DrenikNet

Korisnički servis

KORISNIČKI SERVIS

Vest

Vesti

Info Centar u Groninger Muzeju

01.11.2018.




Decembra prošle godine, posle osam meseci revitalizacije, otvoren je novi Informacioni centar u muzeju nemačkog grada Groningera, rad slavnog španskog dizajnera Hajmea Hajona Groninger muzej se sastoji od tri izuzetna paviljona koje su dizajnirali Filip Stark, Alesandro Mendini i austrijska firma Loop Himmelblao. Za njegov nov izgled zaduženi su Hajme Hajon-Informacioni centar, Marten Bas-restoran i Studio Job-ulazni hol i restoran. Obično se smatra da unutrašnjost muzeja treba da bude hladna i bezlična.

Međutim, oni su mislili su drugkčije. Stil koji je za novi Informacioni centar osmislio Hajme Hajon je takav da se posetilac oseća kao kod kuće. Funkcionalan i fleksibilan, ovaj stil je već doneo pohvale dizajneru. Žižna tačka su stolovi s „teškim naoružanjem“(kompjuteri) u nišama. Kompjuteri imaju „kape na glavi“ što ukazuje na privatnost dok se radi i omogućava potpunu koncentraciju. Većina nameštaja, multi-stolovi, police za časopise, ogledala, vaze... rađena je specijalno za Centar. Sada u Info Centru postoji malo pozorište gde se daju filmovi i dokumentarci vezani za aktuelne izložbe. Na samom ulazu nalazi se ogromna, rukom bojena, vaza, unikatan predmet posvećen Holanđanima. Lavirint, česma i vitraži Dizajn studio Job, Job Smit i Ninke Tinagel osmislili su glavni hol i restoran muzeja inspirisani muškim salonima za pušenje iz XIX veka: sa svojim debelim tepisima, nameštajem od tamnog drveta, lusterima okačenim na izuzetno dekorisanu tavanicu, sa fontanom na ulazu, oni si predstavljali elitistički bastion. Ovu kitnjastu otmenost Studio Job je iskoristio i upotrebio rafiniran materijal i pomalo ironičan pristup dizajnu. Fontana od livene bronze je česma koja kaplje u veliku kofu. Njena cev je od zarđalog gvožđa. Zidovi prekriveni ogledalima i plafonjere izrađeni su od Venini stakla iz Venecije-veliki luksuz koji se danas ne viđa često! Na zidu polihromiran vitraž, na tavanici staklene lampe u obliku ženske dojke; stolice u restoranu napravljene su od plastike. Na stoljnjacima se nalaze arhetipske predstave u zatvorima i logorima. Ako bolje pogledate u medaljone na vitražima(s klovnovskim bojama) videćete naftne bušotine, fabričke dimnjake i druge industrijske zgrade. Šta reći za pod: zbunjujući lavirint na parketu! Staro i novo, nisko i visoko, kvalitetno i obično. Maestro iz Holandije Mendini restorandizajnirao je Marten Bas. Stolovi i stolice, sa prepoznatljivim „drhtavim“ Basovim stilom, ručno je napravljen: skelet od metala i sintetičke gline. Svaki komad nameštaja je jedinstven. Mendini restoran nalazi se tik uz muzej i jedinstveno je mesto u kome posetioci obavezno piju kafu ili obeduju izvrsnu italijansku i mediteransku hranu. Tako je Muzej u Groningeru postao, ako ne najslavniji, zasigurno najuzbudljiviji!

UMETNIČKA INSTALACIJA

01.11.2018.




UXUS, arhitektonsi biro iz Amsterdama, dizajnirao je na 250 kvadrata u skladištu fabrike šećera izgrađenom davne 1763.godine, privatnu rezidenciju. Danas se zgrada, smeštena pored jednog od romantičnih kanala ovog grada, nalazi pod zaštitom države Neverovatno ali istinito! Prostor zgrade u kojoj je smešten loft koji izgleda kao umetnička instalacija, do danas je ostao nepromenjen. Dvesta pedeset godina kao da mu nisu naudile.

