grmovi su jastuci na divanima, nabacani pored zida, udubljenja za police procepi u brdu...Podne lampe „Gregg“(Foscarini) su rojevi svitaca... Uvek se pitam da li će arhitekti i enterijeristi moći da izmisle još nešto novo i specijalno. Očigledno da mogu! U tome ima i udela vlasnik-kolekcionar umetničkih predmeta i sam dizajner-amater, s posebnim poverenjem u Noa Dišofur-Loransa. Čak je pristao da arhitekti da carte blanche da prenese spoljašnu topografiju u unutrašnjost kuće. Ceo prostor od 530 kvadrata, pet spavaćih soba na drugom nivou s kupatilima, đakuzi, igraonica...gravitira centralnoj tački ove kuće na trećem i poslednjem nivou u kome se okuplja porodica. Čelik i cement vole drvo Uobičajeno da se na podovima šalea nalaze daske. Ne i kod Beranžea: podovi su presvučeni cementnom košuljicom. Tradicionalno drveno stepenište zamenjeno je čeličnom konstrukcijom s betonskim stepenicama. Odmaknuto je od zida kako bi se provukli zraci sunca. Moćno osvetljenje „Wind Ceiling Lights“ Johane Gravunder čini upečatljivu scenografiju ovog kutka planinske kuće. Na prvom spratu đakuzi prostor otvara se prema prirodi, sivi Vals kamen korišćen u ovom prostoru stvara misterioznu atmosferu smaragdne boje. U spavaćim sobama postelje lebde, u dnevnom boravku sto po meri, od betona i presvučen fiberglasom i korijanom, u kuhinjama cementne sudopere, betonski podovi...ali su zidovi i tavanica od drveta, uglavnom jelovine, čime je naglašena tradicionalna upotreba letvi. Preplitanje drveta s industrijskim materijalom nije novost ali ih je Noe maestralno zamešao! Ceo poduhvat je završen prošle godine i jedan kvadrat je koštao 126 evra(bez PDV-a)! Bivša štala od 100 kvadrata postala je gostinski blok. Dve spavaće sobe, dva kupatila, dva dnevna boravka... Šta lepše od druženja s gostima koji ne borave baš sve vreme u vašoj kući?! Foto: Vensan Leru

RAJSKA PTICA NA SEJŠELIMA

07.03.2017.




Oni koji su imali sreće da posete Sejšele, nekoliko ostrva smeštenih u Indijskom okeanu, uvek ih opisuju s jednom reči: Raj! Na bajkovitima obalama, među mnogobrojim odmarališima, smestilo se posebno luksuzno odmaralište „Constance Lemuria Seyshells“.

Sva odmarališta na Sejšelima nalaze se na obali ovih ostrva, sve sobe gledaju na okean, svuda sjajna usluga...Šta „Lemuriju“, kako odmaralište kratko zovu, a koja je na ostrvu Praslin, čini drukčijom od drugih? Pored toga što su za gradnju upotrebljeni prirodni materijali, uključujući i ružičasti granit, mermer, drvo, slamnate krovove, a goste maze francuskom gastronomijom, njen adut je - enterijer. Prozračan, moglo bi se reći da lako diše, omogućava nesputani pogled u svim pravcima. Arhitekte su rešile da ne postavljaju zidove u javnim prostorima kako bi gost nesmetano prolazio, obedovao i uživao u čarima okolne džungle I mora. Takođe je zgodno za poslugu koja ima „na oku“, takoreći, sve goste te olakšano mogu da ih ugoste. Glavna zgrada, okružena granitnim stenama, i recepcija nalaze se pored kanala na Petite Anse Kerlan – Maloj Uvali,a nedaleko od njih veoma specifičan „Turtle Chirldren Club“ –dečji klub „Kornjača“, pogodan za celodnevnu zabavu mališana. Sve sobe se nalaze na 15 metara od mora! Čim gost otvori oko može da bira između mirne vode njegovog ličnog bazena s đakuzijem ili da odšeta do velikog zajedničkog bazena odmarališta jer, ko je ovde došao da se usami?! Za one kojivole izazov, tu su uvek snažni talasi okeana. Jedanaest dvospratnih zgrada od drveta i ružičastog granita, “Jupiter”, svaka 52 kvadrata; na južnom delu Velike uvale smestilo se osam dvosobnih „Lemuria Villa“ izgrađenih od drveta i ružičastog granita, svaka sa 725 kvadrata Francuska gastronomija, koju je Unesko 2010.godine upisao na reprezentativnu listu kulturne nematerijalne baštine čovečanstva(kao I Licitarsko srce iz Hrvatske!), predstavljena je u restoranu “Legend”, tik uz glavnu zgradu i recepciju, „Takamaka“ s kreolskom kuhinjom i u blizini, modernism „Beach Bar“-om na samom rtu Velike uvale. U blizini glavne zgrade nalaze se konferencijska sala i VIP prostor, dok su s druge strane golfskog terena, kao posebne jedinice, smešteni restoran „Morski konj“ i Jahački klub a nedaleko od njih fitnes centar i spa „Shiseido“. Golfski teren je već pet godina za redom najkvalitetniji u ovom delu sveta. Šta ima više: snek na golfu, piknik na “Georgette” slavnoj plaži u Velikoj uvali u potpunosti sačuvane prirode za - amatere Robinzone I prostrani pogled na plavetnilo Indijskog okeana. Hotelijerska grupa „Constance“ vlasnik je odmarališta na ostrvima Mauricijus i Madagaska I upravo otvara novo - „Ephelia“ na sejšelskom ostrvu Mahe.

ČOVEK KOJI JE OBUKAO SVET

24.02.2017.




Miki Deksler je čovek koji je promenio stil mladih kada je modno tržište izbacio kolekciju „Gap“. Klinci su je oberučke prihvatili, a on je postao poznat i bogat.

Šta prvo uradi čovek kada se propisno obogati? Kupi stan ili kuću luksuzniju nego što je bila predhodna. Šta je još važnije od luksuznog prostora? Lokacija! Lokacija u Njujorku! Zato su Miki i njegova supruga Pegi kupili loft u prestižnoj ulici Grinvič, u danas fensi kraju Trajbeka(Tri Be Ca –Triangle Below Canal Street). Zgradu u renesansnom stilu projektovao je 1887.godine Albert Vagner za Semjuela Kruksa vlasnika firme T&A Coffee Co, čije je ime očuvano i danas se nalazi na dasadi zgrade. Takav položaj i lokalitet zahtevaju i vrsnog arhitektu. Ne pomodnog, ne „izvikanog“...već onog izbirljivog do koga je teško doći. Čoveka od talenta, znanja i integriteta. Tjerija Depona. On je već godinama neosporna zvezda na nebu arhitekture. On je Vitez legije časti, Vitez Arts & Letters, član Hola slavnih enterijerista...s nagradama za rad na popravci njujoške Statue Slobode, uspešne obnove slavnog pariskog hotela Ric ili manjih projekata kao što su vile Melinde i Bila Gejtsa, modnih kreatora Kelvina Klajna i Oskara de la Rente, mogula Lakšmi Mitala čija se vila nalazi u najprestižnijoj ulici na svetu, londonskom Kensington Palas Gardenu. „Miki Dreksler me je pozvao da radim za njega jer je shvatio da ću znati kako da iznedrim njegov san!“ Šta je čovek praktičnog a luksuznog ukusa, koji povremeno iznajmi vilu Rotondu u Rimu koju je projektovao Paladio ili zamak Vo – le Vikont da bi večerao sa nekolicinom prijatelja, ponudio Mikiju Dreksteru? Zgradu od 2 500 kvadrata od čega samo salon 300 visine tavanice od 3,5 do 4 metara, zasvođeni prozori kroz koje promiče panorama Donjeg Menhetna, četiri spavaće sobe, svaka s walk-in kupatilom, biblioteka, kuhinja „vredna“ Mišelinovog Šefa, dve trpezarije, dva dnevna prostora, medija soba...arhitekta je rekonstruisao u svom elegantnom maniru. Sedam nivoa, širine samo 6,50 metara! Nekadašnja radnja s magacinom danas ima prostrani ulaz koji vlasnike vodi do lifta i u potpunosti njihovog master prostora na prvom nivou. Na drugom spratu smeštena je još jedna spavaća soba i radni prostor. Četvrti sprat je jedna velika kuhinja s pratećim servisnim prostorima a odatle stepeništem vezana za ogroman dnevni boravak koji gleda na dve strane: i na ulicu i na dvorište. Do njega se stiže jednokrakim stepeništem. Odatle se ide na ogromnu terasu, šestinivo, nešto manju od donjeg salona. I najzad, sedmi nivo je u podrumu, sa svim mogućim mašinama potrebnih ovakvoj kući kao i obavezna teretana. Arhitekta se, uz dozvolu vlasnika koji je zahtevao da projekat bude “drugačiji”, sve samo ne neinteresantan, odlučio za mešavinu stilova nameštaja iz sredine prošlog veka, skulpturalnih skandinavskih komada, moćnih lustera sa stolovima i stolicama od punog drveta ili stolicea sa jarko žutim i sofama sa crvenim materijalima. Štaviše, koristio je industrijske stare komade ostavljene u ovim zgradama koji su nekada bili magacini i fabrike i istakao stare nazovi korintske stubove od gvožđa. Sve to je začinio sa odgovarajućim velikim slikama s temama iz originalnog industrijskog kvarta Trajbeka, iz vremena s kraja XIX veka. Interesntno je da Miki Dreksler ima još jedan eksluzivan stan njujoškom prestižnom kvartu Aper Ist Sajd. Kažu da mu se više dopada opuštenija atmosfera Trajbeke. Zaista, ni mnogi od nas ne bi znali koji od ta dva da izaberu!

DVORAC JE MOJ DOM

23.02.2017.




Neko živi u kolibi, neko na brodu, većina u kućama od tvrdog, a neki bogami i u kućerinama od hi-tech materijala. Ipak, jedna grupa ljudi se izdvaja: stanuju u dvorovima. Nije obavezno, ali noblesse oblige, većina njih su grofovi, vojvode, prinčevi, kraljevi, pa i carevi. U poslednjih pedesetak godina počeli su da otvaraju svoje «carske dveri» i dozvoljavaju profanom svetu razgledanje velelepnih odaja- money oblige.

GENERALIČIN DVOR Neko se rodi kao plemić te mu po tom pravu pripadnu mnoga bogatstva među kojima i poneki dvorac. Drugi se dovijaju na razne načine: pre svega novac a onda se lako nađe bogato ognjište. Postoje i oni sposobni koji nisu ni plemenitog porekla, niti imaju novaca, ali uspevaju da se domognu svojih ciljeva. Jedna od takvih osoba bila je i Napoleonova žena Žozefina. Ova Kreolka tople krvi rešila je da kupi dvorac ali je bila švorc. Dvorac Malmezon, u okolini Pariza, bio je vlasništvo vlastelinke Lekulto koja je 1799.godine zamolila svog bankara Žan Luijea da posreduje u prodaji istog izvesnoj gospođi Bonaparta. Kada je kupoprodajni ugovor potpisan, od ukupne sume koja je iznosila 325 hiljada franaka u zlatu, generalica je trebalo odmah da isplati prvu tranšu od 15 hiljada franaka. U to vreme, ova suma je mogla nekome da omogući udobnost za ceo život. Žozefina je, oslanjajući se na slavu svog muža koji je u tom trenutku osvajao Egipat, bez trunke dvoumljena zamolila bankara da joj pozajmi tih 15 hiljada franaka! Shvativši da pred sobom ima ženu ratnika-pobedioca, bankar je pristao. I nije pogrešio. Odmah po preuzimanju dvorca, Žozefina je kupila još nekoliko terena i preduzela adaptaciju dvorca koji je za kratko vreme postao najelitnije mesto u Francuskoj a ona sama-carica. Arhitekti Persije i Fonten oslikali su na zidovima trpezarije osam plesačica u «pomejanskom» stilu. Saloni u prizemlju pretvoreni su u umetničke galerije sa platnima koje je Žozefina donela iz Italije. Ali, iznad svega, ova Kreolka željna slobodnog prostora, osmišljavala je na neobičan način mnogobrojne vrtove. Kupovala je na stotine retkih biljaka. U rozarijumima je cvetalo 250 vrsta ruža. Uz pomoć slavnih botaničara tog vremena, zasadila je 250 raznog drveća. Kada je carica Žozefina umrla 1814.godine, za dvorac Malmezon su nastali crni dani. Dvorac je prelazio iz ruke u ruku raznih vlasnika tako da je krajem XIX veka od elegnatnog dvorca sa depandansima, 19 farmi koje su se prostirale na 250 hektara, ostao samo jedan vrt od šest hektara. Srećom, jedan bogati francuski bankar 1903.godine kupio je dvorac i poklonio ga francuskoj državi. Malmezon je tako sačuvao duh carice Žozefine i dah prohujalih vremena.

Dolče vita na Azurnoj obali: upoznajte vilu “O”

09.02.2017.




Borovi i palme duž puta ka St.Žan – Kap - Fera na Azurnoj obali; prolazim pored slatkih malih restorana i marina sa usidrenim jahtama. Isped mene super moderna vila uzdignuta na brdašcu do koje vodi privatan put.

Nedavno završena vila jedna je od najintrigantnijih u ovom delu sveta. Čija je? Ko ovde stanuje? Posle nebrojeno telefonskih poziva, čuđenja odakle mi broj telefona...dobila sam pravo ulaza u vilu. I 45 minuta vremena da je razgledam. Okružena kobalt plavim nebom i zelenom borovom šumom, na visini od 100 metara od nivoa mora, vila ima četiri nivoa, 1 250 kvadrata; visoka tavanica, serija terasa i balkona. Velika staklena platna, beli eksterijer, udoban i prostran enterijer. Pogled na more iz svakog ugla, čak je i lift staklen. Povrh svega, atrijum visok 25 metara! Šta reći o svetlosti koja kupa svaki ugao vile?! Šta reći o neverovatnom pogledu u osi istok/zapad sa ogromne krovne terase? Kosi teren dao je priliku da se napravi vrt s katko posečenom travom, a tu je smešten i bazen na prelivanje pored koga se može obedovati i uživati s pogledom na Kap. Odatle vodi stazica ka atraktivnoj i nezavisnoj gostinskoj kući. Šest spavaćih soba sa šest kupatila, teretana, amam, đakuzi, bioskopska sala, muzička i filmska biblioteka. I sve to pod budnim okom obezbeđenja, plus garaža za šest automobila... Glavna spavaća soba ima svoju privatnu terasu, en – suite kupatilo i garderober. Što se tiče gostinske luće, ona je udaljena od vile i ima sopstveni prilaz, dve spavaće sobe s kupatilima, dnevnim boravcima, kičinet i terasama – pravi mali raj za goste! Ko je arhitekta koji ume da napravi ovako bajkovitu vilu sa svim što je čini vrhunski luksuznom? Naše gore list, Pjer Jovanović, zvani Jovo. Rođen je u Nici, a sva letovanja provodio je u Sen Tropeu. Poznaje svaki kutak na ovom slavnom potezu obale. Vinogradi, stari borovi duž belih plaža, bambusi...dah i boje Mediterana – ova alhemija je bila njegova inspiracija. Ovde ništa nije neutralno: bujna vegetacija, kuće imaju svoju boju, nebo je veoma plavo, zemlja terakota boje – nijanse sa slika Raula Difija, Anri Matisa, Van Dongena – sve je to uklopljeno u stil i dušu Jovanovićeve vile “O”.

PRIRODA BROJEVA

09.02.2017.




Broj je naziv za tajni Zakon, kažu mistici. Bilo da sledite istorijsku pozadinu bilo da prihvatite biblijsku priču o Stvaranju, broj se javlja kao oživotvoren element.“ U početku” stoji u zamenu za broj 1, tj. prvi dan. “A sedmog dana je otpočinuo”.Broj sedam simbolizuje kraj ciklusa: to značenje je zadržano i do dana - današnjeg. U ovim brojevima(1 i 7) zastupljeni su Zakon Stvaranja i Zakon Posvećenja. Oni su Alfa i Omega svekolike kreacije, životnih tokova, tajnih učenja teosofa, mistika, okultista. Priroda broja 1 je intelekt i muškost. On označava promenu i pionirski poduhvat. Novi događaji, nove sitacije i nova su putovanja na pomolu kad se broj 1 javi u imenu ili u ciklusu. Moć volje je toliko razvijena u kružnom toku 1 da može sebi postaviti cilj i obično ima nesumljivu svrhu za svoje akcije. Kad nije angažovana na ostvarenju vlastitog cilja, priroda broja 1 se menja i postaje uobražena, okrutna, sebična: malodušno zadovoljavanje postavlja pred sebe kao svoj vlastiti cilj, a svoje postupke objašnjava kao svoju dužnost. Broj 1 je simbol Boga ali i čoveka izuzetne duhovnosti. Planetarni ekvivalent broja 1 je Sunce, simbol života, dana, svetlosti, stvaranja, životnog daha, novih početaka, inventivnosti, genijalnosti, izvornosti i blistavosti.