Čovek se zapita od kakvog su materijala nekada ljudi gradili kuće kada one i danas izgledaju kao tek izgrađene? Jedan od odgovora mogao bi biti da se drvo, od koga su tada uglavnom građene kuće, sušilo, ne decenijama, već vekovima! Ne preterujem, jer sam na jednoj gredi u staroj patiskoj kući pročitala urezanu „zabelešku“: sečena 1605., upotrebljena za gradnju-150 godina kasnije! Izgleda da je takav slučaj bio i sa ovim amsterdamskim skladištem! Zbog ovakve prošlosti zgrade, vlasnici su želeli da prostor ostane čist i da intervencije budu minimalne kako bi se lepota starog drveta iskazala u punom sjaju. U skladu s njihovim željama, arhitekti UXUS-a istakli su drvenu konstrukciju dodavši joj zavese. One deluju kao zanimljivi zidovi i daju prostoru lelujav iugled. Zahvaljujući ovim zavesama, koje se mogu sklanjati i navlaćiti po želji, ceo prostor izgleda kao pokretna izložba. Ulazni hodnik, potpuno otvoren prema stanu, oivičen moćnim drvenim stubovima i gredama na tavanici, izgleda kao špalir i lako se može osetiti gotska atmosfera. Drveni parket postavljen je dužom stranom stana. Drapirane zavese u neutralnoj boji peska dele određene prostore. Neko bi rekao kao u bolnici! Zidovi su od cigle, očišćene i premazane hladnom belom bojom kako bi se bolje uklopile s drvetom. Samo mali delovi zidova ofarbani su svetloplavom bojom kako bi se istaklai umetnički komadi. Laboratorija ludog naučnika Vlasnici su godinama prikupljali stari nameštaj pažljivo ga birajući svuda po svetu: pojedni komadi su doterani kako bi odgovarali celokupnom stilu lofta, a neke od njih nabavili su dizajneri. Bifei i regali, noćni stočići i kraljevski krevet-svaki komad nameštaja ima svoj karakter i priču o istoriji i svom statusu. Tu su i dve čuvene Ims stolice, modeli od iverice iz 1946.godine, „najčuvenije stolice XX veka“. Umetnička dela ponekad zbunjuju posetioce: punjene životnje kao što su vilin konjic, ptice, magarac, rogovi jelena, lobanje svih veličina i vrsta... Kupatilo je presvučeno svetlosivim mermerom, vodvode cevi obojene su sjajnom antraks bojom. Na kupatilu nema vrata-samo zavesa! Na zidu kupatila punjena ptica s krunom na glavi( obraite pažnju na slavine: levo-roze, desno-plave) stoji na lobanji na zlatnom tronu. Osvetljenje je vrlo značajno i sasvim moderno. Iznad kreveta nalazi se luster „Sputnjik“ , omaž prvom satelitu koji je Rusija 1959.godine lansirala u semir. To je remminiscencja na „Atomium“, metalnu sferu izgrađenu 1957.godine za Svetsku izložbu u Briselu. „Renoviranje i redizajn lofta bio je kreativan, svojstven nama, s druge strane, ironičan, poetičan i romantičan,“ tvrde vlasnici. „U ovom prostoru ima toliko ljubavi prema individualnim komadima nameštaja koji izgledaju ekstremno i zastrašujuće, a opez je lepo živei u njemu!“

ŽUTA SOFIJA

01.11.2018.




Paralelno pariskom bulevaru Sen-Žermen-de-Pre, u šarmantnoj ulici Bisi, nalazi se novookupani prostor koji je odmah privukao selektivne Parižne-Cafe Germain Beautiful people Nekada vrlo poznati restoran(80.godina prošlog veka) L'Abruci, danas Cafe Germain, nudi mešavinu dobre kuhinje i dobre atmosfere. Beautiful People sveta nepogrešivo „prati“ prostore(hoteli i restorani) braće Kost u kojima se mogu pokazati ai i sresti druge za njih važne osobe.

Iako ne spada u poznate ličnosti koje „sede po kafanama“, ipak ćete tamo sresti glumca Džona Malkovića kao i razbarušenog Džonija Depa; tu su manekenke Karen Mulder, Naomi Kempbel; tu sam upoznala pevačicu Bjork; povremeno se viđa ne mnogo simpatična Katrin Danev; Miša Barton i cvet svetskog medija. Ko bi mogao da dizajnira Cafe Germain? Tjeri Kost se bez mnogo premišljanja odlučio za Parižanku Indiju Mahdavi. Njen stil okrenut prošlosti ali sjajno inkorporiran u današnji modernistički, pokazao je kako se elegancija i kič prepliću. Prosor Cafe Germain prostire se na tri nivoa: u prizemlju je kafić, na spartu restoran, u podrumu privatni bioskop. Kafić i restoran su povezani ogromnom skulpturom „Sofija“ koja se proteže kroz da nivoa: u kafiću se vidi njen deonji deo-ona stoji navisokim potpeticama dok su glava i torzo na gornjem nivou! Žarko žute boje, skulptura, koja kao da je propala s prvog nivoa u prizemlje, zaista daje atmosferu šašavostii, zanimljivosti i lepršavosti. To Francuszi vole. Sve prostorije imaju drugačiji stil. Glavni elementi dzajna su šareni dezeni, udobne kožne sofe, velike tzv.“episkopalne“ stolice i mnogobrojni detalji od kristala. Tu je i nezbežna plava boja Indije Mahdavi. Retro 70 U prizemlju enterijeer podseća na vreme sedamdesetih godina prošlog veka: jarke boje, uglavnom crvena i žuta nijansa(nameštaj) u kontrastu sa crno-belom i lepršavi dezen na nameštaju i tepisima. Na prvom spratu(restoran) smešten je salon namenjen privatnim druženjima i zabavama: velikei okrugli stolovi, pored njih stilizovai pomoćni stočići koji adekvatno služe svrsi stvarnja atmosfere. Jedinstvenost Cafe Germain-a jeste snažna žuta skulptura, delo poznatog francuskog umetnika Ksavijera Vejana „Sofija“ koja se, i pored smelosti da se postavi kroz dva sprata, savršeno uklapa u dizajn arhitekte Mahdavi. „Pre neku godinu napravio sam portret moje prjateljicu Sofije za moju izložbu u jednoj galeriji u Majamiju, Florida. Tri ogromne skulpture „Sofija“ stajale su u velikom praznom prostoru galerije:svaka je nudila posebno viđenje. Kada mi je Tjeri Kost predložio da učestvujem u stvaranju enterijera koji je osmislila Indija Mahdavi, želeo je da u njega smesti upravo jednu od ovih skulptura. Ali, kada sam tokom građevinskih radova posetio restoran, shvatio sa da bi vertikalna pozicija skulpture bila najspektakularnija i odično „prijanjala“ uz restoran samo ako je postavim na dva nivoa. Tako smo i uradili. Zato ona danas izgleda kao da se tu našla iz vremena predhodnog restorana L'Abruci.“ De gustibus... Ovaj dizajnerski poduhvat ne mora svima da se sviđa. Zato, ako se zadesite u Parizu, skoknite do 25-27, rue de Buci, kako bi doneli sopstvene zaključke o dizajnu Indije Mahdavi i velike žute „Sofije“! Kada procenite situaciju siđite na donji nivo. Plave elegantne stepenice, žig arhitekte Mahdavi, vode u jedan od najsimpatičniji bioskopa u Parizu. Na misteriozan i senzualan način Indija Mahdavi je dizajnirala privatan bioskop u podrumu restorana Cafe Germain. Ako su gornja dva nivoa napadni, oštri i živopisni, donja sala je glatka, zemljana-jin!, za razliku od gornjeg Jang! Bioskop Paradiso pomalo liči na džunglu. Braon, bronzanai plava boja tepiha sa dezenom apstraktnih divljih životinja vrlo dobro funkcioniše. Pokušaj da se stvori „stilizovana postavka džungle i supermoderan raj“ upotrebom zakrvljenih linija doneo je prostoru toplu privatnost. Klupe bujnih oblika i kružne salonske stolice su presvučene plišem i deluju vrlo šik. Ceo prostor zavodljivo poziva posetioca da se ušuška u mekoću dizajna. Ko onda ne bi voleo da se u nekom od uglova šćućuri s čašom šampajca u ruci i gleda film? U ovom carstvu svako može da izabere film i poruči večeru, daleko od buke grada čije srce lupa iznad ovog mesta. Foto: Derek Hudson

HOTEL BADRUT

01.11.2018.




Kažu da se skijanje rodilo upravo u švajcarskom mestu Sent Moric gde sunce neprestano sija 300 dana u godini a visina snega dostiže stalnih 40cm. Zato se kaže da ovo mesto ima „šampanjsku klimu“. U njemu, najpoznatiji hotel - BARDRUT PALATA - mesto gde se sreću stari pastoralni svet i novi glamur. Nedaleko od mesta i u vreme kada je devojčica Hajdi veselo trčala preko poljana posutim šarenim cvećem, sredinom devetnaestog veka, hotelijer Johan Badrut otvorio je, u mestu Sent Moric, prihvatilište sa 12 soba.

Bila je to malena drvena građevina, utonula u netaknutu prirodu kantona Graubinden, kojoj je tek mnogo godina kasnije dodata kula sa krovom zašiljenim kao šešir bajkopisca Hansa Kristijana Andersona ili zelena kapa švajcarsog seljaka. Vreme je teklo mirno i sporo. Hotel su posećivali ljubitelji divljih predela Švajcarske, zaštićenih od najezde neprijatelja, turista i lovokradica. Govorio se stari jezik sličan rumunskom - romanš, danas četvrti oficijelni jezik Švajcarske konfederacije. Priča kaže da se Johan Badrut opkladio s četvoricom engleskih turista da će, ukoliko ponovo dođu sledeće zime u Sent Moric, šetaće golih ruku i uživati u toplom suncu. Ukoliko on izgubi opkladu - platiće im boravak i putne troškove. Ukoliko dobije - oni treba da ostanu do proleća. Badrut je dobio opkladu a četvoro turista, oduševljeni boravkom, proširilo je priču o malom selu u Alpima koje je preko cele zime osunčano. Pet generacije kasnije, od kućice koja je odgovarala Hajdinoj jednostavnosti, Badrut Palata je postala najluksuzniji i najekskluzivniji hotel u gradu, prvo mesto u kome je uvedena električna struja u Švajcarskoj. Sobe i apartmani, ima ih oko 200, mešavina su mnogih arhitektonskih stilova i zato odgovaraju svim ukusima, bilo da neko voli šik eleganciju ili rustičan ugođaj: pokriveni bazen, bar - restorani, zdravstveni centar, tržni centar pod arkadama, podzemna garaža. Najzad, 1990.godine, obnovljena je famozna kula, uvećane njene dimenzije, koja je odmah vratila hotelu i okolini atmosferu stare švajcarske pastorale. Osećaj topline i prisnosti koji je devojčica Hajdi toliko volela, ostao je do danas. Vašar taštine Posle ludog skijanja na nekom od šest skijaških kompleksa sa ukupno 400 kilometara staza, gost se vraća u prostor koji se smatra „velikom dnevnom sobom Sent Morica“: Veliki Hol hotela je mešavina mavarskog, gotskog i klasičnog arhitekstonskog izraza. Dok sedite apres ski ispred jednog od dva ogromna starinska mermerna kamina, pored vas prolaze ili sede glumci Hju Grant, Robert de Niro, Elizabet Harli ili manekenka Eva Hercigova. Veliki Hol je mesto gde bogati biznismeni, slavni glumci i plemstvo pokazuju svoje bogatstvo. Nemojte se iznenaditi ako ove godine svrati engleski princ Čarls, koji tradicionalno provodi zimu u obližnjem Klostersu, sa svojom Kamilom. Karolina od Monaka, u neizbežnom Šanelu, zasigurno dolazi na čašicu vruće rakije u Veliki Hol. Bon appetit! Kada se predveče prošetaju krzna i nakit (čini mi se najgušća količina po čoveku na svetu!) i gost ogladni, odlazi obučen prema zahtevima hotela u večernje odelo ili elegantnu haljinu, u Nobu restoran koji je davno otvorio lično Nobujuki Macuhisa. Između zidova presvučenih svilenim tapetima tamno crvenkaste boje, stubova i tavanice prekrivene vitražom a la Munk stil, na elegantno postavljenim stolovima, počinje uživanje u hrani poznatoj širom sveta. U ovom restoranu kuhinja je mešavina japanske i peruvijanske hrane. U njemu su se hranili princ i princeza Aleksandar i Barbara od Jugoslavije, pre njih njegova majka Aleksandra i baka Velika vojvotkinja Aurora di San Donato, prinčevi od Lihtenštajna - braća princeze Barbare. „Celu mladost smo proveli zimujući u Sen Moricu. Stanovali smo u Badrutu i bili pravi mali đavoli,“ kaže princeza Barbara. „Napravili bi velike grudve i ubacili ih u pancirke koje su tada bile od kože. Nesrećni gosti čekali su po tri dana da se čizme osuše!“ Princeza Dijana od Firstenberga, poznati modni kreator, kaže da je Johanov unuk, Andrea Badrut, umeo s „nama, plemstvom“. „Bila sam bez dinara ali i dalje gost u Badrutu. Njegova politika je omogućavala poznatima i siromašnijem plemstvu da odsednu u hotelu iako nisu mogli u tom trenutku da plate. Mi smo bile ličnosti koje su privukle Aristotela Onazisa, a za hotel je to bila velika nagrada!“ Možete da birate hranu u „Restoranu“, IGNIV s jednom Mišlin zvezdicom, rustičnoj VIP „Chesa Vegila“. Ukoliko niste dogovorili neki drugi izlazak možete izabrati jedan od sedam restorana Badrut Palate, ili Renaissance Bar, Bar Carigiet, Polo Bar kao i dva kluba, Privatni klub