Broj 2 simbolizuje stvaranje oblika. To je drugi promišljeni čin posle stvaranja. Priroda mu je ženska, te stoga predstavlja ženu. Emotivan je, intuitivan. Po naravi je spor i vrućeg temperamenta. Ovaj broj u imenu označava sposobnost za taktičnost i diplomatiju, u ciklusu označava zahtev za saradnju. Kad se ne koristi valjano, njegova snaga se preinačuje u licemerje, plašljivost, strašljivost i zatvorenost. Planetarni ekvivalent broja 2 je Mesec, simbol žene, porodičnog života, koristoljublja, vremenskih tokova, materjalnost promišljenost i nepostojanost. Broj 3 predstavlja Zakon Ljubavi i blagonakolnosti. Upravlja porodičnim i društvenim životima ljudi. Ovo je broj ekspresivnosti, nosi u sebi kako intelekt tako i intuiciju i ima uticaja na razne oblasti delatnosti. To je broj sreće i radosti; daje mogućnost za igru i zabavu. Jednako je pun želja i optimizma. Broj 3 u imenu predstavlja popularnost, u ciklusu sudbine, bićete uspešni ili neuspešni već prema tome koliko koristite njegovu vibracijsku moć. Tri je broj dece, braka i spletki. Kada se njegova snaga koristi u etičke svrhe postiže se uspeh; u oprečnom označava nemarnost, lakomislenost i rasipanje talenta. Planetarni ekvivalent broja 3 je Jupiter, simbol uspeha, slave, materijalnog blagostanja i sreće. Broj 4 je simbol teškog, mukotrpnog rada. Označava utemeljenje, zidanje temelja. Nepresušan je izvor snage za rad i organizaciju rada. Po prirodi je hladan, intelektualan i spor. U imenu predstavlja disciplinu, u ciklusu predstavlja ograničenje - ograničenje uslovljeno potrebom za predanim radom. Broj 4 predstavlja Zakon Pravednosti, bez milosrđa je, tolerantnost i simpatije. Planetarni ekvivalent broja 4 je Saturn, pazitelj vremena, plemeniti učitelj, ali i “Kočnica” što prigušuje čovekove želje i strasti, i vraća ga u stvarnost. Broj 5 simbolizuje Zakon izvođenja zaključaka iz novih izkustava. Označava promene, putovanja, nova prijateljstva, kao i ravnodušnost prema svemu, uvek na odstojanju u odnosu na sve što ga okružuje. Pet takođe znači i zanimanje za religiju i verske insitucije. Po prirodi je brz, nemaran u akciji, spekulativan ali iznad svega zahteva slobodu preduzimljivosti. U njegovom delokrugu su i trgovački odnosi, istraživanje i usmeno izražavanje. Traži trenutačnu sreću , vezuje se za prolazne stvari i malo mari za posledice. Planetani ekvivalent broja 5 je Merkur, simbol brzine, komunikativnosti, promenljivosti, temperamenta, pisanja, razgovora, putovanja i ugovaranja. Broj 6 simbolizuje Zakon materjalnog obezbeđenja. Donosi novac onima koji u to ulože energiju. To je zakon obrazovanja. Upravlja bračnim životom. Harmonija u domu i zajednici rezultat je njegove vibracione snage. Odnosi se na velike grupe i intuiciju. Cilj mu je da uspostavi ravnotežu, ritam i lepotu. U imenu ili u ciklusu označava potrebu za preuzimanjem odgovornosti. Ovaj broj takođe označava mašavinu intelekta i emotivnosti. Planetarni ekvivalent broja 6 je Venera, što označava lepotu, sklad ritam, umetnost, balans, ljubav, porodični život i sreću. Broj 7 simbolizuje Zakon prosvećenja(obrazovanja, kulture). Po prirodi je hladan i intelektualan. U njegovom delokrugu je nadzor nad inovatorima, muzičarima i kompozitorima. Odnosi se na dom i odgovornost prema porodici. Pod njegovim uticajem su atmosferski uslovi, zdravlje, dobro vladanje i filosofske studije. Efekti su mu spori i suptilni. Kad mu se vibracione snage ne koriste konstruktivno označava ravnodušnost, lukavost i tvrdoglavost. Planetarni ekvivalent broja 7 je Uran. Ova planeta označava nepokolebljivu akciju jedne nepredviđene prirode, iznenađujućih promena i snage koja se teško može predvideti. Broj 8 predstavlja pravdu i milosr|e.To je broj moći, a ujedno i simbol bogastva za onog ko dođe pod uticaj njegove vibracione sile. Takođe označava i dobro delo. Po prirodi je hladan i muževan; simbolizuje zdravlje, energiju i izdržljivost. Disciplina i moć rasuđivanja jesu lekcije koje moraju savladati oni čiji je ime u znaku ovog broja ili koji se nađu u krugu njegovog uticaja. Energija koju daje ovaj broj

HOTEL PARTICULIER MONTMARTRE

31.01.2017.




Monmartr, crkva „Sacre Coeur“, vinogradi, uske ulice, „Trg Tertr“ na kome se zajedno tiskaju hiljde turista sa slikarima -sve je to okruženje najnovijeg dizajn hotela u Parizu

Skrovitom uskom stazom koja vrluda poznatim ulicama Žino i Lepik stiže se do zdanja izgrađenog u stilu Ditektoar-Hotel Particulier Montmartre. Naziv hotela nastao je od stare francuske reči hostel-danas hotel i reči pariculier. Zajedno ukazuju na veliko slobodnostojeće zdanje koje je oslikavalo socijalni status samo jedne porodice. Prema ulici je postojala široka kapija kroz koju su kočije s konjima ulazile u prednje dvorište. Pozadi se nalazio vrt, a sama zgrada podignuta je na sredini između ova dva prostora. Bio je to svojevrstan sistem obezbeđenja u vremenu od francuske Revolucije(1789) do kraja XVIII veka Okružen zatvorenim vrtom, „Hotel Particulier Montmartre“ privlači veliku pažnju znatiželjnika. Naime, hotel ima samo pet apartmana, zatvorena za javnost. Ovde se ne može tek tako svratiti na kafu ili piće s nogu! Takva su pravila koja su postavili Morgan Ruso, kustos u dvorcu Bione pokraj grada Liona, i njen partner Frederik Komte. Umesto tipičnih serijskih hotelskih prostora želeli su autorski pristup u dizajniranju apartmana. „Tragala sam za „živim“ mestom posvećenom umetnosti, neku vrstu porodične kuće u kojoj se gost oseća slobodnim. Dugo sam tragala za hotelom i najzad našla ovaj jedinstvenen prostor, idealan za kombinaciju umetnosti i udobnosti... U hotelu nema velnesa, fitnesa...težište je na umetnosti!“ Ruso i Komte su pozvali nekoliko umetnika i dali im zadatak da ovih pet prostora dizajniraju na svoj (najbolji) način. „Netipični apartmani bili su predmet dugog istraživanja i originalne kreativnosti,“ objašnjava gospođa Ruso. „Tapeti su bili dizajnirani i štampani uz pomoć naših prijatelja. Kreveti i drugi komadi nameštaja su pažljivo odabrani. Svaki od apartmana, površine između 45 i 80m2, zamišljeni su u duhu posebne udobnosti. „Pozvali smo umetnike da dobro promisle o svakom delu ovih prostora i iskažu sopstvenu percepciju.“ Tako su nastali apartmani „Drvo sa ušima“, „Biljna soba“, „Zavesa od kose“, „Pesme i šeširi“ i „Izlog“. Čuvari tajni Pjer Fišefe, mladi ilustrator i umetnički direktor francuskih trendi časopisa i Benetonove kreativne laboratorije Fabrica, dizajnirao je apartman „Drvo sa ušima“. Podseća na japanske crteže jer, kako sam kaže: „Obožavam ilustracije. One su za mene miran i opušten univerzum. Čini mi se da sam fotograf koji radi s linijama, oblacima i senkama.“ „Biljna soba“, dekorisana senzualnim bojama, delo je Martine Abeje, umetnice rođene u Njujorku, koja danas radi u Parizu: “Želela sam da gosti koji borave u ovom apartmanu imaju osećaj da se nalaze u visećem vrtu ili na drvetu.“ „„Zavesa od kose“ je tajnovit prostor, prolazno mesto, u isto vreme anonimno, intimno i veoma privatno: mesto za spavanje, ljubav, odmor...“ Ovako objašnjava umetnica i fotograf Nataša Lezije, koja živi i radi u Nici, svoj apartman. Za ovaj prostor upotrebila je prozračne matreijale koji daju transcedentni utisak. “Iza zavese od kose dva lica nas gledaju, dok nas sa tavanice posmatraju oči lutke Barbi. To su tihi svedoci, anđeli-čuvari koji štite tajne drugih.“ „Nisam ni umetnik ni dizajner u akademskom smislu,“ kaže Olivije Sejer, kustos u Muzeju mode u Parizu. „Moj apartman „Pesme i šeširi“ dizajnirao sam u poetskom stilu i obeležio modom, u crno-sivoj kombinacijii. Želeo sam da izgleda kao krojačeva radionica. Pod je presvučen sivim lakiranim flanelom. Zidove sam „obukao“ dugačkim zavesama istog tona; umesto abažura postavio sam šešire, odeću nonšalantno razbacao po sobi. Praktično je ceo apartman jedan veliki garderober u kome odeća gosta čini njegovu ličnu izložbu! Na mestima gde je zapisana cena nameštaja smestio sam kratke pesme. Svaka lampa, svaki komad nameštaja, čak i zidovi, nose „svoju“ pesmu!“ Filip Majo, slikar i skulptor, nosilac nagrade Marsel Dišan 2007, dizajnirao je apartman „Izlog“. Njegova umetnost se prikazuje u mnogobrojnim galerijama Francuske i Evrope. Kaže za sebe da je slikar dnevnih događaja, „skulptor“ električnih štekera i beskonačnih eksera! Mats Hogland, dizajnirao je salone hotela. Njegova deviza je „maksimum uz pomoć minimuna“, sa proporcijam

PEKING U LAS VEGASU

27.01.2017.




U velikom kazinu hotela „Caesars Palace“ u Las Vegasu normalno je da sve vrvi od zvukova; blješti neonsko svetlo, užurbanost je maksimalna a uzbuđenje zahvata svakog ko se u njemu nalazi. U restoranu nedavno je otvoren restoran koji je dobio ime „Beijing Noodle no.9“ ili, u prevodu, „Pekinška testenina broj 9“, što na samom ulazu potvrđuje ogromna maketa broja 9.

Cilj projekta je bio da se gostu omogući odmor od uzbuđenja, vreve i napetosti. Projektant je arhitektonski biro Bergman Wallas and Assocates, a dizajner Japanac Juhkiči Kavaji. Oni su odlučili da restoran bude poluotvoren prema kazinu, da gosti mogu da čuju udaljenu jeku, ali da dobiju i mali audio i vizuelni predah. Granice između kazina i restorana nisu jasno definisane kako gost ne bi dobio šok prelaskom iz uzavrelog u miran prostor. Gost prolazi kroz široki ulaz oivičen gigantskim akvarijumima koji imaju ulogu „smirivača“ i uvlače gosta-igrača u mirniju luku. Zvuci kazina postepeno se smanjuju, ali nikad ne prestaju. Između dva otvorena zida gost uvek krajičkom oka može da posmatra šta se dešava u kazinu. Ptičje gnezdo Budući da nema potpornih zidova ni stubova, dizajner Juhkiči Kavaji je mogao da upotrebi jednu jedinu šaru, da „prostre“ kroz volumen restorana, kako kaže Kavaji, „jedan jedini koordinatni element, kroz kreaciju nevidljivih granica“. Šara koju je upotrebio je stlizovano ptičje gnezdo, metafora na slavni stadion u Pekingu, delo švajcarskih arhitekata Hercoga i de Merona, kao i na dobro poznatu(i veoma ukusnu) supu od lastavičjeg gnezda. Osnovni dizajn šare gnezda prati LED osvetljenje. Zahvaljujući ovom indirektnom LED osvetljenju, čak su i kuhinjski aparati(kuhinja je potpuno otvorena) dobili zanimljiv dekorativni izgled. Tople bele LED trake sa sijalicama, smeštene na gornjem delu šare emituju osvetljenje jačine 15 sveća. LED osvetljenje može se po želji menjati za ručak ili večeru. One takođe osvetljavaju bar koji se nalazi levo od ulaza u restoran, kao i hranu koja se donosi na servisne stolove. Sva svetlosna mesta skrivena su od direktnog pogleda. Celokupni utisak obavija gosta u svoj senzualno zasenčen zagrljaj. Akvarijumi kao vodeni talasi stišavaju žustar žamor koji dopire iz kazina i stvaraju vizuelno smirujući utisak na gosta. Enterijerista Juhkiči Kavaji je već ovenčan nagradama Silver Award of japanese Cosiety of Commercial Space Designer, Merrit Award of Interior design Best of Year 2009 od strane casual Dining Departement. Sledila je početkom decembra 2009.godine nagrada The Great Indoors Award u kategoriji Relax and Consume.

DODIR KRALJA MIDE

27.01.2017.




Ili moderni gusari Krajem sedamnaestog veka bahamski arhipelag je bio neviđeni raj za pirate. Crnobradi, Henri Morgan, irska opasnica Ana Boni, bili su najslavniji «posetioci» španskih galija koje su jezdile između četrnaest ostrva bahamskog arhipelaga, noseći ogromne količine zlata «nađene» na tlu Amerike. Za njima su ostale bajke o zakopanom blagu, o rajskom ostrvu Atlantida... Danas su se uloge promenile. Moderni gusari grade luksuzna odmarališta u čije mreže prihvataju ljude željne da iskoriste svoje «zlato»-bankarske kartice i uživaju u bajkovitom zemaljskom krajoliku...

«Baha Mar» Prema starogrčkom filozofu Platonu, Atlantida je bila ogromno ostrvo koje se pružalo od Gibraltarskog moreuza do Severne i Južne Amerike. U sredini ostrva dizao se visoki hram Posejdona, boga okeana, okružen naizmeničnim koncentričnim prstenovima zemlje i vode koja se ulivala u okean. Stanovnici Atlantide živeli su u harmoniji i izobilju. Bili su bili zdravi, zadovoljni i veseli. Legenda kaže da je Atlantidana vrhuncu svoje moći, u samo jednoj noći, uništena u snažnom zemljotresu. Nestala je pod okeanom, danas poznatim kao Atlantski. U jednom uglu ovog okeana, u bahamskom arhipelagu, i danas se može naći jedan delić ovog začaranog sveta-Rajsko ostrvo. Rajsko ostrvo je jednog davnog dana odlučilo da iskoči iz mora. Stanovnici sa severnog ostrva Bermuda, privučeni ovim nevinim pejsažem, dovezoše se u svojim pirogama i nadenuše mu ime «Baha Mar»(Baja Mar): plitko more. Danas se na ovom «plitkom moru» prostire najluksuznije, najskuplje, najneverovatnije odmaralište na svetu-ATLANTIDA. Kada se posle 45 minuta leta od Majamija sleti na pistu aerodroma pored grada Nasau, čini se da ste stigli u raj. Ne samo klima, palme, tirkiz mora, već i domaći stanovnici «Lucayans», mešavina Latinoamerkanaca i robova zapadne Afrike, jednostavno vas zaogrnu dobrotom, milošću, iskrenošću. Ovi nasmejani crnpurasti likovi će nas pratiti tokom celog našeg boravka na Rajskom ostrvu. Po dogovoru, dočekala nas je prestavnica odmarališta, gospođa Sandra Inijas. «Gospodin Kerzner će vas primiti sutra. Raspakujte se, prošetajte, odmorite, javite šta treba.» Kakvo odmaranje?! Idemo odmah u obilazak! Ko bi propustio i jedan minut na ovom začaranom ostrvu? RUINE ATLANTIDE «Atlantida» je velelepno mega-odmaralište, podignuto na 514 jutara, koje gostu pruža jedinstven doživljaj: vodene atrakcije, originalna arhitektura, umetnička obrada i dizajn. U Kraljevskim kulama smešteno je 1 201 soba plus Coral Beach Towers sa 2 300 soba. U «Atlantidi» je najveći kazino na Karibima, zatim 35 restorana i barova, uključujući najveću balsku dvoranu u ovom kutku sveta. Jedanaest miliona galona vodenih aktivnosti i atrakcija, kao što su tobogani, bazeni, vodopadi, fontane, lagune za kupanje i možda najleše plaže na svetu. Sve travnate površine se menjaju svaki dan! Bazeni se takođe čiste svaki dan! Ajkule se hrane u istoj kuhinji kao i gosti-ribom i to fileom! Ostaci se bacaju! «Atlantis Waterscape» leži na 34 jutara i najveća je, posle Majke prirode, nastanjena tropska Marina na svetu i dom 50 hiljada vrsti riba i morskih životinja sa svih strana sveta. Cena ovog mega-čuda: milijarda dolara! Čitava četa dizajnera, arhitekata i pejzažista je radila na ovom projektu: Wimberly, Allison, Tong & Goo, arhitekti iz Honolulua, Willson & Associates, unutrašnja arhitektura iz Dalasa, Edward D.Stone, Jr and Associates iz Fort Loderdejla, planeri i pejzažne arhitekte itd. Naintrigantniji je prostor zaronjen u okean, «Iskopina», koja priča priču o izgubljenom kontinentu: njeni su prolazi, prostorije, bulevari, zavojite ulice, niše, povezani jedni sa drugim, napravljeni na «sliku» legendarne Atlantide. Ogromni prozori omogućavaju pogled u dubinu okeana u kome leže, u magacinima, predmeti drevnih Atlantiđanja. U Sobi navigacije, nazvanoj Rotonda, možete pročitati da su Atlantiđani prilikom planiranja putovanja upotrebljavali mašinu koja im je davala informacije o vremenu, prohodnim putevima, položajima planeta. Tom prilikom su stavljali na glavu, kao što danas rade gosti, specijalnu kacigu kroz čije su vizire mogli da proveravaju trodimenzionalno «stanje» zemaljskog, morskog ili vazdušnog saobraćaja!. Hodajući tamnim bulevarom Terminus nailazi se na potopljene ulice, statue bez glave ili ruku i druge relikvije ove jedinstvene civilizacije. U Sobi podmornica nalazi se izložba ronilačkih odela Atlantiđanja za koje Platon tvrdi da su delimično funkcionisali pod vodom, uz pomoć neke vrste škrga. Odavde su odlazili podmornicama u pretragu okeanskih dubina. Predviđajući potapanje svog ostrva, Atlantiđani su mnoge vredne predmete konzervirali i smestili u Sobu

ČOVEK JE MERA SVIH STVARI

27.01.2017.




1. Koreni numerologije Začetak koncepta brojeva gubi se u magijskoj prošlosti preistorije, pa se prvobitna ideja o brojevima još jedino može otkriti u numerologiji. U drevnoj Indiji, među Tajnim Mudracima, rođena je zamisao da se svi brojevi mogu pretstaviti pomoću deset simbola. Svaki od ovih deset simbola ima svoju apsolutnu vrednost, ali isto tako, u odnosu sa drugim simbolima, i svoju relativnu vrednost - to, naravno, zavisi od mesta i položaja samog simbola. Na primer, 2 je simbol za broj dva i dva je njegova apsolutna vrednost, no, isti taj simbol u zapisima 4251 i 7324 nema istu vrednost. U prvom slučaju, simbol 2 ima deset puta veću vrednost (200), nego li u drugom primeru (20). Ovih deset simbola i njihova univerzalna primena decimalnog sistema daju potvrdu drevnoj izreci, da je čovek mera svih stvari. Nema sumnje, da je brojanje na priste bila prva čovekova aritimetika.