FANTASTIČNA NORVEŠKA

01.11.2018.




Prošlog novembra arhitektonski biro „Fantastic Norway“ iz Osla dobio je nagradu ICIF za svoj projekat kolibe smeštene na rtu Vardenhaugen poluostrva Fosen u Gretingen fjordu Tek diplomirali arhitekturu 2006.godine Hokon Matre Osarod I Erlend Blakstad Hafner rešili su da “osete mesto pre nego što počnu da projektuju na njemu”. U to ime kupili su karavan jarko crvene boje, na njemu velikim slovima napisali FANTASTIC NORWAY i krenuli na put. Tokom tri godine obišli su Norvešku vozeći se od mesta do mesta.

Inicirali su razgovore s lokalnim stanovništvom pozivajući ih u karavan, davali predloge, prikupljali njihovo mišljenje, pomno slušali njihove ideje. Lokalni mediji takođe su potpomogli ovaj neuobičajeni način upoznavnja I razmenu arhitektonskih ideja. “Kako mislite da projektujemo sedeći u zatvorenom prostoru bez ikakve komunikacije s terenom?! Gradnja nije samo fizička akcija: arhitekta takođe može da gradi identitet, ponos, skup I strategiju. Mi verujemo da svaki dizajnerski proces treba da usvoji ovu činjenicu, da stvarno otkrije potencijal mesta I da arhitekta otkrije “skriveno znanje”: znanje ne može da se čita iz crteža I statistika. Znanje mesta imaju samo lokalni stanovnici!” Danas je biro Fantastic Norway(nalazi se u narodskom kraju Osla) relevantan dizajnerski tim u Oslu koji se pojavljuje na televiziji u seriji o arhitekturi. Prošle godine učestvovali su na venecijanskom Bijenalu a takođe imaju radionice za arhitekte I umetnike u Indiji. Planinska lisica Jedan od njihovih zanimljivih projekata jeste koliba na poluostrvu Fosenu koja se nalazi na 35 metara od nivoa mora Uglavljena između mora I stena na udaru je vetrova. Vlasnici, osvedočeni ljubitelji prirode I tradicionalne norveške drvene arhitekture namerno su postavili kolibu na mestru oštre klime. Crno-bela koliba ima neobičan oblik- oblik planinske lisice, sklupčane kako bi se zaštitila od vetra. Telo kolibe leži na niskom grebenu I pripija se uz glatke stene. Uz nju mali aneks stvara oblik atrijuma kako bi zatitio kolibu od oštre klime. Kuhinja je kičma kuče I povezuje sve ostale prostorije. Spavaća soba I kupatilo smešteni su u zadnjem delu kućice s pogledom na polja Vardahaugena. Dnevna soba, bolje reći opservatorija, ima počasno mesto okrenuto moru, s pogledom na tri strane. Da bi se koliba što više zaštitila, crni krov se “preliva” I postaje zid na najisturenijim delovima kuće, uglavnom na njenim uglovima. Površina zida je prekrivena impregniranim Kraljevskim borom. Ukopana je u stene pomoću čeličnih šipki. Gradnja je trajala tokom cele godine. Arhitekti su nebrojano puta odlazili u Vardahaugen kako bi dobili najpotpuniji utisak o različitim klimatskim uslovima I njihovom uticaju na materijale kolibe. Imajući u vidu krajnje opasan položaj kolibe a poštujući stroge zahteve regulacionih planova, komšije I lokalne vlasti bili su uključeni u proces projektovanja! Obaveštenja o jačini vetrova dobijali su od lokalnog stanovništva koje je pomno beležilo svaku njihovu promenu. U pomoć im je dobrodošla I disrtacija dr Ane Brit Berve “Dizajn I funkcija samostojećih kao I grupnih zgrada u oštrim I hladnim vremenskim uslovima: “Bila je to izuzetno važna alatka u vezi našeg rada na dizajniranju I postavljanju kolibe!” kaže arhitekta Hafner. Nagradu “Iakov Chernikov International Foundation”(ICIF) su 1988.godine osnovali International Academy of Architecture(AIA) I International Forum of Young Architects(IFYA) s potporom Društva arhitekata Sovjetskog saveza. Glavna nagrada konkursa, koji je okupio 300 mladih arhitekata iz 35 zemalja sveta, bile su četiri knjige arhitektonske mašte Jakova Černjikova, arhitekte, grafičara I pedagoga. Osnovna ideja nagrade je podrška eksperimentalnom, obrazovnom I istražiteljskom radu na polju inovativne arhitekture I planiranja gradova. Foto: Haakon Matre Aasarod