Dan i noć, muškarac i žena Sistematska upotreba najranijih brojeva seže do drevnih Sumera, Egipćana i Kineza. Oni su verovali da neparni brojevi predstavljaju dan, belinu, toplotu, vatru i Sunce, dok parni brojevi izražavaju noć, tamu, hladnoću, materiju, vodu i Zemlju. Za drevni Egipat vezan je i najstariji kalendar iz 4241. godine pre Hrista. Po ovom kalendaru, godina se sastoji od dvanaest meseci od po trideset dana, a pet preostalih dana bilo je namenjeno za svetkovine. Godina je, dakle, imala 365 dana. U okultnim učenjima, kao i u drevnim misterijama, neparni brojevi se dovode u vezu sa Nebom i duhom, a parni brojevi u vezu sa Zemljom i materjalnim svetom. Nadalje, neparni brojevi izražavaju mužvnost, snagu, moć i kreaciju, dok parni - ženski princip, pasivnost, oblik, sasud. Po Hermesu Trismegistu, neparni brojevi su gore i unutra, a parni dole i napolju, pa su stoga parni brojevi zavisni od neparnih ( “Kako gore tako dole, kako unutra tako napolju”). I najprimitivniji čovek iz najzaostalijeg plemena, ima smisao, osećaj i predstavu o broju: doduše u sasvim malom opsegu. Zanimljivo je da i neke ptice( kao vrana, na primer) pa čak i pojedini insekti imaju instiktit za broj; istina za vrlo male brojeve, kao to su, recimo, 1,2,3,4, međutim, ni savremnei čovek, na visokom stupnju intelektulanog razvoja, nema baš najjasnije predstave o veličini broja iznad 6, osim ako se ne služi važnom operacijom - brojanjem i upoređivanjem. Bez uopređivanja raznovrsnih predmeta i skupova, ne može se ni zamisliti upotreba i svesni postanak broja. U slučaju razvoja ideje o brojevima, Indija, kolevka svih kasnijih kultura i civilizacija, još jednom je bila mesto rođenja algebre i dekadnog pozicionog sistema. Još i dan - danji negde deca uče račun na računaljkama sa žicom i drevnim kuglicama kojima su se služili i drevni narodi. Na abakusu, svaki broj može imati razne vrednosti u zavisnosti od mesta na kojem se nalazi(reč abakus je izvedena iz semitske reči abac, sa značenjem prašina, ili od njenog grčkog ekvivalenta abax, što znači tanka ploča). Deseti simbol, nula, takođe je rođen u Indiji. Arapi su potom ovaj simbol preuzeli od Indijaca i nazvali ga cifr, sa značenjem prazan, ništa. Kad je ova zamisao doprla u Italiju, za nulu je upotrebljen latiniziran izraz zephirium, koji je vremenom prešao u italijaniziranu reč zero. U 13 veku, Nemci su izvornu arapsku reč preinačili u cifra, a Englezi u cipher. Gemetria, najranija forma mističkog značenja brojeva, svakom je broju pripisivala sve vrednosti: fonetsku i brojnu. Savremena numerologija danas sledi ovu ideju koja je bila poznata i tvorcima Biblije. Primer Gemetrije u Starom zavetu je Avramovo izvođenje 318 robova i spašavanje Elizara. Numerička vrednost hebrejske reči Elizar ekivivalent je broja 318. Numerička vrednost imena velikog mitskog junaka Ahila je 1276, što ga je činilo superiornim u odnosima na Patrokla i Hektora čiji su numerički ekvivalenti bili 87, odnosno 1225. Gemetrija, kao tajni jezik, ušla je u hrišćnasku teologiju, Kabalu, Alhemiju, Tarot kao i u ostala ezoterijska i mistična učenja. Najmističnije značenje pripisano je broju 666. Sukob oko interpretacije ovog broja trajao je vekovima. Peter Bengus, pesnik i mistik, u svom opsežnom delu o numerologiji, broj 666 pridao je Martinu Luteru koji je tako|e proučavao Geometriju, dok je Luter pomenuti broj pridavao periodu papskog režima. -nastaviće se-

OKULTNA ZNAČENJA BROJEVA

23.01.2017.




Okultni Apeks (0) Na početku i na kraju svega je 0, Okultni Apex, ono što u sebi sadrži sve zakone, sve vibracije, svekoliko postojanje, ono što se svemu vraća. Nula je beskrajna, nedokučiva, večna. U njoj nastaje i skončava život.

Broj 1 Po učenju okultista, kako istočnih tako i zapadnih, ovaj broj je simbol Kosmosa, ali i jedan od božijih atributa. Jedan predstavlja Boga, božansko suštastvo i božansku energiju. Ovaj broj uvek daje sebe, bilo da se deli ili množi sa sobom samim. Broj 2 Prema Pitagorejcima, to je materjalni princip, imanencija fizičkog, zemaljskog sveta. Drugi dan drugog meseca u godini bio je posvećen Plutonu, bogu podzemnog, senovitog carstva. Zapadni hermetisti smatrali su da je 2 u znaku đavola odnosno Satanino načelo. Broj 3 Okultisti veruju da je 3 savršen broj, jer sadrži u sebi počelo, središte i svršetak. Nadalje , hrišćanski su mistici brojem tri predstavljali Sveto Trojstvo: Otac , Sin i Sveti Duh. Po indijskoj mitologiji, Svet je u znaku triju bogova: Brama, Šiva i Višnu, odnosno: bog tvorac, bog održavatelj i bog uništitelj. Nešto slično je i u grčkoj (rimskoj) tradiciji. Jupiter vlada Nebom, Neptun morem, a Pluton paklom, podzemnim svetom. Zevs ili Jupiter drži tri baklje, Neptun trozubac, a Pluton troglavog psa. Broj 4 Četiri je broj slova(glasova) u mnogim jezicima, u imenu za Boga: Lord(Gospod, engl.), Deus(lat.), Dje,(fr.) , Adat ( asirski), Godt(hol.), Gott(nem.), soru (persijski), godh(dan.) kao i na grčkom, egipatskom, hebrejskom, sanskritu. Nadalje, četiri su strane Sveta, četiri godišnja doba. Broj 5 Pet je simbol čovekovog jedinstva sa Kosmosom. Na astralnom nivou ispoljava se kao pentragam. Veliki mistični broj, jer je jednak zbiru broja 2, prvog parnog broja i broja 3, prvog među neparnim brojevima. Sve moćI Prirode se sadrže u brojevima od 1 do 5, sve tajne božanske i tvoračke. Jedan je jedinstven, dva raznolikost, tri je njihov spoj(sastav, ravnoteža), četiri božanska pravda, a pet sadri sva tvoračka načela u Kosmosu. Broj 6 Mistici smatraju da je 6 savršen broj sam po sebi; ne samo stoga što je Bog stvorio Svet za šest dana, već i po tome što predstavlja ravnotežu u mikro – i makrokosmosu. Ovaj broj je jednak zbiru svojih polovina i zbiru svojih trećina. Broj 7 Sedam se smatra svetim brojem, jer je sedam dana u stvaranju Sveta, sedam dana u nedelji, sedam mesečevih mena. Nadalje, sedam je u znaku magije; u narodnim pričama i bajkama često se pominju sedam gora i sedam mora. Broj 8 Ovo je broj blaženstva u Jevanđelju po Mateju, a takođe i predstavlja suprotnost. Podeljen sa vlastitom polovinom daje 2, simbol materijalnog, odnosno zemaljskog sveta. Broj 9 Mističan broj, što je u stvari broj 3 pomnožen sa samim sobom. Savršenstvo ili potpunost, jedinstvo duhovnog i materjalnog, nebeskog i zemaljskog, muškog i ženskog, toplog i hladnog, mekog i tvrdog, svetla i tame. Po okultistima i teosofima, 9 je broj besmrtnosti, božanske duše.

KUĆA ISTOKA I ZAPADA

12.01.2017.




Arhitekte Ati Johari, rođana u Maleziji i Marlon Blekvel, rođen u američkoj vazduhoplovnoj bazi u Nemačkoj, danas profesor na Arhitektonskom fakultetu u Fejetvilu u državi Arkanzas, sagradili su svoj dom tik uz gradski park

„Kuća liči na nas oboje,“ tvrdi Marlon Blekvel. „Svi koji nas znaju rekli su da ja treba da projektujem spoljašnost a Ati unutrašnjost kuće! Ispalo je dobro, zar ne?“ Svakako, jer čim se kuća izdigla iz šume mnogobrojni poznavaoci arhitekture brdovitih predela Ozark planina , počeli su da dolaze na hodočašće. Nedavno je ovaj projekat dobio, između 150 prijavljenih projekata koji su konkurisali, počasnu nagradu od Američkog Instituta Arhitekata. Žiri je nagradu dobijenu za restauraciju i renovaciju ove kuće na sever-zapadu Arkanzasa, objasnio rečima: „Lepa upotreba materijala, odličan oblik, sjajna upotreba prirodnog svetla i izuzetan spoj untrušnje i spoljašnje komunikacije“. Pored toga, kuća je „zaslužila i nagradu časopisa „Custom Home“. Teren se nalazi na rubu Parka Vilson u Fejetvilu. Iako se pored nje nalazi niz gusto izgrađenih vila, ona je, zahvaljujući mnogo nižem terenu, dobila veću privatnost od ostalih. Arhitektima je trebalo godinu i po dana da definišu dizajn koji je proistekao iz specifičnog mesta i terena na kome je trebalo da se nalazi buduća kuća. „Imao sam malo vremena da se odlučim za projekat. Izgoreli temelji predhodne kuće trebalo je brzo da budu rasčišćeni i zato sam morao da izbacim šemu iz rukava! . „Iako je prvobitna ideja bila niska prizemna kuća, ipak smo se odlučili za sprat. Situacija na terenu nam nije dozvoljavala da povećamo gabarit. Zbog toga smo se izrazili u „vertikali“.“ Veliku ulogu su imali i temelji predhodne kuće koja je nestala u požaru zbog zastarelih električnih instalacija. Takođe su dobili maksimum svetla i mnogo veći prostor za rad i igru u prizemlju. Cela ideja smeštena je u dve „kocke“ širine 6 metara koje formiraju strukturu kuće. Za konstrukciju kuće Johari i Blekvel su upotrebili jevtine betonske blokove i metal kako bi oformio strukturu koja se oretvara u „kutijastu“ zgradu sa tipičnim ravnom ogoljenim zidovima. Izgled zgrade je morao da odgovara mestu. U prizemlju su dnevni, na spratu privatni prostori. Posebno zastakljeno stepenište vodi do spavaćih soba, kupatila i radne sobe. Teren na kome kuća leži je trapezastog oblika dijagonalno presečen potokom koji nabuja svake letnje sezone. Za arhitekte je bilo važno da ga zadrže. Umesto da ga zatrpaju ili skrenu u drugom pravcu van njihovog terena, oni su želeli da uživaju u nesputanom bujanju prirode u proleće. Zbog toga je osnova plana kuće urađena u obliku latiničnog slova „L“. U unutrašnjosti, otvori su tako pozicionirani da omogućavaju kontrolisan pogled, osvetljenost, osećaj zaštićenosti i mogućnost posmatranja buđenja prirode u proleće kada potok nabuja. Potok su, zajedno sa Stjuartom Fulbrajtom rekonstruisali korito potoka i u njemu napravili vrt koji funkcioniše za vreme suve letnje sezone. Za ovaj poduhvat upotrebili su kamen sa Ozark planine i posadili domaće biljke. Na terenu od 400 smestili su svoj dom kjoji u osnovi ima 85 kvadratnih metara. Ostale kvadrate „zaradili“ su tako što su veliki dnevni boravak proširili zastakljivanjem terase i dobili mesto za trpezariju i gril prostor. Kompozicija zatvorene fasade/ stakleni otvori omogućila je pristup svetlu u svaki kutak zgrade, direktan ili indirektan.Na gornjem spratu zid mezanina deluje kao da lebdi. „Nikada nemamo potrebu da danju palimo svetla“, kaže Johari. Velike čelične prozorske kutije upotpunjuju atmosferu u prostorima za sedenje i spavanje. Posebno su zanimljivi krovovi. Svaki prostor na prvom spratu je jedinica sa sopstvenim krovom! Između njih postoje „spoljšnji hodnici“ koji omogućavaju lak prilaz svakom delu krova u slučaju potrebnih prepravki. U drugom krilu kuće, iznad kuhinje i ekonomskog dela, krov je takođe poseban. Četiri zarubljene piramide, prekrivene su plavim crepom što eksterijeru daje notu „japanizma!“ U unutrašnjosti krovna piramida je otvorena tako da ovakva tavanica daje pomalo uzvišen izgled prostoru. Dok je deo fasade prekriven brazilskim crvenim drvetom, otpornim na vodu, unutrašnjost kuće je dizajnirana za udoban porodični život: beli zidovi, podovi od tikovine; jedino su za nameštaj upotrebili vesle

PITAGOREJCI

11.01.2017.



Ugaoni kamen u istoriji numerologije je Pitagora, jedan od najvećih mislilaca, matematičara, filozofa, mistika, astrologa i astronoma Starog Sveta. Pitagorino učenje je i dan danas jedna od najvećih tajni, a sigurno je da su sva okultna učenja na Zapadu izašla iz njegove mistike. Pitagora je imao veze sa indijskim učenjem o karmi, Darmi i reinkarnaciji, jer je i sam govorio da teži oslobođenju od točka rađanja, večnog dolaženja i odlaženja. Ovaj mistik izvršio je veliki uticaj na Platona, Aristotela i noviju evropsku misao. Osnovna zamisao Pitagorinog učenja je da se Tajna Univezuma jedino može dokučiti preko brojeva i formi. Četiri elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja čine Svetu Četvorostrukost ili Tetraktis.

Pitagorejci su Tetraktisu upućivali sledeću molitvu: Blagoslovi nas, o Uzvišeni broju! Ti koji si stvorio bogove i ljude. O sveti, blagi Tetraktise! Ti koji odgonetaš suštastvo svega Ti koji si izvor i utočište Životne iskre u tušta promena, Učini da spoznamo tajne Vaseljene. Pitagora i njegovi učenici postulirali su deset osnovnih oprečnosti - parno i neparno, ograničeno i neograničeno, jedno i mnoštvo, desno i levo, muško i žensko, nepomično i pokretljivo, pravo i krivo, svetlo i tama, simetrično i nesimetrično. Smatrali su da je Vaseljena zasnovana na ovih deset suprotnosti, te da se iz toga začinje najlepša harmonija. Zavisnost zvuka o dužini strune pri jednakoj zategnutosti takođe je otkriće pitagorejaca. Tako 2:1 daje oktavu, 3:2 petinu, a 4:3 četvrtinu. Ovo ih je vodilo ideji da iza svih stvari stoje brojevi. Oni su, nadalje, smatrali da su brojevi elementi svih stvari pa i samog Kosmosa, koji je za njih bio muzički instrument čiju su skalu određivali brojevi. Pitagorejci su parne brojeve smatrali deljivim, kratkovekim, ženskim i ovozemaljskim, a neparne nedeljivim, muškim i nebeskim. Svaki broj su vezivali za neki ljudski atribut. Tako broj 1. označava razum, postojanost, moć, samosvest, 2. mišljenje, dilemu, 3. dogovor, sklad, ravnotežu, 4.pravednost (budući da tvori savršen četvoraougao), 5. brak (kao jedinstvo pravog muškog i pravog ženskog broja). Po pitagorejcima, sve znane stvari imaju broj, jer bez broja nije moguće ni znanje ni spoznaja. Od najranijih dana, kada je numerologija pustila korene, ova disiplina se veoma razvila te se stoga ovde iznose primeri okultnog i magisjkog značenja brojeva. -nastaviće se-

STIL I LUKSUZ

04.01.2017.




Projekat špaskog arhitekte Hoakina Toresa, poznatIm po čistim geometrijskim linijama i punim betonskim volumenima, nalazi se u Galiciji

Vlasnici dupleksa koji žive u Madridu, želeli su da osposobe apartman koji se nalazi na trećem i četvrtom spratu zgrade u rezidencijalnom delu grada. Zgrada je podignuta u maniru osamdesetih godina prošlog veka a na fasadama ostale su filarete koje su zaklanjale prodor svetlosti u unutrašnjost stana. Zauzeti poslovima, pomalo su zaboravli na njega. U njemu su ostali zapušteni nameštaj, zidovi, elementi... Onda se jednog dana sve promenilo: vlasnici su razgranali svoje poslove te im je apartman postao vrlo potreban. Počelo je „veliko spremanje“. Odozgo na dole U pomoć je pozvan arhitektonski biro A-CERO. Osnivač biroa arhitekta Hoakin Tores i njegov poslovni partner Rafael Ljamazares, primenili su svoj, prepoznatljivi stil: moćni volumeni i linije, istaknut dizajn i, pre svega-bela boja. Adaptacija je podrazumevala radikalnu promenu svakog aspekta rešenja, osvetljenja, dizajna...Upotrebom dominantne bele i malo crne boje naglašeni su pojedini delovi stana kako bi se dobili skulpturalni volumeni po kojima je A-Cero poznat. Osnovna ideja potekla je od nekoliko uljanih slika koje pripadaju vlasnicima, dela umetnice Mercedes Rodrigez. Na njima su dominirali obli arhitektonski oblici u plavim i sivim tonovima. Važno je naglasiti da stan ima jednu specifičnost: u njega se ulazi s gornjeg sprata gde se nalaze veoma prostran ulazni hol i dnevni boravak s jedne, i kuhinja, ostava, toalet i soba za poslugu s kupatilom s druge strane(kao u našim salonskim stanovima izgrađenih između dva svetska rata prošlog veka), s druge strane. Ova soba takođe ima ulogu gostinske sobe. Ceo taj prostor jednostavno se gubi pred skulpturalnim stepeništem koje vodi na donji nivo, u privatne prostorije. U dnevnoj sobi, kao i u drugim prostorima, „glavnu ulgu“ ima bela boja, toliko voljena od strane Hoakina Toresa. Samo neki elementi, kao što su drvena lakirana konzola u crnoj boji, dizajn „A-Cero in“, presvučeni su materijalom u boji svetlog jorgovana. Tim A-Cero je ubacio i nekoliko komada nameštaja Ipe Cavali. „Postavili smo češki stočić i nekoliko fotelja „Ipe Cavalli“, (preduzeće koje su 1959.godine osnovali Pompeo i Vitorio Kavali, Imbottitura Prodotti Espansi, akronim za Punjene i proširene proizvode). U trpezariji se nalaze, takođe Ipe Kavali, čelični sto i stolice presvučeni belom bojom. Na podove su postavljeni svileni tepisi specifičnog oblika i nekoliko sjajnih čeličnih kugli kako bi se razbila monotonija dominantne bele boje A-Cero je dizajnirao kuhinju koja je izduženog oblika. Bela, naravno, s crnim HI-Macs pločom. Elementi su takođe lakirani visokim sjajem. Skulpturalno stepenište vodi na donji sprat gde se nalaze spavaća soba domaćina s kupatilom i garderoberon u kojoj se nalazi stočić model Capri(„A-Cero in“) i još dve spavaće sobe. Foto: Luis H.Segovija

BAD BOY OF DESIGN

04.01.2017.




Nestašan momak Maksim Žake, Belgijanac koji živi i radi u Los Anđelesu, našao je zavidno mesto u svetu dizajna svojim ekskluzivnim, eklektičnim i pomalo otkačenim dizajnom kako se i vidi na ovom enterijeru koji vam prikazujemo.

Maksima Žakea vole glumci, rokeri, džezeri ali i tradicionalne osobe koje žele da u svoj dom unesu nešto od veselosti, hrabrosti i ekstravagancije. Vlasnik se nedavno s porodicom uselio u malo parče neba na zemlji koje se nalazi u jednoj od najpoznatijih ulica na svetu – Rodeo Drajv na Beverli Hilsu. On je takođe i jedan od najpoznatijih rokera, činjenica koja je odredila dizajnera. I pored upornog ubeđivanja Maksima Žakea da mi otkrije njegovo ime, dizajner je ostao nepokolebljiv u poštovanju intimnosti svog klijenta. Dakle, vlasnik i dizajner su očigledno imali slične ideje što je idealna situacija u ovom poslu. Ipak, Žake je godinu dana ranije dovoljno upoznao ukus i stil porodice opremajući njihovu kuću u Čelsiju u Londonu. “Togo” forever Složili su se da “ukradu” stil sredine prošlog veka i onu vrstu modernizma koji poštuje arhitekturu kuće. Kako je dnevna soba trebalo da bude udoban i zgodan prostor za zabave, Žake je ubacio sofe i fotelje metalne boje - poznata linija “Togo” Ligne Roset(“kako bi ljudi koji sede u njima dobili na važnosti i bili obavijeni srebrnim orelom koji zrači”), kontrast materijala, nekoliko umetničkih komada nameštaja, figura i skulptura koji su dali kosmopolitski duh ovom prostoru. Materijali i teksture su iz istog peroda. Paleta boja jednostavna, skoro neutralna. Na zidu velika školska tabla koja svima nudi mogućnost izražavanja… U želji da unutrašnjost dobije življu atmosferu, pojedini zidovi su acentovani žutom bojom, a fotelje Rona Arada iste su nijanse. Zidovi trpezarije ostavljeni su svima na crtanje, pisanje, žvrljanje...koja umiruju uvek lepe stolice “Lala” Eroa Sarinena. U svakom slučaju, Maksim Žake je uspeo da istakne ukus i želje svog klijenta koji je želeo da svoj novi dom oboji mešavinom ekscentričnih komada nameštaja, umetničkih dela i notama sopstvene muzike. Foto: Tigran Tovmasijan

EEGANTNA VILA KOJA PLENI DIZAJNOM, MATERIJALIMA I IDEJAMA

04.01.2017.




Arhitektonski biro ALTIUS iz Kanade dobro je poznat u svetu. Nagrade koje su do danas dobili ukazuju na njihov kvalitet i savremenost u projektovanju. Prikazujemo jednu kuću koja vam može ukazati kako da koristiti odnose tamnog i svetlog, kako da upotrebite drvo i zašto koristiti obojene kuhinjske elemente.

Kuću su nazvali Tornkrest, ŠTO SE može prevesti kao Kresta. Podignuta je za šestočlanu porodicu koja često kuću otvara prijateljima. Na planu prizemlja vidi se jasa ideja povezivanja unutrašnjeg prostora sa spoljašnjim. Kada se iz kuće pogleda s bilo kog mesta – vidik je otvoren ka vrtu. Ko ne voli da sedi udobno zavaljen u fotelju dok mu pogled bludi ka dnevnoj ili noćnoj svetlosti? Ili se opušta dok ruča, umesto da gleda televiziju? Još ako u tom prostoru postoji mesto za klavir, onda je zagarantovano uživanje. Zanimljivo je da kuhinja i trpezarija nisu oštro odvojeni od salona, što je inače nov trend. Ova dva vitalna prostora podeljena su niskim kaminom i velikim „dimnjakom“. Žižna tačka je salon koji se nalazi u sredini prizemlja, a neizostavni tv prijemnik oteran je u ćošak kuće i zatvoren zidovima! Drvo ima važnu ulogu u „Kresti“: na podovima, hodnicima prolazima, na pasareli na spratu. Postavljeno je na podovima, na tavanici salona, na delovima zidova na spratu; njegova uloga u kupatilu važna je jer ublažava oštrinu mermera. Sama kada ima „svoju sobu“; okružena je staklenim kasetiranim zidova po ugledu na japanske pregrade. Dnevni boravak s duplom visinom, zahvaljujući mnogim staklenim površinama, diše u zajednici s vrtom. Sofe su spuštene na niži nivo, omaž enterijeru pedesetih godina prošlog veka, iznad koga vise lampe „Oblaci“ slavnog arhitekte Frenka Gerija.Ukoliko neko misli da paleta upotrebljenih boja u „Kresti“ izgleda „ravna“ može u svom domu učiniti isto što i arhitekti iz Altiusa – u kuhinji će upotrebiti jarke boje za stolice i celu površinu elemenata. Zaimljivo je da se sve više koriste tepisi, odnosno, slobodno mogu da akažem, ponjave. Zato koristite ovaj novi trend, „liči“ na nas i jevtin je! Foto: Greg van Riel

GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO TI POSTELJU SMESTI

04.01.2017.




Postoji nekoliko različitih pristupa u kreiranju prostora za krevet u stanu malih razmera. Ponekad ne možemo da zamislimo da krevet može da se smesti ispod stepeništa, u ugaonoj niši, na vrh ostave...

Treba samo prizvati maštu u pomoć, precizno izmeristi mesto predviđeno za krevet i pozvati dobrog majstora ukoliko vi sami niste stručnjak za unutrašnju arhitekturu. Primer prenamene prostora kako bi se iskoristio ugaoni prostor. Postavite čvrstu platfornu od drveta u koju se mogu ugraditi dve ili više uvek potrebnih fioka. Ovakav pristup omogućava smeštanje elemenata iznad kreveta za skladištenje stvari. Druga varijanta smeštanja kreveta ispod stepeništa koga je grehota ostaviti praznim. Ukoliko ovaj prostor nije dovoljno dugačak za noćno spavanje, izuzetno dobar za popodnevnu dremku. Ležaj pod kosim krovom odlično je rešenje tamo gde nedostaje dragoceni prostor. Ovde ima mesta za niz polica uvek potrebnih za odlaganje lampi, knjiga, raznih sitnica... Kreveti na sprat uspešno koriste vertikalni prostor štedeći ga. Ovaj elegantan komplet kreveta poprima karakteristike spavaćih soba u starim zgradama. Još jedan primer kreveta na sprat koji štedi prostor. Donji deo se može koristiti, kada se podigne odnosno presavije, kao klupa za sedenje. Ova spavaća soba, iako je u njoj smešteno četiri kreveta, ne izgleda prenatrpana. Centralno postavljene merdevine izgledaju kao dizajnerski detalj, a oštre linije nameštaja su u duhu savremenog stila. Ukoliko imate malecki prostor s visokom tavanicom eto vama ceo stan u njemu! Ovde ste na dobitku, ali i vaša odeća, posteljina, čak i stari lavabo, ko zna gde pronađen. Štaviše, postoji mogućnost postavljanja prozora a time i osvetljavanje ostalog prostora. Kabinet – krevet –garderober/tri u jedan. Možda pomalo izgleda kabasto, ali zato itekako štedi prostor. Da bi ublažili strogost i težinu bloka dodajte lepo oblikovani lak nameštaj. Još jedna varijacija na temu „krevet gore“, takoreći na tavanici. Ovaj okačeni krevet deluje kao arhitektonski predmet. Samo zamislite kako bi izgledalo da se izjutra probudite a sunce vam nežno miluje lice ili doka padate u san zvezde trepere pred vašim snenim očima... Krevet na mezaninu zgodan je u stanovima s visokom tavanicom. Okružen staklom vaše je ostrvo mira.

KADA ŠAL OD PERJA POSTAJE INSPIRACIJA

12.12.2016.




Marina Botafoch na Ibici dobila je još jednu atrakciju koja zadivljuje svet – sinusoidni stambeni blok sa zavojitim balkonima obojenim primarnim bojama, inspirisan zmijom boa. Zahvaljujući arhitekti Žanu Nuvelu, “Betovenu arhitekture”, nikla je skulpturalna građevina u ime “slobode i hedonizma” baš kako i odgovara ovom pomodnom španskom ostrvu.

FEATHER BOA Zajedno sa arhitektonskim biroom iz Barcelone Ribas & Ribas i botaniste i “biljnog” dizajnera Patrika Blana, Nuvel je zamislio osnovu zgrade kao vijugavu liniju( teren je prilično skučen a projektantska obaveza bila je da svaki apartman gleda na Mediteran) koja podseća na zmiju boa ali i njemu drag modni detalj: feather boa ili šal od perja koji se nosi oko vrata u svrhu zavođenja, a pravi se od raznobojnog perja. Mnogi ga se sećaju iz vremena glam roka, disko muzike i Zigi Stardasta Dejvida Bouvija. Patrik Blan je dizajnirao balkone u duhu italijanskog pozorišta, čijom dužinom je provukao spiralne žice kroz koje raste 30 000 prirodnog bilja. Svaki sprat nosi jednu boju: crvena u prizemlju, iznad nje purpurna, zatim oranž i zelena, najzad roze i na zadnjem spratu plava boja. Sedam spratova, recepcija s lobijem, prelivni bazen sličan jezeru, bar, kafić, prostor za opuštanje i goste, garaža sa 273 mesta, fitnes centar, velnes kompleks s prostorijama za masažu, privatan klub za vlasnike apartmana kojih ima 179, svaki veličine od 80 do 200 kvadrata i ogromnim terasama s pogledom na Mediteran – to je novo carstvo boja, vode i svetla, tradicije i opuštenog duha Ibice.

Kuća po ukusu Zagorja

05.12.2016.




Arhitekta Davor Mateković iz biroa Proarh iz Zagreba, dobitnik mnogobrojnih nagrada, učestvovao je pre mesec dana, pored svetskih arhitektonskih imena kao što su OMA, BIG, Herzog & Meuron, Foster+Partners, Zaha Hadid…na World Architecture Festival –u Singapuru i dobio nagradu za projekt Issa grotto/hill house u kategoriji HOUSE – future projects, u isto vreme predstavio je i kuću, savremenu interpretaciju tradicionalne vikendice u hrvatskom Zagorju.

Na zelenim obroncima zagorja u blizini Kumrovca, u selu Brezakovcu, na terenu od 865 м2 arhitekta Davor Mateković I njegov tim Proarh obnovili su postojeću vikendicu koja je strukturno I statički bila u stanju koje je zabranjivalo dalji život u njoj. Osnovna forma je zadržana ali je trebalo izmeniti da bude primerena današnjem načinu života. Zato joj je dodata je veranda u obliku staklene kocke. Kako bi se iskoristilo južno osunčanje kocka “izlazi” iz svog volumena praveći ulazni prostor. Stakleni zidovi se otvaraju i na taj način se dobija prožimanje spoljašnjeg sa unutrašnjim prostorom. Krov je posebna priča: stara slama zamenjena je novom dok su zabati dobili novu drvenu oblogu. Staro dobro ognjište Kuće koje su gradile zanatlije od 1800. godine menjale su se tokom vremena ali su uvek zadržavale osnovni plan i specifičnu upotrebu prostora: zato je u prizemlju zadržan tradicionalni sastav oraganizacije prostora koji je smešten oko “ognjišta”. Kuća se sastoji od tri sprata: podrum, prizemlje i sprat. Ima sve što je potrebno za odmor velike porodice, što uključuje zonu za odmor, obedovanje, kuhinju i prostor za spavanje na prvom spratu. Inspiraciju za svoj projekat arhitekta Mateković bazirao je na istraživanju istorijskih dokumenata i terenskih istraživanja. Iako je dokumentacija o tradicionalnim metodama ugradnje slame bila oskudna, arhitekta je iskoristio okolne postojeće zgrade što mu je pomoglo da se napravi oblik krova tako drag Zagorju. Krovna slama je ispuštena preko fasade što je bio najteži zahvat obzirom na teško pronalaženje majstora koji umeju da je postave. Kako su postojeće debele hrastove daske na zidovima bile ruinirane neke od njih su zamenjene, ostale su tretirane i zaštićene od propadanja. Sa postojećim kamenim pijedestalom presvučenim drvenim podom ova “organska” vikendica, renovirana lokalno raspoloživim resursima i izradom, diše i stvara zdravu životnu sredinu.

MAG MODE I “KUPOLE”

29.11.2016.




Čuveni američki modni kreator Tomi Hilfiger, čije se „krpice“ nose svuda po svetu, zajedno sa suprugom Di Oklepo živi u neverovatno luksuznom penthausu koji se nalazi na vrhu njujorškoh hotela „Plaza“.

Na dva nivoa, 3 000 kvadrata, pet spavaćih soba, 6 kupatila, pogled na Central Park i Petu aveniju, antikni nameštaj, među kojima i neki koji su bili vlasništvo vojvode i vojvotkinje od Vindzora, slike Endija Vorhola i Baskijata – to je prostor u kome uživa Tomi Hilfiger kada nije u svojoj vili na karipskom ostrvu Mustik. Ime penthausa – “Kupola”. Tomi je rođen u gradiću Elmira u državi Njujork kao drugo od devetoro dece. Sa samo 150 dolara otvorio je radnju koju je nazvao „People's Place“ u kojoj je prodavao farmerke. Kada je orkan Agnes 1972. godine uništio gradić, a njegov posao propao, Hilfiger je prešao u Njujork. Mnogo godina kasnije predstavio je mušku kolekciju, a 2004. njegova kompanija imala je 5 400 zaposlenih. Godine 2008. on i supraga kupili su nekoliko stanova na 18. i 19. spratu hotela „Plaza“ koje su pretvorili u dupleks. Retko ko ima u Njujorku terasu plus kulu visoku 11 metara, s pogledom na Central Park na čemu mu zavide čak i najbogatiji stanovnici najskupljeg dela Njujorka, Aper Ist Sajda. Ulaz u dupleks je odvojen od ulaza hotela, ali kao stanovnik ove istorijske zgrade Hilfiger može da uživa blagodeti servisne službe hotela, kao što su pomoć batlera, korišćenje hotelskog fitnesa, spa i mnogobrojnih luksuznih pogodnosti koje pruža ovaj čuveni hotel. Ima se – može se Mag mode je očigledno želeo da “zaprepasti” svojim dizajnerskim umećem I da iskoristi materjial toliko skup koji samo retki mogu sebi da priušte. Kornjačevina je, zna se, skupa. Sad zamislite koliko je koštalo oplemenjivanje dnevnog boravka kada je za tavanične bordure i lažne polustubove – pilastre korišćena originalna kornjačevina i to u priličnoj širini! Slike Kejt Harding, Ričarda Princa, pokojnog grafičkog umetnika Žana-Mišela Baskijata, Endi Vorhola(čijih slika ima, ni manje ni više, nego 20!)…Tu su i fotografije slavne fotografkinje Eni Libovic, zatim neonski znak britanskeg umetnice Trejsi Emin, poznatoj po umetničkoj instalaciji “Svako s kim sam spavala od 1963 - 1995” i “Moj krevet”, sva ova umetnička dela prostoru daju simpatičan senzibilitet. Poznat kao ljubitelj umetnosti, on je bio sponzor muzičara Pita Tausenda na njegovoj turneji “Psychoderelict”, kao I Britni Spirs 1999. godine na turneji “Baby One More Time Tour”. Kula “Elojz” I nezgodni Donald Tramp Unutrašnjost kule „Elojza“, visoke 11 metara, oslikala je u renesansnom stilu slavna američka umetnica Hilari Najt prema nekada popularnoj istoimenoj dečjoj knjizi spisateljke Kej Tompson iz 1950.godine koja je pisala o devetogodišnjoj devojčici koja živu u “maleckoj sobi na vrhu zgrade hotela “Plaza”. Kej Tompson je dugo živela u hotelu, sve do 1998.godine, kada je tadašnji vlasnik Donald Tramp izbacio jer je odbila da se kula “Elojz” upotrebi kao reklama za hotel! Bračni par Hilfiger smatra da je njihova spavaća soba ista kao I hotelska: kristalni luster, luksuzni materijali kao što su saten I somot I nalazi se na gornjem nivou(19.sprat). Kako velika spavaća soba ima samo jedan mali prozor, on je prekriven teškim draperijama, ali svetlost ipak ulazi kroz vrata koja vode ne terasu odakle puca jedan od najlepših pogleda na zelenilo Njujorka. Pored ove na ovom nivou su još tri spavaće sobe I odgovarajućim prostranim kupatilima. U njima borave Sebastijan, šestogodišnji ljubimac iz drugog Tomijevog braka, I sin I tri kćeri iz predhodnog. Njihovi susedi su bogati biznismeni Džimi Kejni I vlasik fudbalskog tima “New England Patriots” , Robert Kraft, Kristijan Kendi iz dvojca čuvene engleske kompanije “Candy&Candy”...Tomi Hilfiger je vrlo ponosan na mesto svog dupleksa: “Oduvek sam voleo stare zgrade na Petoj aveniji koje gledaju na Centralni park. Jer, najvažnija je lokacija, lokacija, lokacija. Ne možete naći bolju investiciju!”

Kućica za uživanje i opuštanje

29.11.2016.




Iako verujem da su Beograđani osmislili najmaštovitije kućice na splavovima na rekama Savi i Dunavu gde je svaka kućica drukčija i tačno oslikava svog vlasnika, nije na odmet zainteresovanima ponuditi i strane opcije.

Tačno je da u dobrostojećim zemljama o kućicama/splavovima brinu arhitekti, često veoma poznati. Takav je slučaj s projektom " Peri Saund“ u Džordžijaskom zalivu u kanadskoj državi Ontario, dvestotinak kilometara severno od Toronta, prema kome je podignuta kućica u kojoj je smešten prostor za čamce, otvorena kuhinja i pokriveni paviljon. Arhitekti Kevin Vajs i Maja Pržibilski iz projektnog biroa „Weiss Architecture & Urbanism LTD“ u Torontu bazirao je lepotu kućice na prirodnoj i kulturnoj slici područja Peri Saund kojese diči svojim istorijskim zgradama okruženim borovom šumom. Velika terasa, postavljena delom na zemlji a delom na vodi, nosi dugačak i uzak krov koji se završava četvrtastom konstrukcijom ispod koje je smeštem «salon“ na otvorenom. Odavde se u vodu zario most odakle se kreće plovilima u zaliv i dalje na Pacifik. U delu gde su smešteni kajak, daske za jedrenje i kanoi, postoji dok i most, takođe od kedrovine ; fasade su presvučene crnom kedrovinom a krov plastificiranim bakrom. U okviru istog prostora, ali s druge strane, na otvorenom potezu, umetnuta je dugačka kuhinja s barskom pločom i odgovarajučim viskom stolicama. Ovde nema kreveta, kupatila, ormana, pregrada, polica, stolova, tv prijemnika itd…ništa što bi ličilo na «gadsku» udobnost. Ovo je početna tačka odakle vlasnik, porodica i njihovi prjatelji kreću u svoje sportske aktivnosti a posle dobro utrošenih kalorija, opuštaju se sedeći u udobnim sofama uz zalazeće sunce koje, zajedno s nežnim osvetljenjem paviljona daje toplu i romatičnu svetlost, uklapajući se u gladak granit, mirnu vodu male uvale i zelenilo okolnih borova.

Dijamanti na nebu Adelaide

29.11.2016.




Arhitektonski biro „Woods Bagots“, koji ima 15 biroa širom sveta, projektovali su zgradu Instituta za zdravstvo i medicinsko istraživanje u gradu Adelaidi na jugu Australije za čiji su projekat su dobili nekoliko važnih nagrada.

Nagrada „Interior Design Excellence Design“(IDEA) za medicinski i javni prostor, „WAN Facade Award“ za fasadu sastavljenu od dijamanata, „Inovation Prize“ za sjajan rad na polju tehnologije, nagrada „Building Desing“ 2014 i najzad, ovog meseca stigla je i nagrada na Svetskom Festivalu arhitekture 2015 u Singapuru! Zgrada Instituta za zdravstvo i medicinsko istraživanje ima devet istraživačkih jedinica u okviru kojih je 675 prostora za istraživanje, podsticanje inovacija i poboljšanja zdravstvenih usluga. Spektakularna fasada od 25 000 kvadratnih metara u skulpturalne je forme u obliku dijamanta. Inspirisana oblikom šišarke ovaj jedinstven dizajn deluje u svojoj okolini kao živi organizam. S praktične strane, fasada je dizajnirana na način da poboljša pristup dnevne svetlosti, smanji udare vetra i odsjaja i održi dobru vidljivost u unutrašnjosti Instituta. Koncept unutrašnjosti stvara svetlu i živu atmosferu u radnim jedinicama zahvaljujući projektu dva ogromna atrijuma. Uzdržan izbor materijala u dodiru je s prodirućim svetlom kroz zakrivljene oblike fasade transformišući prostor u živahnu igru svetlo/tamno u oku posmatrača. Laboratorje su smeštene na zapadnoj strani zgrade ali su okrenute prema atrijumu kako bi se izbeglo kajo sunce. Atriijum je podržan s nekoliko moćnih stubova koji su omogućili efikasnost i fleksibilnost prostora. Posvećenost projekta za Ekološki održiv razvoj(ESD) uključuje pasvni dizajn podnih ploča koji odgovara prrogramu Instituta i pruža maksimalnu dnenu svetlost tamo gde je potrebno. Da završimo s još nekoliko nagrada kojima je biro „Woods Bagots“ u međuvremenu ovenčan: nagrade „Jack McDonnell za javnu arhitekturu, „Keith Neighbour za komercijanu arhitekturu, „Derrick Kendrick“ za održivu, „Robert Dixon“ za unutrašnju i „ColorBond“ za arhitekturu čelika.