Ascendent ili ulazni znak

01.11.2018.



IV deo Pri određivanju opšte slike zdravlja i bolesti u životu individue, nužno je znati njegov ascendent ili ulazini znak. Ascendent je znak koji se uspinje istočnim horizontom u trenutku rođenja (zahvaljujući rotaciji Zemlje po svojoj osi), onako kako je viđen sa mesta rođenja. Termin je takođe korišćen da označi ne samo tačan stepen ekliptike koja raste, već čitavog zodijačkog znaka kome ulazni stepen prirada.

Zemlja je, naravno, u neprekidnom pokretu, što prouzrokuje pojavljivanje različitog stepena ekliptike iznad horizonta, u svaka četiri minuta. Tako bi blizanci, koji bi se rodili u razmaku većem od četiri minuta, imali različite ulazne znake. Ako bi ascendent prvog novorođenčeta bio na 30Bika, njegov blizanac bi imao blizance kao ascendent. Odatle je važnost preciznog ustanovljavanja ascendenta u ličnom horoskopu. U slučaju medicinske astrologije, koji nam je ovde najpreči, tačno određenje uzlaznog znaka izuzetno je važno, zato što se ono koristi da obeleži vrh Prve kuće, koja se tiče fizičkog tela. Inspirator teorije o stelarnim antenama, koju smo već spominjali, Cejn, tvrdi da stepen ascendenta obeležava snažnu liniju elektromagnetske energije, koja teče preko astralnog tela, jasno vidljivu vidovitim osobama. Aspekti ove »žice za uzemljenje« su skoro jednako važni, što se zdravlja tiče, ako i aspekti Sunca i Meseca. Ustanovljavanje uzlaznog znaka za decu rođenu danas, u savremenim uslovima, je srazmerno jednostavno, pošto se porođaji u ginekološko-akušerskim bolnicama precizno beleže. Ipak, veliki broj ljudi ne zna ni precizan sat svoga rođenja. Čak su i roditelji, ako su još živi, obično iznenađujuće neodređeni kada ih upitate za tačno vreme rođenja svoje dece. Profesionalni astrolozi koriste nekoliko metoda da bi rešili ovaj problem. Jedan je poznat kao rektifikacija (ispravljanje), a izvodi se kroz kalkulacije zasnovane na važnim trenucima u životu osobe kojoj se radi horoskop, kao što su prva ozbiljna bolest, nesrećni slučajevi, smrt roditelja ili braće i sestara, venčanje, rođenje deteta i tome slično. Drugi metod se bavi upoređivanjem pozicija kuća i aspekata u horoskopu osobe sa njegovim društvenim statusom, crtama karaktera, vrstom posla koji radi, ili profesijom i imovinskim stanjem. Treća procedura je poznata pod imenom Prenatalna epoha, i razvijena je iz drevne hermetičke teoreme. Hermes je zabaležio da određene nužne veze postoje između položaja Meseca pri rođenju i ascendenta u vreme začeća, i obrnuto. Sefarijal (Sepharial – pseudonim značajnog učitelja savremene astrologije i prevodioca sa hebrejskog, sanskrita, kineskog, italijanskog i francuskog, prim.prev.) je 1898. izveo astronomsku formulu zasnovanu na ovoj opštoj ideji, i objavio je pod naslovom Prenatalna epoha i zakon seksa. -nastaviće se-

PALME U RAVNICI

16.10.2018.




Na tromeđi Hrvatske, Slovenije i Mađarske, u Varaždinu, gradu starom oko 1000 godina, gradu srednjovekovnih, baroknih i rokoko zgrada, nikla je kuća koju su projektovali Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić, arhitekti iz biroa DVA ARHITEKTA Kuća se nalazi u samom centru grada. Njena arhitektura proistekla je iz tradicionalnog ravničarskog stila 18.veka. Duga fasada prema ulici, kolski ulaz-danas garažni-opeka... Na mestu nove kuće postojala je stara koja je srušena.