„Fine wisky & wine“

07.11.2016.




U mirnoj ulici, na granici Vest Vilidža, kvarta Meatpacking i ulice Hadzon skrio se mali njujorški biser: intrigantna kuća umetnice Karin Lešinski

Četvorospratna zgrada sazidana je 1847. godine kada se taj kraj nalazio daleko od centra Njujorka i bio samo nepregledno polje s trskama, slično beogradskim kvartovima Čubura i Neimar posle I svetskog rata. Pre nego što se umetnica Lešinski zaljubila u nju zgrada je odživela svoj buran život dostojan modernog sitkoma, a ona će je mnogo kasnije još više obogatiti. „Fine wisky & wine“ Zgrada, koju su podigli naslednici Ričarda Tauninga, proizvođača ramova za prozore, a projektovao arhitekta Stiven Kejn, prodata je 1881. godine biznismenu Hju Kingu koji je u njenom prizemlju prodavao vino, viski i obogativši se, živeo u njoj sve do II svetskog rata. Na zgradi se još uvek može videti natpis „Fine wisky & wine“ Hugh King 1881 . Zgrada u ulici Hadzon opet je dobila novog vlasnika, porodicu Esteve, koja je 1939.godine u njoj otvorili fabriku kobasica. Kada je Karin Lešinski 1993. Godine od porodice kupila ovu zapuštenu ruševnu kuću u njoj su ostali ogromni frižideri – komore, kuke, stolovi za sečenje mesa, teretni liftovi. Ali, za buduću vlasnicu zgrada je bila puna čuda i velikih mogućnosti. Zajedno s majkom postala je njen vlasnik, čvrsto rešena da od nje napravi savršenu kuću. Ličila joj je na veliko ruinirano pozorište. Kuća je podeljena na tri dela: prizemlje je postalo velika galerija koja odvojeno živi svoj život. Na prvom spratu smeštene su mnogobrojne ostave I tehničke prostorije. Drugi sprat je privatan I pripada samoj vlasnici gde svaki kutak ima “svoju ličnost” I izuzeno dizajniranu estetiku. U njemom kupatilu iako su stare bele porulanske pločice popucale Karin ih je zadržala “jer liče na pločice iz pariskog metroa” Film, serije, moda Karin je odlučila da kuća mora samu sebe da izdržava I zato je treći I četvrti sprat odredila kao prostor za izdavanje raznih manifestacija, snimanja filmova, modnih revija, venčannja, serija itd. Prvo je je srušila sredinu ova dva nivoa I time dobila 12 metara visok atrijum. zahvaljujući štukolitu boja zidova će “prirodno stariti kao zidovi u Italiji I neće morati da ponovo boje”. Na vrhu atrijuma, u jednom delu, stara kabina lifta postala je kupola čija je donja strana oslikana u renesansnom stilu. U drugom delu dobijeno je dovoljno osvetljenja preko staklenog krova. Arin je u ovaj taj prostor uvela je 15 video kamera, 24 monitora, 142 studijska osvetljenja, desetak mikrofona I kilometer kablova. Najzad, na vrhu zgrade postoje dve terase ukupne veličine 350 kvadratnih metara. Između ostalih događanja, na trećem I četvrtom spratu snimano je deset episode američke serije “The Real World”. Nije zaboravljena ni biblioteka, prava engleska, koju je Karin videla na jednoj slici I koja je popunjena lažnjim knjigama. Meditiranje u drštvu Bude Na vrhu zgrade postoje dve terase, jedna prema ulici se kojoj se nalazi senica sa statuom Bude, druga prema dvorištu s ligeštulima okruženim bogatim žbunjem. Od arhitekte Aleksandra Neratova I dizajnera Majkla Horde tražila je da se sačuva svaki znak prošlosti. Tako su ostale tavanice sa ukrštenim gredama, stari gipsani detalji za koje se danas daje bogatstvo, kao I stara cigla. Zidovi u ogromnom prijemnom delu omalani su štukolitom – praškastim malterom neravno pomešanim s tamnim pigmentom toskanske nijanse. Zgrada je ugostila mnogobrojne goste iz sveta mode, filma, televizije, video spotova…Karin Lešinski je iznajmljivala tokom snimanja filmova stan glumcima; osmišljavala ručkove, lansirala brendove, pripremala koktel zabave I korporativne događaje, bankete I venčanja. Za ove prilike Karin sama osmišljava cvetne aranžmane. I pored toga, često putuje I glumi u pozorištu “Wooster Group” za koje kažu da je pozorište s najviše nagrada na svetu.

KUĆA NA VRHU BRDA

07.11.2016.




Rezidencija Tarner, podignuta u predgrađu San Franciska, Larkspuru, sjajan je primer savremenog dizajna zgusnutog u bogat zeleni okoliš. Stara kuća sagrađena je pre oko 100 godina u Viktorijanskom stilu kakav je u to vreme vladao u Larkspuru.

Elen i njen muž Dejvid Tarner, grafički dizajner želeli su da nova kuća odgovara njima ali i zajednici Larkspura. Razmišljajući o novoj kući želeli su da bude ekološki i univerzalno pristupačna. Da ima dobar pogled na planinu Tamalpejz i zaliv San Franciska. Da poštuje privatnost suseda i pokaže svu lepotu svaremenog dizajna. Čistoj grafičkoj kompoziciji Dejvida Tarnera pridružio se Mark Jensen iz istoimenog arhitektonskog biroa. Odlučeno je da se iskoristi mesto na samom sedlu terena i da se kuća delimično ukopa u brdo. Tako je dobila tri nivoa koji se praktično ne mogu uočiti. Na najvišem, s tom fenomenalnom panoramom na ceo krajolik, smešteni su dnevna soba, kuhinja i trpezarije. U donja dva nivoa garaža i spavaće sobe s kupatilima. Kuća koja deluje horizontalno kao grane starih okolnih hrastova, pokrivena je niskim krovom s veoma isturenom nastrešnicom. Zato deluje abstraktno s geometrijskim oblicima. Betonske ploče podova izlivene u na licu mesta. krovna konstrukcija je podignuta od čeličnih greda i jednim delom je konzola koja se nadnosi na veliku zastakljenu terasu skoro 12 metara. Zbog jakih vetrova i seizmičkih sila snažno je usidrena u sredini kuće. Krajni rezultat je fina, elegantna kuća čija struktura prati, ali ne dominira- dizajn.

Radost navijača: nov stadion za „A.C.Milan“

02.11.2016.




Nedavno je otkriven predlog za izgradnju novog stadiona fudbalskog kluba „A.C.Milan“ koji će biti izgrađen u centru istoimenog grada.

Projektant ove zanimljive građevine je „Arup“, internacionalna kompanija dizjnera, planera, inženjera, konsultanata, tehničkih stručnjaka...koji su u poslednjih tridesetak godina izgradili, između ostalog, internacionalni aerodrom u Bakuu „Hejdar Alijev“, šoping centar „Forum“ u Istambulu, najzeleniju zgradu „8 Chiffley“ u Sidneju itd. Neke od inovativnih komponenata u projektu stadiona uključuju studiju panoramske vizure sa svakog gledaočevog mesta uz pomoć parametrijskog alata koji garantuje najbolji pogled. Tu su i haj – tek rešenja koji će poboljšati iskustva gledaoca za vreme i posle utakmica, zatim specijalne VIP lože koje će imati širok pogled od svlačionica sportista do njihovog izlaska na teren... Stadion će imati 48 000 mesta. Njegova visinaje samo 30 metara. Ovo je postignuto postavljanjem donjeg dela ispod nivoa zemlje. Stadion će biti okružen širokim kompleksom sa sekundarnim funkcijama: hotel, restorani, radnje... Stadion će imati pokretan krov kako bi ublažio buku i zaštitio okolno stanovništvo. Na žalost, postoji teškoća oko postaljanja stadiona u uobičajenoj osi sever/jug. Zbog toga će građevina biti pomerena bliže osi istok/zapad. Ceo projekat sadiona „A.C.Milan“ koštaće 300 – 320 miliona evra i smatra se da će biti završen 2018/19 godine.

ŽIVOTINJSKI OBLICI KAO OSNOVA DIZAJNA

26.10.2016.




Dizajn Roje Magdasi Izraelski dizajner Roje Magdasi istraživao je morfologiju životinja kako bi osmislio kolekciju fotelje, stočića i lampe koji se mogu koristiti i odvojeni jedni od drugih.

„Upotrebio sam proces odbacivanja i smanjivanja životinja do skoro najmanjeg oblika, ostavljajući samo osnovu izraženu u nekoliko poteza, odnosno u jednu mrlju. Istovremeno sam radio na visokim i mršavim, velikim, debelim i mršavim životinjama!“ Fotelja ima predimenzionirani naslon nalik kabastim leđima medveda i gorile. Jak hrastov ram presvučen je materijalom i dekorisan je s dva dugmeta, laserski sečenim, peskiranim i poprskanim sprejom od nerđajućeg čelika. Pored roze poslužavnika, površinska ploča stočića napravljena je od jednog komada čvrste hrastovine koja je isečena uz pomoć kompjutera. Donja neravnomerna strana ploče i mali poslužavnik intergisani su u jedno dok su tri elegantne noge oblikovane tako da liče na noge insekta. „Pokušao sam da dođem do srži različitih profila životinja kako bi se ove tri noge razlikovale jedne od druge,“ kaže Magdasi. „Želeo sam da sva tri komada stoje odvojeno ali da rezultat bude harmoničan u prosotru.“ Lampa podseća na vitak vrat žirafe, flaminga ili noja. Aluminijumske zavarene šipke izabrane su zbog svoje provodljivosti koja omogućava tih dodir i pružaju efikasna mesta za male LED sijalice. Baza lampe napravljena je od čvrste hrastovine kako bi se obezbedila vizuelna veza sa stočićem i foteljom. Ova tri predmeta iz kolekcije TRE mogu zajedno da budu mesto intimno kako bi omogućili da osoba mirno sedi i čita i gde može da pobegne iz stvarnog sveta u svet mašte!

VILA DALI

25.10.2016.




Izuzetno zanimljiva kuća, prošle godine podignuta u mestu Vrondal koje se nalazi u blizini glavnog grada Holandije Hagu, odmah je zainteresovala svet dizajna I arhitekture.

Holandski arhitektonski biro 123DV iz Roterdama, po želji svojih klijenta, projektovao je vilu sa “snažnim izrazom koji može da iskaže neobičan karakter slavnog slikara Salvadora Dalija”. Tome je dodata njihova ljubav prem stilu Art Nuvo i nautici. Arhitekti su postavili projekat na bazi Zlatnog preseka: upotrebili su spiralu da razviju plan kuće pa je na taj način unutrašnji plan dobio izgled školjke. Kada se tome doda da je njen enterijer obogaćen brojnim delima slavnog slikara I specijalno dizajniranim nameštajem, onda je vila Dali odmah privukla svetsku pažnju zaljubljenika u slavnog slikara, matematiku I poštovaoce Zlatnog preseka. Tokom priprema za određivanje plana arhitekti biroa 123DV pokazali su vlasnicima slike stare španske arhitekture čije su kuće zatvorene unutar sebe. Oni su bili facinirani štuko fasadama I metalnim ogradama u stilu Art Nuvo. Zato je odlučeno da se kombinuju forme ovog stila, zatvorene fasade, neprocenjivo blago ronilačkog sveta I, naravno, jedinstvenim delima Salvadora Dalija. Paranoično-kritički metod Arhitekti su dizajnirali unutrašnjost vile uz pomoć tzv.”Paranoic-critical metod”-a Salvadora Dalija. Ime potiče od tehnike koju je slikar razvio tridesetih godina prošlog veka. Koristio je u svojim slikama I drugim umetničkim delima optičke iluzije I mnogobrojne slike. Nadrealisti su smatrali da predmet nije više fiksirani spoljni objekat već produžetak nas samih. Jedan od predmeta manifestovanih u Nadrealizmu bio je “fantomski predmet”. Kako je Dali govorio, ovi objekti imaju minimum mehaničkog značenja. Ali, kada se predmet gleda, on izaziva fantomske slike koje su rezultat dela našeg nesvesnog. Krajnje ishodište ove ideje bila je cilindrična zgrada Dali sa spiralnom strukturom školjke koja prestavlja svet ronjenja: zatvorene fasade prema ulici u stilu Španske arhitekture s izraženim Art Nuvo stilom u vidu šest metara visoke šare iznad glavnog ulaza u vilu. Kroz centar kuće provlači se dvospratni cilindrični prostor. Prizemlje čini jedinstven prostor: od ulaza preko dnevne sobe do biblioteke, trpezarije I kuhinje, do mesta za opuštanje I kontemplaciju-sve se odvija oko spirale koja je svojevrsna galerija. U biblioteci je spušten plafon s difuznim halogenim svetiljkama. Dugačak sto služi za razvrstavanje starih I vrednih knjiga, skinutih sa aerodinamično dizajniranih polica Na spratu su kružno postavljene tri spavaće sobe od kojih jedna velika pripada vlasnicima. Soba se produžava u kpatilo s đakuzijem. Na spratu se nalazi I radni prostor. Ceo nameštaj je dizajnirao biro 123DV I u njemu se može naslutiti umetnost Salvadora Dalija.

DVORAC JOZEF

25.10.2016.




DVORAC JE MOJ DOM Neko živi u kolibi, neko na brodu, većina u kućama od tvrdog, a neki bogami i u kućerinama od hi-tech materijala. Ipak, jedna grupa ljudi se izdvaja: stanuju u dvorovima. Pred vama je zamak Čeha Jozef Barton-Dobenjina.

DUHOVI NOVOG MESTA «Mama, hoću li sutra ići u školu?», upitao je sedmogodišnji Jozef svoju majku dok su 1949.godin vozom napuštali mesto u kome se nalazio porodični dvorac Novo Mesto na reci Metuji u Istočnoj Boemiji. Pedest tri godine kasnije, Jozef Barton-Dobenjin i njegova porodica stigli su iz Kanade da proteraju duhove komunizma koji su bespravno gosodarili njihovim dobrima. «Moji roditelji, duboko ojađeni besramnim lopovlukom komunista, zauvek su napustili Evropu i zasnovali nov život u Kanadi», priča Jozef Barton-Dobenjin. Otac je svesno uništio svaku pomisao na našu rodnu Čehoslovačku, a moga brata i mene odgajio u zapadnom stilu.» Ali, Istorija je odlučila drugačije. Jedan prijatelj iz Čehoslovačke signalizirao je da je «plišana revolucija» donela velike promene u zemlji. «Nisam uopšte obraćao pažnju na ove novosti, ali na uporno navaljivanje moje dece posetio sam Prag.» Dve godine kasnije, porodica Barton-Dobenjin napustila je Kanadu i nastanila se u svom dvorcu Novo Mesto. Dvorac je sagrađen početkom XVI veka i tokom vremena pretrpeo je značajne promene do dolaska komunista na vlast: tokom XVI veka obukao je Renesnsnu odeću da bi vek kasnije blesnuo u baroknom ruhu. Početkom XX veka, lokalna porodica industrijalaca tekstila Barton-Dobenjin kupuje dvorac i okolna imanja, i adaptira ga u stilu Art Nuvoa. Poznati arhitekta tog vremena, Dušan Jurković, ostavio je gotske svodove, spavaće sobe u baroknom stilu i salone u stilu Art Dekoa. Komunistička vlada je dvorac Novo Mesto pretvorila u rezidenciju za boravak stranih državnika. «Srećom,» kaže Jozef Barton-Dobenjin, «nisu ništa odneli iz dvorca. Srećan sam što ponovo mogu da živim u domu u kome sam se rodio!»

MALI LOFT

24.10.2016.


Kako iskoristiti svaki centimetar prostora?Stan od 37,10 kvadrata + galerija 17,25 = Loft 54,35. Uzak i dugačak. Neki bi rekli da je isuviše nezgodan za “pakovanje” nameštaja. Da li? Ovaj loft je kandidat za savršen dom iz snova. Pravi je primer kako određena podela i živopisni dezeni mogu da pretvore običan prostor u mladalačko elegantno potkrovlje, koristeći svaki centimetar.

Izdužena osnova stana omogućila je da se nađe mesta za kružno moderno stepenište koje vodi na galeriju. Time su od dnevnog boravka odvojeni kuhinja i kupatilo dok se na galeriji smestio spavaći deo. Vazdušni centimetri Naravno, tavanica je odigrala ključnu ulogu svojom zavidnom visinom, iskorišćeni su svi “vazdušni” centimetri! Odličan izbor boja takođe je odigrao veoma važnu ulogu. Boja sunca na kuhinjskim elementima osvežava ovaj kutak udaljen od prozora, a boja tepiha se povezuje sa aksesoarima kao što su oranž jastuci na sofi i foteljama. Crno bela fotografija i ukrasni predmeti smešteni su na prava mesta - među belim zidovima, na svetlom podu, a veliki prozor – zid daje utisak da loft izgleda veći nego što jeste. Upotrebljeni materijali ukazuju na kvalitet i dobar ukus. Ceo prostor deluje kao izraz udobnosti i elegancije. U tako koncipiranom volumenu nađeno je mesta za svaki predmet neophodan za život u ovako malom prostoru jer je iskorišćen centimetar veoma ali i estetski dobro osmišljen.

25 GODINA DIZAJNA MARSELA VANDERSA

21.10.2016.




U Amsterdamu u muzeju savremene umetnosti i dizajna Stedlik, otvorena je retrospektivna izložba dizajnera Marsela Vandersa pod imenom „Pinned up“. Dvadesetpetogodišnjica rada ovog holandskog l'enfant terrible prikazuje njegov celokupni opus rada, od samih početaka s kraja osamdesetih godina prošlog veka prikazujući tok njegove evolucije, do danas. Na scenu internacionalnog dizajna stupio je 1986.godine zahvaljujući slavnoj Knotted Chair(Čvornovata stolica) i Lace table(Stočić od čipke) koje je dizajnirao tokom rada u kompaniji za konceptualni dizajn u Amsterdamu Droog Design. Radio je za Alessi, Moroso, Kartell, Flos, Cosme Decorte, Target, Puma, Baccarat, Mark & Spenser...Od početka dizajniranja radio je s Džasperom Morisonom i Jirgenom Bejom srvarajući platformu za mlade među kojima se nalazi i Slovenka Nika Zupanc.

TRI ZONE - MNOŠTVO PREDMETA Na izložbenom prostoru četiri stotina predmeta podeljeno je u tri zone: Bela zona („prostor leve strane mozga) sadrži njegov rad na temu zanatstva, površina, inovacija, arhetipskih predmeta... Crna zona („prostor desne strane mozg) Vandersovo eksperimentisanje s prirodom smešteno je u pozorišnu scenografiju. Prikazano je sedam virtuelnih enterijera koje je uradio kao seriju filmova. Neki od njih izgledaju kao svet mašte u koje je on smestio svoj nameštaj, neki su puni misterija, snolikog sveta... Treća zona funkcioniše kao salon u kome je prikazana uloga Vandersa kao direktora dizajna, uključujući i brend Moooi gde je on suosnivač. Tu se mogu videti reklamne fotografije koje je uradio za klijente kao što je holandska avio kompanija KLM. Na izložbi se takođe mogu videti projekti dizajna, među kojima butik u Bahreinu Villa Moda i hotel ANDAZ AMSTERDAM PRINSENGRACHT čiji je on suvlasnik. Holandski pop kompozitor Jakob Ter Feldhuis komponovao je za izložbu specijalnu muziku, a Marsel Vanders je osmislio čak i koktel koji se služi u restoranu muzeja.

Vila Dena

12.10.2016.




Upoznajte „tvrđavu“ ili modernu vilu „Dena“ U mirnoj oazi, na pet minuta vožnje kolima od centra Novog Kanana, jedne od najpoželjnijih lokacija u američkoj saveznoj državi Konektikat, smestila se kuća eksplicitne arhitekture sredine prošlog veka, delo poznatog arhitekte tog vremena, Ulriha Francena.

Do danas kuća „Dena“ ima samo jednog vlasnika – samog arhitektu. Ova paviljonska zgrada ima 528 kvadrata, mnogo staklenih zidova - hit tog vremena - i okružena je šumama. Sazidana je 1963.godine na bivšoj farmi usred plantaže jabuka. Pet kula od cigli okružuju središni dnevni prostor i stvaraju pravi paviljon zgodan za mnogobrojne porodične aktivnosti. Njegova visina je dupla, a tavanica obložena letvicama u skladu je s nameštajem. Svetlarnici dodatno osvetljavaju prizemlje. Iz njega se izlazi na ogromnu, drvom presvučenu terasu ili dek. Prema arhitektonskoj modi tog vremena trpezarija i kuhinja su bile izdignute za dva tri stepenika kako bi se napravila razdelnica između dva raznorodna prostora a da se ne podiže između njih zid. U prizemlju su smešteni spavaća soba s kupatilom i radna soba koja se za čas može pretvoriti u spavaću, dok se na spratu nalaze master apartman i dve spavaće sobe koje se po potrebi pretvaraju u četiri. Tu su i četiri kupatila i budoar. Arhitekta Ulrih Francen poznat je po svojoj brut arhitekturi i radu sa slavnim Mis van der Rojem. Arhitekti onog vremena baš su znali da iznedre kuće koje, iako zidane od teškog materijala, deluju lako zahvaljujući znalačkoj ritmici staklo – cigla - beton, tako da vila „Dena“ izgleda kao dobro promišljena skulptura. Kada tome dodam da su sjajno umeli da dizajniraju lagan nameštaj i urede prostor (koji danas toliko u modi!) - stolovi od stakla, jednostavne kolorativne slike, razdelne lajsne između zidova i tavanice, sasvim malo ukrasnih predmeta, široke stepenice s rukohvatom operveženim drvetom a la Bauhaus, stolica Wassily iz 1926 itd., onda se danas na njihov stil svaki mladi arhitekta u potpunosti može osloniti.

Jednobojnost prostora

12.10.2016.




Volite li monohromatski pristup u vašem prostoru? Monohromatski pristup u dizajnu znači upotreba jedne boje. Međutim, ovaj izbor može da proizvede – dosadu! Gde je raznovrsnost? Gde je kontrast? Pred vama je nekoliko tajni kako da vaš jednobojni prrostor oživi:

1. Pre svega, treba obratiti na pažnju na veličinu i zapreminu vašeg prostora, količini otvora. Tamne boje smanjuje prostor, bela ga povećava. 2. Zatim izaberite boju koja vama najviše odgovara kako bi prostor zasijao u punoj lepoti vašeg dizajna, na prmer, plavu, tamno plavu, srednje plavu, svetlo plavu. 3. Srednje plavom, na primer, obojite zidove, nijanse upotrebite za aksesoare i materijale. 4. Da bi akcentovali svoj “plavi” izbor, izaberite tri nijanse boja koje se dopunjuju s njom. Drugim rečima, nijanse mogu da budu: siva, crna, čelik, oblak siva ili ugalj siva. 5. Upotrebite ih tako što ćete, na primer, sofe i fotelje presvuci plišom istih nijansi; plava ili siva kožna fotelja ili aksesoari zaokružuju zanimljiv monohramatski izgled sobe. Dodajte lampe u žutoj boji i prostorija će trenutno dobiti prijatnu atmosferu. 6. Ubacivanje jedne ili nekoliko jakih boja omiljeni je dizajnerski trik. Upotreba detalja jakih boja, u malim količinama, ukazuje da ste sigurni u svoj ukus: mrvica crne, sive, bakrene i bele boje neutralizuju osovnu dominantnu boju koju ste izabrali. 7. Sedite i uživajte u svom uspehu, u lepoti svog prostora!

HOTEL TUMJE

27.09.2016.




Lifestyle Kad art deko sretne Holivud Pariski hotel u koji zalaze svetske zvezde kao što su pevači Džoni Holidej, Bijonse...glumci Gvinet Paltrou, Kevin Kostner...džetseterka Bjanka Džeger, modni mag Kelvin Klajn...o „stručnjacima“ za atmosferu Djulijanu Šnabelu i Janu Šregeru i da ne govorimo...sija na svetskom hotelijerskom nebu – hotel „Tumje“.

Kada se spomene ime Tumje većina ljudi se osmehne. Ime Tumje traje decenijama i odoleva svim pariskim hotelima - palatama zahvaljujući svom prigušenom glamuru, istaknutoj hit atmosferi, zanimljivom dizajnu arhitekte Indije Mahdavi, a naročito umeću promotera Tjerija Koste, omiljenom zbog svoje sposobnosti da u svoje hotele i restorane privuče najzanimljivije osobe sveta: kafe „Marli“ u Luvru, „Lenon & MakKartni“, „Le Crillon“ u istoimenom hotelu, “Cafe de la Musique u La Viletu, „Georges“ u Centru Žorž Pompidu, hotel „Coste“ u blizini Jelisejske predsedničke palate itd. Mudar Tjeri Kost radi sa izuzetno poštovanim arhitektama kao što su Kristijan de Portzampark, dizajnerom Žakom Granžom, Filipom Starkom, Indijom Mahdavi – rezultat je uvek toliko zanimljiv da njegove kafiće i hotele smatraju najprivlačnijim mestima u Parizu. U ime zdravlja Skromna zgrada s vertikalnim neonskim znakom koji ukazuje na hotel, reminiscencija je stila tridesetih godina prošlog veka – art deko stil! Sićušna recepcija vodi u malu trpezariju koja odiše šarmom stila Mahdavi s najvrhunskijom savremenom udobnošću. „Tumje“ je mali, ima samo 15 soba, neki kažu neozbiljan u odnosu na hotele - palate, s gastronomskom ponudom između kafea i stvarnog obroka. Kako kaže jedan Parižanin, restoran ovog hotela „pomogao je pariskoj populaciji da ostane vitka“! Bilo kako bilo, restoran hotela „Tumje“ ima dve gastronomske zvezdice! Indija Mahdavi poznata po svom čuvenom dizajnu „Coburg“ bara u londonskom hotelu „Connaught“ i pariskom restoranu „Cafe Germain“(Kuca stil br.). Hotel je pandemija raznoraznih mustri floralnih i heksagonalnih tapeta koje se izuzteno slažu, mada se svako dizajnersko pravilo očajnički protivi ovakvom razbarušenom pristupu. Art deko tapete plave su i morsko zelene. U ovoj raboti Indiji je pomogao duo M/M, Majkl Amzalag i Matijas Augustinijak, čije se polje rada prostire na muziku, modu i umetnost. Čiste linije i boje svilenih bonbona upotrebljene su u trpezariji; abažuri su postavljeni “naglavačke”, leopradova i tigrova mustra na foteljama. U taverni „Tumje“ mešavina nameštaja kupljenih na sajmovima antikviteta i robe iz druge ruke. Na zidovima ljubičasti cvetovi koji se ponavljaju na teškim zavesama i njihovom sasvim drukčijem uzorku. Štaviše, tu je i tepih s teškim geometrijskim uzorkom. Svaki detalj pažljivo je promišljen: kvake na vratima, na ormanima, uzglavlja kreveta; noćni stočići su u svakoj sobi drukčijeg oblika i stila. Kuhinja je otvorena prema trpezariji koja može da primi samo dvadesetak osoba koje, ako žele, mogu da bace pogled na ono što se krčka u šerpama i loncima hotela “Tumje”. Gost zna koji se sastojci upotrebljavaju. Ali, šta će od njih šef da napravi i posluži – on ne zna! Zato je u ovom hotelu uvek uzbudljivo, puno iznenađenja ali I topline I drugarenja – to je ono što će vam Parižani reći! Jelena Kaličanin Antrfile Počevši od tipične francuske taverne s početka XX veka, porodica Tumje je 1923. godine postala ekskluzivni brend u Parizu. Od tada brend neprekinuto prelazi iz porodične generacije u generaciju čuvajući mesto jednog od najboljih restorana u Parizu. Godine 2009. Ovaj restoran preuzeo je, zajedno s Tjerijem Kostom čuveni šef Žan – Fransoa Pijež koji je na ovom mestu ostao do pre nekoliko meseci. Potpisi Mešajući i spajajući najnespojive kombinacije materijala, šara i boja, ove smele ideje čine hotel „Tumje“ mesto koje se ne može lako zaboraviti. Na zidovima ljubičasti cvetovi koji se ponavljaju na teškim zavesama i njihovom sasvim drukčijem uzorku. Štaviše, tu je i tepih s teškim geometrijskim uzorkom. Grafički elementi u taverni daju joj tzv. rokenrol izgled! Umetnost novog načina jedenja Hotel „Tumje“ krije se u maloj pariskoj ulici Dominik, na nekoliko koraka od Ajfelove kule. Recepcija u mekim bojama i namirisanom ambijentu zahvaljujući svećama specjalno izrađenih za hotel – sa aromom začina. U svakoj sobi mogu se videti životinjske kože ili sa uzorkom teteline s tri lista – prava Arijadnina nit Atmosfera u sobama pomalo podseća na ambijent seoskih kuća Oblikovanj

SEOSKA ZAJEDNICA U JEDNOM STANU

15.09.2016.




Adam Friza je multimedijalni umetnik; slika, pravi kolaže, skulpture i instalacije, fotografiše. Tjeri Ćiao je arhitekta i dizajner. Njih dvoje žive u jednosobnom loftu koji su sami osmislili i često ga izdaju osobama sa sličnim umetničkim i duhovnim prioriteima. Loft se nalazi u kvartu Bušvil u Bruklinu. Udaljen je samo dva bloka od Bogart ulice koja je polazna tačka za obilazak Brunsvika. Okružuju ga galerije, barovi, kafići, prodavnice prirodne hrane koje rade 24 sata, ali i neki od najboljih restorana u Bruklinu – pravi kraj za dizajnere i umetnike.

Umesto da loft s visokom tavanicom i velikim prozorima pregradi s dve spavaće sobe, Tjeri Ćiao je došla na ideju u njemu osmisli jednu kabinu i jednu kućicu na drvetu. Kabina se izdaje, a kućica je njena i Adamova radionica, studio i prebivalište. Tako je loft postao „seoska zajednica“ u kojoj njeni žitelji imaju utisak da žive „napolju“. Tjeri je isekla ivericu i uobličila dve samostalne strukture. „Male kabine ili kolibe veoma su jednostavne za postavljanje,“ kaže Tjeri koja je, od kada su se novine dočepale njenih ideja i za njih zainteresovali svet, postala savetnik za dizajniranje novih arhitektonskih inspiracija. Cigle na zidovima su vidljive, na podu pravi parket. U loftu ima mnogo umetničkih radova, nameštaja i predmeta koje su ona i Adam napravili i koji se mogu kupiti. Vrtovi, nebo, ulica... Tjeri je ulazna vrata ovih kućica okrenula ka velikim prozorima tako da su one veoma svetle i omogućavaju pogled na vrtove, nebo i uzavrelu ulicu. Pored spavaćih kabina ima mesta i za odeću, kutak za rad i dve grupe zelenila ispred svake jedinice. Kupatilo se deli, kao i kafa, čaj i skroma doručak. Štaviše, iz lofta postoji pristup krovu s koga se vidi ceo Bruklin i Manhetn. „Možemo da budemo i vodiči jer ovaj kraj obiluje zanimljivim životom za osobe koje žele da otkrivaju mladalački život i koje su zainteresovane za umetnost,“ preporučuje se Adam Friza. „Jedna noć u kolibi košta 100 dolara, ali upozoravamo alergične da imamo mačku!“ Od kada su Tjeri i Adam za goste otvorili svoj loft, u njemu je do danas borailo oko 60 gostiju iz 15 zemalja sveta. Par je upravo pokrenuo malu galeriju i biblioteku koji bi mogi da posluže novim gostima, umetnicma, dizajnerima i prijateljima. adamfrezza.com thedorseypost.com n.b.KONDO, LOFT I PENTHAUS : KOJA JE RAZLIKA? Kondo je jedinica u pojedinačnom vlasništvu osobe koja plaća naknadu za upravljanje zgrade i koJA ima pravo glasa zajedno sa ostalim vlasnicima. Može biti i zakup. Obično ih nazivaju " luksuznim” i imaju portire. Loft je jedinica s visokim plafonima, često u preuređenoj industrijskoj zgradi. Neka potkrovlja poseduju ogromne prozore, kovano gvožđe, vidljive cevi , itd. Naravno, potkrovlja mogu da se grade nova. Penthaus jedinica koja se nalazi na najvišem spratu u zgradi i niko ne može da stanuje iznad.

U zagrljaju Dominikane

13.09.2016.




Dominikanska republika je raj s prekrasnim plažama, top golfskim terenima i rekreativnim sadržajima. U predgrađu glavnog grada Santo Dominga, Pedro Brand, smestila se luksuzna vila, projekat poznatog bolivijskog arhitekte Huana Karlosa Tafura.

U oazi udaljenoj od drugih vila, u savršenom miru ali sa odličnom vezom sa obližnjim gradovima Santo Domingo i Santjago od Kabalerosa, s pogledom na živopisno zelenilo i planinske predele, vila „Dominikana“ jasno se ističe svojom razuđenom elegancijom i veoma izraženim arhitektonskim umećem. Cilj arhitekte Huana Karlosa Tafura bio je – maksimalna panorama I svetlost što je postigao stvarajući nizove velikih staklenih otvora zgrade smeštenih na pažljivo odabranim mestima. Projekat prati konturu zemljišta tako da glavna I nekoliko povezanih zgrada ne smetaju jedna drugoj. Pad je omogućio disanje tako da se pet blokova zgrada razuđuje a opet su u vidljivoj simbiozi. Na samom ulazu zgrada za poslugu I majordoma; odatle se stupa u svet porodice Ramirez. Elegancija vile ogleda se u mermernim podovima, antičkim drvenim vratima, kupatilima obloženim mermerom, uvezenim aluminijumskim ramovima svih otvora, električnih sigurnosnih roletni I kliznih vrata. Nadasve, sjajno proračunatim volumenima prostorija koji odgovaraju klimatskim uslovima u konima se vila nalazi. Prozračni dnevni boravak I trpezarija koja se nastavlja na spoljnu terasu pravi odličnu komunikaciju sa okruženjem. Moderna kuhinja koja može da zadovolji I najzahtevnije gurmane, omogućava, kako kažu vlasnici, najoriginalnije kulinarske kreacije. Kako priliči ovom projektu nisu zaboravljeni ni bazen s pokrivenom terasom, đakuzi, parno kupatilo I, šta dalje reći,ogroman prostor barbekju.

Quo vadis, Jagoda

05.09.2016.




Samostalna izložba proslavljene hrvatske umjetnice Jagode Buić, pod nazivom “Les espaces interferes”, izložena je juna ove godine u glavnom ulaznom predvorju “Hall Segur” u Unesku u Parizu. Na izložbi je predstavljen odabir najreprezentativnijih radova tapiserije iz celokupnog umetničkog stvaralaštva Jagode Buić od 60-ih godina do danas. Dobila je medalju Pikaso koju Unesko dodeljuje kao priznanje za izuzetan doprinos u umetnosti u kulturi.

Sedimo u prostranom stanu Jagode Buić koji se nalazi na ekskluzivnom ostrvu Sen Luj. Inteligentna, brzomisleća, živog duha, iznad svega, radoznala, udobno zavaljena u jastuke, Jagoda govori čistim jezikom, zaokruženim rečenicama saaa inteligentnim zaključcima. Ova Splićanka, koju ex-Jugoslavija kao i ceo svet poznaje i poštuje, nije izgubila ništa od svoje snažne misli i želje za radom. Iako kostimograf i scenograf, Jagoda Buić je prepoznaatljiva po svojim vanvremenskim tapiserijama. Kada ste se odlučili da se bavite tapiserijom? Ništa se u umetnosti ne može odlučiti. Tokom Drugog svetskog rata razmišljalo se samo kako spasiti glavu. Ali, ujedno se razvio i smisao, makar kod devojčice, za ono što je bitno i važno u životu: prvo ostati živ, zatim ostati živ kada su oni koje voliš poginuli; tek onda možeš da radiši ono što voliš. Verovatno je to taj trenutak kada sam shvatila da volim crtanje, štp sam nazvala „črčkaje“- to je bio trenutak odluke. Potaknuta, kao i uvek, svojom radoznalošću i eksperimentom, htela sam da vratim autentičnost i autonomiju tapiseriji. Ako se izražavam u vuni onda neka to bude vuna.” SLOVENSKI TALAS Koliko vam je trebalo vremena da napravite izložbu koja vas je lansirala u svet? “To je sve deo moje radoznalosti. Ni moja grupa ni ja nismo bili štafelajni slikari. Mi smo zagovarali ono što se zvalo – moderna. Bavili smo se na Akademiji za primenjenu umetnost u Zagrebu, ja konkretno, dizajnom. Posle kraćeg vremena, otišla sam u Beč gde sam studirala unutrašnju arhitekturu i scenografiju. Zatim sam otišla u Rim gde sam u filmskom gradu Ćinećita studirala filmsku scenografiju. Sledi Centro delle Arte del Costume u palati Grassi u Veneciji gde sam se bavila istorijom kostima. Dakle, moja studentska i akademska karijera završila je nagradom za najbolji diplomski rad na bečkoj Akademiji koja inače postavlja izuzeno viseke kriterijume. Po tapiseriji sam prepoznata jer sam se, htela ili ne, našla na čelu avangarde koja je stvorila ono što se tada zvalo – slovenski talas. Našla sam se na čelu te avangarde. Onda sam se našla u Parizu i u Muzeju moderne umetnosti sa vrlo reprezentativnom izložbom koja je otvorila vrata onome što se tada zvalo savremena tapiserija. Tada je otvorena škola Cite des Arts(Grad umetnosti) i mladi francuski studenti s počeli da dolaze kod mene da uče.” STRAST LOVCA Paralelno s tapiserijom radili ste na kostimografiji i scenografiji? Ove dve stvari uzele su veći deo mog životnog opusa; radila sam ih sa ogromnim žarom, kao i svi koji rade u teatru. Jer, kad jednom zagrizeš tu jabuku više je zubi ne napuštaju. Najviše sam radila na otvorenim scenama. Uglavnom sam radila velike opere kao što su Nabuko, Aida, Edip, Ričard III; na Dubrovačkim letnjim igrama radila sam Hamleta na Lovrijencu itd. Moj svet u kome sam se jako dobro osećala bile su šekspirijanske i grčke drame mada sam, s druge strane, bila u revolucionarnim i eksperimentalnim vodama.” Poznato je da ste još kao studentkinja otkrili gudure Kolorine ispod dubrovačkog Lovrijenca. “U sebi imam vrlo razvijenu radoznalost i istraživački duh. Ništa me ne zanima što je gotovo. Moja kućica na Kolorini u Dubrovniku nastala je kada sam se jednom zapitala: Šta se to nalazi ispod hrpe kamenja podno Lovrijenca? Bile su to nastambe radnika koji su u XII veku, vadeći kamen, gradili ovu tvrđavu.” Razgledam stan namešten iskustvenim ukusom. Na zidu flamanska tapiserija nađena na buvljoj pijaci; crni sto – arhitekta Đio Ponti, “najlaganiji sto na svetu”; dve stolice ispred pisaćeg stola - Mihael Tonet “Konsumstuhl no.14” iz 1859.godine; trpezarijske stolice Kraljica Ana- iz nekog dela Jagodinog života... Vaš stan na ostrvu Sen Luj odaje ljubav kolekcionara. “Nisam kolekcionarka ali imam strast lovca. Treba imati oko i prepoznati lepotu među mnogim stvarima.” Imate i gnezdo u Provansi? “To gnezdo je kamena kuća prekrivena vinovom lozom u mestu Bonije. Okolno brdo prekriveno kedrovima u čijem mirisu uživam. Uživam, pogotovo što se na tavanu, gde su se nekad gajile svilene bube, imam atelje koji mi je muž napravio. To je m

Marsej

01.09.2016.