„Porodica je odlučila da kupi staru dotrajalu susednu kuću koja je naslonjena na njihovu kako bi popboljšala kvalitet života,“ kažu arhitekti Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić. „Dogradnja je obuhvatila u prizemlju novi dnevni boravak, roditeljski blok na spratu i društvene prostorije u podrumu. Nova celina je u obliku latiničnog slova „L“ tako da flankira prostran, bogat i negovan vrt koji predstavlja najveću vrednost ove lokacije.“ Sačuvan je podrum sa svodnom tavanicom od opeke. Njegova visina je prelazila nivo ulice. „Da bi zadržali kolni ulaz na nivou ulice, a nivo prizemlja postavili na podrum, bilo je logično da gornji deo u kome se nalazi trpezarija deniveliramo. Zato je ona na višem nivou od ulaza, garaže, tropskog vrta i s druge strane dnevnog boravka.“ U podrumu su smešteni tehnička prostorija, zatim za zabavu, wc, spremišta, kotlarnica. Neke od tih prostorija imaju prozor unutar šahta pokrivenog rešetkom u nivou okolnog dvorišnog terena. Tropski vrt Arhitekte Ćurković i Zidarić, u saradnji s Barbarom Vuković, projektovali su novu kuću u istoj liniji sa starom postojećom. Postoji mala razlika u obliku prozorskih otvora. Umesto uobičajenih, manjih, arhitekte su našle način da pravougaone otvore slože, uz pomoć odlične razmere, s površinom fasade. Tako je sada cela kuća-jedan stan. Na samom ulazu u kuću smešten je „tropski vrt“ u kome se šepure pet palmi. „Vlasnici su ljubitelji tropskog bilja i ribica pa je jedan od njihovih zahteva u fazi idejnog projekta bio zimski vrt s palmama, a u dnevnom boravku veliki akvarijum s tropskim ribicam,“ objašnjava arhitekta Zoran Zidarć. Palme su raspoređene u staklenoj kocki i pravi su ukras u minimalističkom enterijeru. Okružene su četvrtastim okvirom popunjenim belim oblucima. U okviru garaže nalazi se prostorija za baštovana s wc-om, prostorija za spoljnu klima jedinicu kao i prostorija za psa. Na tavanici garaže nalazi se ogroman kružni otvor koj je natkriven staklom koje sprečava padanje kiše i snega unutar garaže, ali omogućava direktnu, prirodnu ventilaciju. Gigantska šarka Između stare i nove kuće postoji spoj koji izgleda kao gigantska šarka. U njemu se kriju dve veze. Jedna je u prizemlju: nekada je ovaj spoj bio kolski ulaz u dvorište a sada je u funkciji ulaznog hola iz koga se desno ulazi u staru a levo u novu kuću. Druga je na spratu pored koje se nalazi kupatilo. Deo prema dvorištu zatvoren je fiksnom staklenom površinom. Krovovi i okviri oko prozora presvučeni su bakrenim patiniranim limom. Na pročelju kuće je puna opeka III klase. „Građevina poštuje meru ulice i tradicionalne građevinske elemente, ali ima i savremenu kompoziciju pročelja,“ kažu arhitekti. „Otvori na pročelju imaju dvojak karakter u zavisnosti od orijentacije. S dvorišnje strane to su veliki stakleni prozori koji kadriraju zeleni vrt, a prema ulici oni imaju horizontalne roletne koje osiguravaju intimu, u isto vreme osiguravaju difuzni prodor svetlosti sa južne strane.“ Krovni vrt s vrbom iznad garaže i zastakljeni tropski vrt s palmama na zapadnom krilu filtriraju niske sunčane zrake s te strane, a veliki akvarijum na istočnom delu obogaćuje enterijer svojim koloritom, stvarajući novu fokusnu tačku. Studio DVA-ARHITEKTA je modernizovanu staru i stroge geometrijske linije nove kuće odlično uklopio u pastoralni izgled ulice i time zadovoljio lepotu ovog drevnog grada na Dravi.

AFRIKA U SRCU ŽENEVE

16.10.2018.




Arhitekte Stefan Antoni, Olmsdal Truen i Džulijet Kaviše iz arhitektonskog biroa SAOTA iz Južne Afrike projektovali su za svog klijenta jednu vilu u Kejp Taunu, Južna Afrika, drugu u Dakaru, Senegal, treću u Parizu i, najzad, četvrtu, upravo izgrađenu u Ženevi, na obali Lemanskog jezera. Naći slobodan teren u Ženevi nije lako. Pogotovo ne na obali poznatoj po najvišim cenama kvadrata u Švajcarskoj, možda čak i u svetu! Ipak, uvek se nađe neko ko može da plati maksimalnu cenu i sebe i svoju porodicu obraduje podizanjem nove vile.