Kako je poljprivredna zgrada pretvorena u zanimljiv stan Smeštena u bivšoj poljoprivrednoj zgradi pored plaže Prado u francuskom gradu Marsej stan mladog bračnog para prepravljen je u udoban i moderan prostor. Evo kako je tekla adaptacija.

Na kraju devedesetih godina bračni par Savarezo živeo je, zajedno s dvoje dece, u jednoj sobi na prvom spratu poljoprivredne zgrade. Prva adaptacija je oslobodila prostor od svih pregradnih zidova; ispod krovnog složenog sistema greda i gredica uspešno je smeštena roditeljska spavaća soba dostupna preko stepeništa koje je nekad bilo spoljašnje, a sada integrisano u stambeni prostor. Ono je napravljeno od jednog galvaniziranog čeličnog elementa koji celoj konstrukciji daje zakošeni ritam i pleni svojim pomalo industrijskim izgledom.Nekoliko godina kasnije par dobija u vlasništvo suteren kao i susedni pomoćni objekat. Prvo se ruše zidovi kako bi se dobilo više svetla. Ovde su smeštene funkcije “kuvanja”, “obroka” i “dnevne sobe” koje se nastavljaju jedna na druge. Mala terasa, koja prati spoljašnji zid, oplemenjena je ipe drvećem. Zid između postojeće zgrade i susednog objekta pokriven je lamperijom zbog čestog pojavljivanja vlage koju je nemoguće resorbovati. Postavljena na nekoliko centimetara od zidova omogućava dobru vazdušnu izolaciju koja sprečava vlagu. Neravno izveden malter na zidovima omogućava vibriranje svetla. Kako su deca porasla i u tinejdžerskim su godinama, odlučeno je da se uradi još jedna adaptacija. Kuhinjski prostor, koji je bio spavaća soba, sada je pretvoren u dva nova kupatila; ukolonjen je dimnjak i dečak i devojčica su dobili svoje mesto ispod mezanina. Kuhinja se sastoji od dva potpuno bela paralelna bloka. Oba su odvojena od zidova kako bi dobili status nezavisnih komada nameštaja. Iznad njih dva lustera(Foscarini). U trpezariji sto od hrastovine i stolice „La Leggera“ Rikarda Blumera za „Alias“ pored koga je stojeća lampa „Twiggy“. Kuhinja se sastoji od dva potpuno bela paralelna bloka. Oba su odvojena od zidova kako bi dobili status nezavisnih komada nameštaja. Iznad njih dva lustera(Foscarini). U trpezariji sto od hrastovine i stolice „La Leggera“ Rikarda Blumera za „Alias“ pored koga je stojeća lampa „Twiggy“. U dnevnoj sobi dve RAR plastične Eames stolice iz 1950.godine pored drvenih paleta pretvorenih u niske stočiće. S druge strane, vidimo udobnu sofu „Greg“(Zanotta) i čuveni luster „Zettel’z“ Ingea Maurera. Dve stare tehničke lampe, lepo obnovljene, zaokružuju utisak dnevnog boravka.Na gornjem nivou dnevnu sobu obasjava još jedna lampa Ingea Maurera, dve “Togo” fotelje, biblioteka od iverice i zajedno sa skulpturalnim stepeništem, osvežava uzak ali dobro osvetljen prostor.

PENJITE SE!

29.08.2016.




Kanadski arhitektonski biro Smith Vigeant dobio je veliku nagradu 7. edicije GRANDS PRIX DU DESIGN “ za projekat Penjalice “Allez – Up” za ljubitelje planinarenja i alpinizma, kao najbolji projekat za penjanje u zatvorenom prostoru.

Stara rafinerija šećera Redpat u kanadskom gradu Montrealu i njen napušten silos dobili su novu životnu ulogu. Penjalica „Allez – Up“(Penjite se) srce je revitalizovanog prostora s novoovtorenom jedinstvenom penjalicom koja je trenutno postala turistička atrakcija. Vlasnici, kandaska porodica Richer de la Plante, želela je da svom gradu podari prvi zatvoren prostor za penjanje kako bi podigli sportski duh sugrađana. U to ime pozvan je biro Smith Vigeant iz Montreala da zajedničkim snagama doprinesu zdravijem životu Montrealaca. Arhitekta Danijel Smit, šef tima, projektovao je ovaj zanimljiv prostor koji se prostire na 1 200 kvadrata. Koristio je zanimljive prodore za postavke zidova kako bi dočarao raznovrsnost stena kojim se mnogi ljudi penju u želji da osvoje vrhove i time otkriju svoje mogućnosti koje leže u njima samima. Zidovi penjalice pomalo liče na litice šećera podsećajući posetioce na predhodnu funkciju silosa Redpat. Ovi beli, ćoškasti zidovi za penjanje nude korisnicima različite putanje, kako za početnike tako i za iskusne penjače. Raznobojni držači daju dinamičan šarm ovom jedinstvenom prostoru. Ogromni prostori propuštaju prirodno svetlo koje prožima prostor stvarajući u zidovima efekat pukotina i šupljina. Do danas je projekat „Allez - Up“ dobio nekoliko priznanja: osim nagrade GRANDS PRIX DU DESIGN 2013. biro Smith Vigeant Architects osvojili su takođe i nagradu u kategoriji "Training Center" i specijalnu nagradu "Color". Foto: Stephane Breugger

Zabavna kuća u Londonu

22.08.2016.




Kod nekih osoba dete u njima neprestano želi da se izrazi. Jedna porodica u Londonu poželela je veseo, šaren enterijer. U tome su im pomogli arhitekti iz biroa Ab Rogers Design zajedno s DAStudiom. Cilj je bio da se četvorospratna kuća pretvori u magično i slobodno mesto koje se suprostavlja uobičajenim normama stilova u enterijeru i omogućava njenim korisnicima da bučan svet višemilionskog grada ostavi iza svojih vrata.

Zečja rupa Projekat “Kuća Rainbow” liči na svet crtaća za one koji su mladi u srcu. Vesele boje i dizajn dopunjuju se s preterano velikim nameštajem i unutrašnjom igraonicom u ovom privatnom prostoru koji se proteže na više spratova. Pomalo zaluđujeće za mozak jer svaki deo reflektuje sebe: zidovi su lakirani belom bojom i prepuni su ogledala i sve sija. Čak i podovi izgledaju kao da se pomeraju i lako mogu da prouzrokuju nestabilnost posetioca. Pojedini prostori izgledaju kao oni u Barbikinim kućama. Oni koji vole rolere bili bi ovde kao kod kuće. Kroz jedan “nevidljiv” otvor u glavnom apartmanu na spratu može se punom brzinom spustiti zakrivljenim tunelim do kuhinje(kao što smo videli u filmu “Mi nismo anđeli”). Takođe se mogu upotrebiti spiralne stepenice jarkih boja, stil sedamdesetih godina prošlog veka. U spavaćoj sobi s belim prozorima pihodeličan pod smiruje belina postelje i okrugle kade smeštene jedne pored drugih. Kada se umore od spuštanja, penjanja zavojitim stepenicama, od rasprskanih boja, članovi ove velike porodice mogu da izađu na terasu na vrhu zgrade koja je takođe oživljena jarkim bojama, i zabava se nastavlja...

OLOVKA KOJA CRTA PO NEBU

22.08.2016.




Kula Part-Dieu u Lionu nije nova građevina ali je izuzetno zanimljiva da je ne bi pomenuli. Njeno popularno ime je “olovka” shodno njenom obliku. Američki arhitektonski biro Araldo Cossutta & Associates projektovao je soliter u kružnom obliku čiji se najviši deo sastoji od piramide visoke 23 metara. Gledano iz daljine za Lioneze kula predstavlja olovku. Njena ukupna visina je 164,9 metara. Gledano na planu može se reći da ima oblik kvadrature kruga. Olovka stoji oko centralnog betonskog jezgra. Fasada se sastoji od 3 000 prefabrikovanih betonskih ploča. Svaki sprat ima 78 202 kvadrata od čega su 37 000 biroi. Ima parking za 220 mesta. Ima 19 liftov od čega dva direktna koji brzinom od 6 m/s stiže do piramide.

Zadnjih sedam spratova pripada Hotelu Radisson koji ne prelazi visinu lionke bazilike Notre dame de Fourviere najvišem nivou Liona. Na vrhu hotela, 32 sprat, nalazi se panoramski bar – restoran. Hotelske sobe su postavljene u krug oko centralnog kružnog atrijuma koji se pruža nadole kroz 10 etaža. Svetlost koja prodire kroz piramidu(a boja se neprestano menja) prodire kroz “bunar” i osvetljava prilaz hotelskim sobama. 180 LED projektora u piramidi troše struju kao jedna električna pegla! Svako svetlosno telo sa svojom IP adresom stvara beskonačne svetlosne scenarije koji plešu na osnovu 16 miliona nijansi boja! Upotreba struje je smanjena za 90% u odnosu na predhodne klasične načine osvetljavanja. Nijedan snop nije uperen u nebo čime se drastično smanjuje svetlosno zagađenje. Kada je podignuta “Olovka” je bila četvrta zgrada po visini u Francuskoj, dok je danas – deseta!

BRUKLIN U LIONU

22.08.2016.




Na ulaznim vratima nema neonske reklame, nikakvih naznaka da je u pitanju zgrada hotela. Samo ploča na kojoj piše MAMA SHELTER. Iznad vrata vijori se bela zastava. Ali, kada se uđe unutra, dočekuje vas veselost, druželjubivost, komunikativnost, izmešanost. Jer, to ijeste čuveni moto vlasnika hotela, porodice Trigano– druželjubivost! Druželjubivost klijentele, posluge, nameštaja, dizajna...

Na samom ulazu dočekuju vas ogromne sanke oranž boje i najveći bar u Lionu – dug je 32 metra i ovalnog je oblika kako bi gosti i posetioci mogli da se vide, pročaskaju, bolje upoznaju, jednom rečju – druže. Oko bara restoran podeljen na dva dela. Bar je i kafić i restoran i aperitiv bar. U prostoru „Loft“ - stil Filip Stark: udobne sofe oplemenjene izuzetno skupocenim materijalima, s jastučićima raznih boja, male intimne oaze. Okolo stočići i stolice kupljeni u Ikei. U prostoru „Show Kitchen“, kao što i sam naziv kaže, mogućnost posmatranja, čak učestvovanja u spremanju jela zajedno s kuvarima. Veliki drveni stolovi za osam osoba. Oni su tu zbog dve stvari: prva je omaž Klubu Mediterane porodice Trigano koja je šezdesetih godina prošlog veka okrenula hotelski stil naglavačke. Do tada je važilo pravilo: u hotelu spavaj i jedi, ostalo vreme provedi na plaži. Žilber Trigano je osmislio sedenje za stolom sa osam osoba. Dakle, druženje. Plaćanje se vršilo raznobojnim ogrlicama i brezletnama. Druga stvar je omaž tipičnim lionskim malim, intimnim kafanicama sa odličnom, danas bi rekli, domaćom hranom. Kvart koji obećava Sve to smešteno je u novu zgradu, čije su fasade pola crne pola bele, u narodnom kvartu Liona, projekat biroa BBC Construction iz Liona na čelu sa arhitektom Janom Baretom iz biroa BBC Atchitects. Ovo je prva zgrada sa crnom fasadom u Lionu. Okolo mnogo starih zgrada, ali i novih u zidanju. Preko puta žicom ograđen sportski teren gde momci i devojke uživaju u sportu. Kako kaže glavni akcionar hotela Siril Auizerat, intelektualac prerušen u repera: „Bruklin u Lionu!“ Upravo zato se svi hoteli „Mama Shelter“ smeštaju u ovakvu vrstu kvartova. Druželjubivost se ogleda i u kategoriji gostiju: porodično dolaze „domaći“ a takav stil vole i „bobo“ ili moderni mladi Francuzi zainteresovani za „nardosku egzotiku“. Kao i u ostalim hotelima “Mama helter”(Marsej, Istambul, Pariz) tavanice u recepciji i restoranu prekrivene su grafitima. Umetnik Tarek Benaum je svojom kaligrafijom od njih napravio novine, oglasne table, umetničkee vinjete...koje poručuju, zabavljaju, govore, prepliću reči, ...Iznad bara okačena je čitava četa šarenih šlaufa koji prostoru daju mladalački izraz. Ispomoć s gradilišta Cena soba počinje od 79 evra što se smatra niskom cenom. Zašto? “Ne želimo da naš klijent potroši sav novac na sobu, već da može da plati piće u baru, da jede u restoranu...”, kaže generalni direktor hotela Žan-Kristof Kastijon, “a to opet znači sresti nekoga, razgovarati...” Kada je zvaršen parisiki hotel Mama Shelter gosti su se žalili da su sobe isuviše tamne. Zato je Filip Stark dobio zadatak, da s malo para, dizajnira svetle sobe. Dovitljivi dizajner je lionske sobe, a ima ih 154, osvetlio jevtinim lampama s gradilišta! Da bi sakrio njihovu ružnoću pokro ih je maskama. Tako danas gosti protesuju ukoliko ih ne nađu u sobama. Koriste ih da snimaju sebe na hotelskoj televiziji glumeći glavne uloge. Neki od filmova poklanjaju hotelu i svako može uživati u njima. Filip Stark je zaista prepun mašte i iznenađena. Zato se s velikim isčekivanjem očekuje njegov dizajn u novim hotelima Mama Shelter u Bordou, Latinskoj Americi...možda i u Beogradu ili Novom Sadu!

U KOJIM SE BOJAMA VAŠ PROSTOR OSEĆA DOBRO

12.08.2016.




Obično se smatra da nameštaj treba da bude neutralnih boja. Retko se ko usudi da svoj stan pretvori u eksperiment s bojama. Ukoliko je dominantna bela boja(zidovi, podovi, deo nameštaja, grede, elementi) imate mogućnost da se igrate.

Pre svega treba znati da ugođaj u prostoru zavisi od kombinacije boja i svetlosti. Na nama je da izaberemo boje. Na primer, crvena stolica u belom ambijentu kao što je ova na slici(Panton iz 1960 Vitra) ili žuti detalj sasvim su dovoljni da prostor postane topao i udoban. Ukoliko izaberete crnu boju znajte da će ona smiriti crvenu. Povrh toga, ona čini predmet manjim što jeste i zato je zgodna za male prostore. Pravi primer je ova stolica u koju je dizajner Filip Stark ugradio ideje ikona dizajna(Arne Jakobsen, Ero Sarinen i Čarls Ims) stvarajaući „stilski zbir“ – stolicu Master. Obratite pažnju na naslon stolice koji ima sinusoidne linije, koje se preklapajući, spuštaju ka sedištu. Ukoliko birate hladne boje(plava, ljubičasta, zelena) znajte da su umirujuće pa će i vaš prostor biti takav. Obratite pažnju na nijanse materijala koje ste kupili(čitaj kineski predmeti) jer nehajno i nepravilno izmešane boje mogu dovesti do buđenja besa i agresivnosti(tople boje) i osećaja tuge ili ravnodušnosti(hladne boje). S većim nameštajem, kao što su kupljeni stolice ili stolovi, nećete imati problema jer stručnjaci u fabrikama nameštaja stoprocentno određuju prave boje prijatne oku. Urbane kuhinje su male. Smatra se da će kuhinjski prostor bit prijatniji ukoliko je boja njenih zidova neutralna i na taj način omogućiće eksperimentisanje s drugim bojama: cveće, vaze, stolnjaci... mogu da stvore najefektniju atmosferu. Podvučeno žutim Dobro izbalansirani materijali, kvalitet i odgovarajuća boja koja se slaže s jednim komadom nameštaja, oživljavaju prostor. Takođe se može kombinovati s jastučićima koji veoma pomažu u sklapanju celokupne kolorativne slike prostora. Žuti jastučići, ali i pokrivači, stoljnaci, cveće, vaze, pepeljare...emaniraju veselost i toplinu. Obratite pažnju kada slažete žutu boju u vašem prostoru: odavno se zna da su žuta i crna boja najupečatljivije boje ljudskom oku. Zato, ukoliko žellite da istaknete neki vama drag žuti predmet onda ga povežite s crnom bojom. I obrnuto.

DOBRO PROMIŠLJEN PROSTOR

21.07.2016.




Mali stan nije razlog da ne poželimo nešto više, nešto svetlije, prozračnije, lepše. Prostor se može povećati tako što se ukidaju sve pregrade, u stan se unosi svetao nameštaj, ističe po koji komad da bi se stvorio osećaj prostranosti i svežine. Ovako dizajniran staj daje osećaj da se nalazi van grada, da oseća prirodu i njenu svežinu.