Jedan od takvih, Južnoafrikanac Sou, želeo je da mu u tom poslu pomogne arhitektonski biro SAOTA iz Južne Afrike. Arhitekti su pred sobom imali teren koji je zahtevao pažljivo projektovanje. Nalazi se na uskom potezu između obale Lemanskog jezera s jedne, i prometnog druma i železničkih šina s druge strane. Štaviše, teren uopšte ne izlazi na jezero. Upravo taj deo, trouglastog oblika zahtevao je promišljenu zaštitu od buke i što lepši pogled na jezero. Drugi zadatak bio je udovoljiti želji vlasnika da njihov dom dobije izraz „afričke estetike“. „Južnoafrikanci imaju specifičan stil stanovanja,“ kaže arhitekta Greg Truen. „Za njih je ravan krov važniji od vertikalnih zidova. Treba ih izbegavati što više moguće. Ali, evropska klima traži više pregrada između unutrašnjeg prostora i prirode.“ Zato je projekat dobio dva bloka koja stoje jedan prema drugom u obliku latiničnog slova „L“. Jednom, oblika paralelograma, u kome se nalaze kuhinja i trpezarija, stepenice s liftom i mali prostor za odmaranje, pridodat je dnevni boravak. On ima labavu vezu s telom osnovne zgrade, ali i onaj izraz Afrike koji su želeli vlasnici. Svetlosti, još svetlosti Zgrada i dnevni boravak kao vezu imaju samo usku zastakljenu tavanicu s jedne i zid od kamena i čelika s malim otvorima, koji podseća na Korbizijeovu crkvu u Ronšanu, s druge strane! Upravo ova uska staklena traka na tavanici dozvoljava prodor svetlosti kroz dnevni boravak, kao i pljusak svetlosti koji teče iz vile prema jezeru. Treća i četvrta strana dnevnog boravka zastakljene su i pridržana specifičnim zakrivljenim stubom. Prvi pogled na vilu izuzetan je: prodor dvaju tela, zakošenog zida i staklenog kruga-stepeništa koji „ističe“ iz zida-klasično korišćene geomerije. Dnevni boravak ima duplu visinu. Enterijerista Mark Rili i vlasnik vile Sou proveli su mnogo vremena u traganju za odgovarajućim nameštajem i dekoracijom. „Izabran je nameštaj sa zaobljenim linijama kako bi se prostor „smekšao“,“ kaže Rili. „Moderan kamin deli ovaj prostor na dva dela, na gostinski i privatni. U oba se nalazi po jedna Arne sofa(B&B Italia). Tu je i kožna fotelja TRICOT-Poltrona Frau (koja se može naći i u Srbiji). U jednom uglu nalazi se ogromna skulptura konja. Ona je, u stvari, „Konjska lampa“ od poliestera, deo kolekcije MOOOI. Blago gostima! Na spratu su smešteni en-suite(velika spavaća soba kojoj su pridodati garderober, kupatilo i toalet) i još jedan apartman. Duž celog zida, okrenutog k drumu ugrađeno je dvadesetak metara plakara! U donjem delu vile smeštene su garaže u koju može da se smesti pet, šet automobila, nekoliko ostava... Zanimljivo je da kružne stepenice s liftom nisu promenile izgled u ovom delu. I dalje su luksuzne, prostrane i prijatne. Naravno, i lift je takav! U jednom uglu okrenutom drumu smešten je mali apartman za poslugu. Levo od ulaza u teren nalazi se druga, manja zgrada koja u sebi krije iznenađenja. Okrenuta je leđima susedstvu i u donjem nivou smešteni su dve spavaće sobe, radni deo, biskop, bazenčić i sauna! Gornji nivo je jedan veliki gostinski apartman s bajnim pogledom na Lemansko jezero... „Moja vila je rezultat suprotnosti,“ raznežen je vlasnik Sou. “Skulpturalnost u ručnom radu, priroda i visoka tehnologija, povrh svega „afrički miris“ dizajna, elegancija svetlosti...sve je to moj dom!“ Jelena Kaličanin Foto: SAOTA www.saota.com

Zanimljivosti u stanu

16.10.2018.




Porodična kuća, smeštena u blizini Belgijske kraljevske opservatorije u blizini Brisela, testament je jednostavnom, savremenom dizajnu koji omogućava udoban život. Ova porodična kuća sa šest spavaćih soba, pet kupatila i odvojenim studijom, idealna je za veliku porodicu. Glavni dnevni boravak, a ima ih više, u potpunosti je osvetljen zahvaljujući staklenoj zavesi od poda do tavanice. U prizemlju, za vreme leta, debele zavese čuvaju ubnutrašnjost od vrućih sunčevih zraka.

Ulazni hol oplemenjen je umetničkim slikama i skulpturama koje ovom prostoru daju eleganciju i prefinjenost. Nameštaj ima čiste linije i neutralnih je, uglavnom čokoladnih, boja koje se slažu s bojom poda, s tepisima, čak umetničkim slikama na zidu. U nastavku dnevne sobe smešten je dugačak trpezarijski sto sa stolicama od originalne životinjske kože koje razbijaju klasičan izgled ovog prostora. Trpezarijski deo okrenut je unutrašnjem atrijumu u kome se takođe može obedovati ali i odmarati u miru zaštićenog prostora. Jednostavnu kuhinju osvežavaju stolice u crno crvenoj boji. Spavaće sobe odišu svežinom, prijemčivim bojama, dok se za ženski deo porodice boje prilagođavaju. Velika kupatila geometrijskih linija sa sivim i belim pločicama daju potpuno čistu atmosferu.

BELI ANĐEO U PARIZU

02.10.2018.



Nedavno se iznad ulaznih vrata Srpskog kulturnog centra u Parizu pojavila slika Belog Anđela čiji se original nalazi u srpskom manastiru Mileševa, ali i negde u svemiru na specijalnoj ploči Vojadžera 1. Slika Belog anđela smeštena je u lučnom delu iznad vrata Centra i rad je srpske umetnice Jelene Gvozdenović koja živi i radi u Parizu. Kako je došlo do toga da se Beli anđeo pojavi u Parizu? „Direktor Srpskog kulturnog centra Radoslav Lale Pavlović predložio mi je da ovu vizantijsku ikonu naslikam i postavim iznad ulaznih vrata Centra i time približim Francuzima i svim turistima naše kulturno blago“, kaže slikarka Jelena Gvozdenović.