Kombinovani orman dobro ukomponovan sa sofom koja je, u stvari, krevet, i njegova bela boja zbog koje se ne ističe isuviše, dopunjuje se sa suprotnim zidom iste bele boje, ali istaknutim reljefom cigle. Na dva prozora okačene su nabrane zavese od cvetnog materijala koje stanu daju “miris” seoskog stila. Plava stolica “Coco Sled Base”(Busk & Hertzog) akcentuje pastelne boje prostora. Zid suprotnan prozorima presvučen je tapetama jarke zelene boje s printom drveeća. Dva ogledala od poda do tavanice stvaraju iluziju dodatnog prostora. Široka tableta na zidu ispod televizijskog prijemnika zaokružuje prostor dajući mesto stolicama ispod i drugih detalja na njoj. Deo između sobe i male kuhinje unapređeno je u trpezarijski prostor. Iznad stola a između dva prozora nađeno je mesto za malu policu, lampe, sveće, knjige i druge sitnice. U kupatilu upotreba raznobojnih predmeta odvraća od pomisli na skučen prostor i daje živahnu atmosferu prostoru koji nema dnevno svetlo.

NOVOST U OSLU: MUZEJ UMETNOSTI, ARHITEKTURE I DIZAJNA

20.07.2016.




ODA Architects iz Njujorka projektuju modernu zgradu budućeg Muzeja umetnosti, arhitekture i dizajna u glavnom gradu Norveške, Oslu. Zgrada od 37 hiljada kvadrata biće smeštena tik uz poznatu Gradsku većnicu( sa originalnim muralima Edvarda Munka), Zapadnu željezničku stanicu i najmoderniji gradski kvart Aker Brige. Naručilac posla je norveško Ministarstvo kulture i crkvenih poslova.

Cilj Muzeja je da se postavi kao mesto od internacionalne važnosti: dinamičan kompleks sa snažnim nacionalnim izrazom u vizuelnim umetnostima. Arhitektonski tim ODA, na čelu s njegovim osnivačem i kreativnim direktorom Eranom Čenom, odlučili su da izbegnu projektovanje “belih kutija” tipičnih za muzeje. Njihova ideja je bila da oko jednog centralnog jezgra postave te “kutije” u pravcima koje slede umetničke ideje. Njihov proces projektovanja sličan je, kako kaže arhitekta Čen, pročišćavanju sirovog kvarca izvađenog iz zemlje: uključeno je drobljenje, razdvajanje, analiziranje, i rekonstrisanje u više performanse. Na taj način dobija se slobodan dizajn koji se zatim sklapa u zavisnosti od pojedinačnih komponenti(čitaj: umetnosti). Šest spratova, mezanin, izložbeni holovi, biblioteka, studio s radionicama, administrativne kancelarije...prihvatiće u jedinstvenu jedinicu nekoliko, već postojećih, institucija kulture u Oslu kako bi zajednički razvili strateški efikasnije iskustvo kulture i muzeja. Tako će Muzej umetnosti, arhitekture i dizajna biti jedan od najvećih zgrada kulture u Oslu i njegovom okruženju. Otvaranje ove važne građevine zakazano je za 2017.godinu.

KAKO OGLEDALA MOGU DA PROŠIRE MALI PROSTOR

20.07.2016.




Stan je mali. Mala spavaća soba, kao i dnevni boravak, kuhinja i kupatilo. Predsoblje takođe. Kako proširiti ovaj prostor i omogućiti da bolje diše?

Jedna od mogućnosti je postavljanje dva ogledala jedno naspram drugog. Ogledala preusmeravaju svelost i energiju. Postavljanje ogledala u enterijeru obično proizilazi iz individualnih potreba pojedinca i želje za kontrolom sopstvenog odraza. Ogledala svojom refleksijom menjaju vizuelne doživljaje pa su zato preporučljiva i kao korektiv prostora. Posle analize prostora potrebno je odrediti koji delovi traže više svetla. Dva suprostavljena ogledala povećaće svetla u prostoru koji će izgledat veći jer će se refleksije koje ogledala emaniraju multipliciraju. Ogledala iste ilii slične veličine treba postaviti na dva suprotna zida, na istoj visini. Jedan zid se može obojiti tamnom, drugi svetlom bojom. Kada se stane ispred ogledala koje se nalazi na zidu tamne boje, odraz će biti umnožen u ogledalu koje je na svetlom zidu. I kupatilo se može “povećati” s dva ogledala postavljena jedno naspram drugog. Obično su s tankim ramom ili čak bez rama. Ukoliko je prostor kuhinje skučen može se jedno ogledalo okačiti na sama vrata, a drugo nasuprt njemu. Prema Feng Šuistima veoma je važno da se postavljanjem ogledala na vrata spreči rasipanje energije. Ukoliko se nasuprot vratima nalazi prozor, postavite ogledalo u ugao pod 45 stepeni u nabliži ugao dva zida. Tako postavljeno ogledalo reflektovaće svetlost drugog smanjenim intenzitetom, ali je i to dovoljno za “popravljanje” veličine prstora. Ovakav pristup “širenja” prostora uz pomoć dva ogledala može se takođe primeniti na sva odaje stana.

SAVREMENO PREUREĐENJE KUĆE IZ 50.GODINA

13.07.2016.




Tik uz obalu, u mestu Vestmor u blizini Oklanda, arhitekti biroa “Dorrington Architects and associates” preuredili su kuću podignutu pre 60 godina. Dodali su još dve jedinice jer vlasnici kuće nisu želeli da kvare izgled postojeće, još uvek, čvrste kuće.

Glavna nezgoda je što su dve jedinice dodate tik uz more dok je stara kuća ostala pozadi i na taj način izgubila mnogo od lepe panorame. Nove jedinice su različite u pogledu oblika i materijala i u potpunosti su drukčije od stare kuće podignute od cigle. Veća jedinica je asimetričnog oblika i uokvirena cinkom. Manja jedinica, koja se naslanja na veću, ima vertikalnu konstrukciju od kedrovine. Ova dva bloka okrenuta su jedan prema drugom i staklenim površinama okrenuta k moru. Obe imaju dva nivoa, odnosno, prizemlje i prvi sprat. U većoj jedinici smešten je dnevni boravak dok se u drugoj nalazi master spavaća soba sa en – suite kupatilom. mezanini i platforme daju unutrašnjem prostoru dinamičnost otvarajući vizure ka moru u svim pravcima. Oba bloka različito su obloženi: jedan je oplemenjen cinkom, drugi kedrovinom. Blok sa cinkom ima asimetričan oblik napravljen od kosih linija, dok je onaj s kedrovinom jednostavna kutija – struktura. Zajednički za oba bloka su staklene fasade koje nude lep pogled na okean. Asimetričan blok sadrži dnevne aktivnosti kao i kuhinju i trpezariju Dnevna soba zauzima samo polovinu površine, ostalo je prepušteno lakoj komunikaciji ka prednjoj terasi. Kuhinja i trpezarija su podignute za nekoliko stepenika u odnosu na dnevnu sobu što daje novu perspektivu ka okeanu. Između njih nema zidova, ali su njihovi prostori jasno podeljeni. Soba za odmaranje ili medija soba(tv, muzička linija itd.) smeštena je na donjem nivou. jedan zid je prekriven drvenim policama punih porodičnih knjiga i dvd kolekcija. Postojeća kuća je prerađena uz poštovanje prvobitne konstrukcije. Kupatilo u art deko stilu je prepravljeno, zidovi od cigle očišćeni i obojeni belom bojom.

Jedan od najlepših penthausa u Njujorku

07.07.2016.




Na raskrsnici njujorških ulica Lafajet i Četvrte avenije u Grinvič Vilidžu diže se poslovno-stambena zgrada Astor, s rezidencijalnim kondomnijumom od 1200 kvadrata i 39 lofta.

Među ovim prostorima na 17 i 18 spratu smestio se dupleks s tri spavaće sobe i četiri kupatila. Mezanin od 62 i na gornjem spratu terasa od 50 kvadrata s neopisivo moćnim pogledom na Manhetan. Praktično pogled od 360 stepeni! Tu je i bar da zaokruži veličanstveno uživanje. Izračunato je da u nizu ima sedamdeset metara staklenih površina od poda do tavanice. Vazdušast, kao netaknuta priroda, s dnevnim boravkom koji ima duplu visinu i filmskim platnom, bibliotekom i kaminom, ovaj dupleks u potpunosti zadovoljava one koji vole nesputanost. Tri spavaće sobe, od kojih jedna gleda na najlepšu zgradu Njujorka Empajer Stejt, druge dve na trg Astor. Vlasnici praktično imaju pola stana za sebe, Njen i Njegov walk – in garderober, individualne toalete, dok stepenište vodi do mezanina na kome se smestila kada. S Manhetnom pod nogama, ovaj spektakularni dom je bez premca u Njujorku. Treba reći da je ova zgrada, koju su projektovali arhitekte Čarls Gvatmij i Robert Sigl, smeštena je u bogatom okruženju kulturnih dešavanja.

Najmanja kuca u Italiji

15.06.2016.




NAJMANJA KUĆA U ITALIJI Arhitekta i dizajner Marko Pjeraci vlasnik je najmanje kuće u Italiji. Verovali ili ne ona ima samo sedam kvadrata! Kada je naišao na neuglednu ruševinu u Rimu, u blizini Panteona i crkve Svetog Petra, u početku nije shvatao da je to samostalna kuća već je mislio da je deo druge oronule građevine. Bez dvoumljena je odkupio „kuću“ od opatije Svetog Petra u Lancima. ličila je na pravu noćnu moru: drvene grede su istrulile, malter sa zidova se srušio na pod – sve je bilo u rasulu. Nije ničudo jer je kućica podignuta 1700. godine. „U to vreme siromašnima je bilo važno da imaju krevet, vatru i mesto za pranje. Tvrdim da i danas može tako da se živi!“

Njegova glavna ideja bila je da iskoristi visinu kuće koja je omogućavala da se prostor pretvori u loft. Tako su se u sedam kvadrata smestili trpezarija, kuhinja i kupatio, a spavaća soba dignuta je na galeriju. „Nije bilo lako manipulisati mašinama i građevinskim materijalom,“ tvrdi Marko Pjeraci. „Prostor je toliko mali da je svaki centimetar bukvalno bio važan kako bi se uglavio nameštaj!“ Važna je visina Projekat je bez greške praktičan. U tom smislu ova kuća, ne samo što je praktična, već je i stilski ujednačena. Stepenice koje vode u spavaću sobu imaju još dve namene: visina stepenika određena je potrebnom visinom za loft ali i visinom stepenika za sedenje za malim stolom(za koji mogu da sednu tri, čak četiri osoboe) koji se nalazi pored njih. Kada se sto ne upotrebljava može se okačiti na zid. Prostor ispod stepeništa dobio je police za kupatilo. Loft ima „tavanska vrata“ koja se noću mogu spustiti kako neko ne bi pao niz stepenice! Krevet se može pretvoriti u sofu i tada spavaća soba(s telefizorom okačenim na zid) dobija ulogu dnevne sobe. Tavanične grede i letve, kao i pod su u prirodnoj boji drveta. Kupatilo je malo ali dovoljno udobno za tuširanje. Problem kofera koje donose gosti, jer se danas ovaj prostor izdaje, Pjeroci je rešio tako što je iznad ulaznih vrata postavio kuku. Da bi ovaj mali prostor bio zanimljiv arhitekta je delimično ostavio vidljive cigle iz 18 veka. Arhitekta je sa svojom ženom u ovoj kućici živeo samo nekoliko meseci dok se nije rodilo njihovo prvo dete.

5 Cvetnih saveta za ulepsavanje vaseg balkona

15.06.2016.




Svi bi voleli da imamo cvetan i mirisan mali zeleni kutak na balkonu stana. Ponekad, i pored nedovoljnog prostora i ograničenja vezanih za stan(arhitektonska specifičnost, susedstvo koje pilji u vas, nedostatak sunca, zagađenje...) sasvim je moguće pretvoriti lep zelen balkon s biljkama i cvećem u začarano gnezdo. Ipak, potrebno je znati neke cake i trikove.

1. OBRATITE PAŽNJU S KOJE STRANE VETAR DUVA Pre nego što krenete u kupovinu bilja, cveća i žbunja, proučite orijentaciju balkona. Ukoliko je okrenut ka severu gde je uglavnom celog dana senka, nećete moći da koriistite sve biljke. Zasadite hortenzije penjalice koje u leto divno cvetaju; zaboravite na ruže kojima je za cvetanje potrebno mnogo sunca. Ukoliko je vaš balkon okrenut jugu izaberite one biljke koje dobro podnose sunce, kao što su lavanda, jorgovan, jasmin, bambus...Ipak, ne zaboravite da uzmete u obzir vetar! 2.KUPITE ŠARENE MIRISNE BILJKE, CVEĆE I ŽBUNJE Evo liste najlepših šarenih cvetnih biljaka, idealnih za gradske balkone, koje se sade u martu/aprilu: -Japanski javor -Lavanda -Prunus -Petunije -Ruža -Biljke penjalice kao što su jasmin i orlovi nokti -Oleander -Mirišljavi geranijum 3. REDOVNO NAVODNJAVAJTE BILJKE I CVEĆE Svi znamo da to treba ali nije na odmet podsetiti se. Biljke nemaju rezerve vode. Zato, da bi napredovale, proverite da li je zemlja suva kako biljka ne bi umrla. Međutim, nemojte preterivati s vodom jer vaše biljke mogu da izgube dušu! 4. ZA SADNJU KORISTITE VELIKE SAKSIJE Savetujemo da koristite velike saksije i žardinjere kako bi biljke i cveće pravilno napredovali. Stoga je neophodna procena korena u odnosu na saksiju ili žardinjeru. Najmanje što treba da kupite je saksija od 70l za žbun koji napreduje do 50 cm visine. 5. OPREDELITE SE ZA BILJKE KOJE CVETAJU TOKOM CELE GODINE Ako se odlučite za dugotrajne biljke i ukoliko ih redovno održavate one će zadržati zelenu boju. Tako će vaš balkon biti kolorativan cele godine. Pejzažisti savetuju da kupite ruže, lale, oleander...Naravno, i hibiskus. Najpoznatiji od svih, geranijum, cveta tokom cele godine bez mnogo održavanja.

O nama

O NAMA

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Info panel
KONTAKTIRAJTE NAS

Radno vreme : 08-16h
Telefon : 011 36 10 163
Telefon : 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Email : office@drenik.net

Podaci o
preduzecu
DRENIK DOO

Adresa: Deligradska 19
PIB: 100269909
Matični broj: 07479239
Šifra delatnosti: 6110
Tekući račun: 205-1076-61

Istorijat

DrenikNet je osnovan 01.06.1998 godine u Beogradu, sposoban da korisnicima pruži kvalitan, pouzdan i dostupan dail up 24h 365 dana u godini.

CENOVNIK

Osnovni cenovnik

Cena din/ sat

  • do 5 sati - 30 din
  • od 5 do 9 - 26 din
  • od 10 do 19 - 24 din
  • od 20 do 49 - 22 din
  • od 50 ... - 20 din

Business paketi

Cena din/ paketu

  • Business paket - 50 sati = 1.200 din
  • Business Basic paket - 200 sati = 3.600 din
  • Business Pro paket - 400 sati = 6.000 din
  •  
  •  

kontakt

KONTAKT

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331

download

Anketa

ANKETA

Da li ste nervozni?

Da
Ne
Ponekad

Komentari

snezana - 2016-09-17 12:15:02

solidan

snezana - 2016-09-17 12:14:36

Ako ste raspolozeni da radite posao buducnosti onda je to ovaj posao koji se svodi na reklamu proizvoda, za stranu firmu, koja dugi niz godina postoji i trazi ljude koji ce ozbiljno raditi ovaj posao. Firma nudi besplatne alate i obuku za rad. Imamo 5 nacina zarade, a glavni nacin koji bi trebalo svako da prodje je izgradnja tima. Pre registracije mi posaljite zahtev na FB, koji cete napraviti i koristiti samo za posao. Ako ste zainteresovani REGISTRUJTE SE OVDE BESPLATNO:https://kreativno-talenat.blogspot.rs

nikola - 2016-03-22 08:22:59

Zasto?

ana - 2016-03-21 16:20:34

Nervozni smo!

JA - 2013-02-27 13:00:11

VEOMA

ejimaejima@yahoo.com - 2012-05-04 13:57:36

ejimaejima@yahoo.com

zoran - 2011-08-01 09:41:22

lopov do lopova, budala do budale, rupe na putevima, mala plata

goran - 2009-06-08 12:44:31

nisam nervozan ali ova anketa me pravi nervoznim,stoji ovde vec tri meseca ja stvarno mislim da je vreme da se stavi neka nova

toza - 2009-05-24 16:52:38

A ko u danasnje vreme, u zemlji nedodjiji, moze da bude nasmejan,srecan?

sanin boskovic - 2009-03-17 11:52:54

extra

GOCA - 2008-12-04 13:25:39

PA NARAVNO DA CHEMO BITI NERWOZNI...KAD IMAMO TAKO...

Milica - 2008-11-14 21:36:16

KAKO I NE BI BILI NERVOZNI KADA NAM JE DRZAVA NEPRIJATELJ BR. 1 U SVAKOM SMISLU...

zoran - 2008-11-01 08:53:10

predugo stoji isto pitanje pa se stice utisak da vise nemate korisnike da vam odgovore na neko drugo pitanje?!!!

gumeni - 2008-09-09 15:03:02

pa kad su swi ludi, moram da se nerviram lol

Sladjana - 2008-07-15 02:33:58

()

Marko - 2008-06-07 00:24:20

Administratoru sajta ili odgovornim za ovaj sajt, za Boga miloga promenite više pitanje i temu ankete.Više od dva meseca vam je ista.

irensita - 2008-03-04 21:21:27

()

stojan - 2008-02-26 18:36:12

anketa ko anketa

Marijana - 2008-01-30 08:34:28

Da mi je znati bar jos jedan narod koji zivi ovakvim zivotom dve decenije vec a da ljudi nisu nervozni... postali smo bolesna nacija!!! Uzas!!!

refik - 2008-01-28 02:21:49

sasvim razumljivo

ana - 2008-01-12 23:37:58

Ja nikada nisam nervozna

Angelina - 2008-01-01 09:24:47

Nervoza moze da se kontrolise i savlada. Vezbajte taj ci ili jogu, promenite svoju filozofiju zivota i onda ce vam se karakter i narav promeniti a samim tim i vas zivot. Bicete mirniji i spokojniji. Ako nista drugo ima jedan fantastican ruski recept da se oslobodite nervoze za nedelju dana. Sipajte sebi kofu hladne vode na glavu i bicete u nirvani... Angelina

Jovana - 2007-12-17 20:28:36

Ponekad sam nervozna,ne tako često!

Nisam Nervozan - 2007-12-11 00:53:42

Ma nosite se svi, bre, u...

arsla - 2007-12-09 20:27:53

svi su nervozni... da nije to posledica bombardovanja,pa su isprobali neku supstancu na nama..mislite o tome...

dijana mikovic - 2007-11-09 10:47:48

Anketa najvise govori o nasem mentalitetu

BOJAN - 2007-11-06 14:05:34

()

fajche - 2007-11-02 00:05:26

()

zoran - 2007-10-26 17:18:25

ne da sam nervozan,nego derem

Jaa - 2007-10-12 16:19:29

Ko li je ovaj sa IP 57 kad je tako nerzovan ..

Brus Vilis - 2007-10-10 12:08:56

Veoma sam nervozan

DR. RoGi - 2007-10-09 14:19:22

Moyda ponekad ali ne bas toliko cesto

Borko - 2007-09-22 14:32:20

Cemu nervoza,nista ne resava,a puno steti,prema tome samo opusteno!

ja - 2007-08-30 10:27:05

Da