„Sliku sam uradila u drvetu tehnikom vizantijske ikone što znači da postoje određene podloge i boje s kojima se radi.“ Jelena Gvozdenović je u Nišu završila srednju umetničku školu-modni dizajn/slikarstvo. Posle studiranja na Slikarskoj akademiji na Cetinju u klasi profesora Baneta Sekulića i Ratka Odalovića, stigla je u Novi Sad na poziv profesora Milana Blanuše gde je diplomirala na odseku slikarstva. Zatim upisuje pozorišnu scenografiju kod profesora Geroslava Zarića. Slika koja ide ka nama Jelena je na svojoj slici uspela da prenese karakteristike vizantijskog pristupa koji ukazuje na bestelesnost i duhovnost, bez i prostora bez dubine. „Ovde je uvek prisutna kontraperspektiva –mi ne ulazimo u sliku već ona ide ka nama. Beli anđeo otvorenih očiju uperenim prema svakom od nas jasno ukazuje na našu materijalnost ali i duhovnost zapretenu duboko u nama.“ Koliko je bilo interesovanje za ovaj vaš rad? Francuzi poznaju “Belog anđela” kao i ostali svet jer se on nalazi na čuvenoj ploči odaslatoj u kosmos prema izboru fizičara Karla Sagana. “Zanimljivost ove freske iz Mileševe se smatra jednom od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Prvi satelitski prenos video signala 1962. godine između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo je odabran za ovu priliku jer je postao širom sveta poznat kao simbol svekolikog mira,” kaže Jelena Gvozdenović. Rad Jelene Gvozdenović Beli anđeo imao je odjeka u Parizu, među umetnicima i poznavaocima vrednosti srpske srednjovekovne umeetnosti. Ova umetnica iza sebe ima raznovrstan rad što znači da se pored slikarstva bavila i drugim umetničkim tposlovima: radila je na odseku vajarstva-crtanje, zajedno s našim mladim rediteljima na Akademiji u Amsterdamu, na razvoju savremenog teatra na osnovu geštalta i behivejiorizma. J.K.

TA ČUDOTVORNA SO

17.09.2018.




Proizvodnja organske soli u Sečovljenskim solanama u Piranskom zalivu u Sloveniji stara je 700 godina. Ova organska so obiluje velikom količinom joda dok je himalajska so poznata po mineralima. Za ovu solanu kod reke Dragonje znalo se još u rimsko vreme. I danas se mogu naći ruševine kuća koje su nekad naseljavali radnici. Na 750 hektara, u Strunjanu i Piranu so se vadi iz mora na potpuno starinski način- ručni metod star nekoliko vekova, sa istim alatima.

So je bela i nije dodatno jodirana. Na solanama radi oko dvadesetak zaposlenih, a u sezoni još dodatnih dvadeset rade od juna do kraja avgusta na 26 bazena. Za to su potrebna 23 sunčana dana i vredne ruke solinara, koji u sezoni "uberu" i do 6 tona soli dnevno. Ponekad se sezona, zahvaljujući sunčanim danima, produži i u septembru. Solana je jedna od pet na svetu u kojoj se proizvodi tzv. solni cvet, začin koji sadrži kapljice vode zbog čega ima blaži ukus i koji je skuplji od same soli. Zanimljivo je da se ova so kao delikates prodaje u Japanu gde se koristi za suši. Ona sadrži 95 % natrijum hlorida, a za Srbiju je potrebna jača od 99,99%. Solana u svom program ima razne proizvode: kupke sa solju, kreme za telo, kulinarske programe, knjige s receptima, kutije s poklonima i spa “Lepa Vida” u kojoj se za 20 evra možete okupati u soli. Slovenačko Ministarstvo kulture Piransku solanu je proglasilo “živim umećem od nacionalnog značaja” i trenutno pretenduje na uvrštavanje ove soli na UNESCO-ovu listu "Cultural Landscapes". www.soline.si

BRANCINI PORODICE FONDA

03.09.2018.




U piranskom zalivu smestilo se porodično uzgajalište brancina – Fonda, najmanje uzgajalište ribe u Evropi. Na turbulentnoj morskoj granici između Slovenije i Hrvatske, podeljenoj rekom Dragonja, porodica Fonda smestila je osam velikih mreža dubine 10 metara u kojima raste mlađ u “vrtiću” koja kasnije kada odraste mnogim epikurejcima čini najlepše uživanje. Uz simpatičnu zakusku, brancin, kavijar…vino i rakiju, dobili smo informacije o funkcionisanju trgovine Fonda.

“Kada mlađ stigne u kontejnerima s morskom vodom potrebno je odmah ih prebaciti na specijalnu barku i prevesti do mreža. Taj dan je izuzetno stresan i za ribe i za nas radnike, ronioce, veterinara, biologinju iz fabrike u kojoj je riba kupljena…” Sve se radi ekološki, bez ikakve hemije. Morska voda je čista a temperature zadovoljavaju. Čistoća vode se ogleda u dolascima delfina. U blizini Pirana trenutno postoji njihova kolonija, procena je da ih ima oko 140, što znači da je voda ekološki čista. Hrana je takođe jedna od važnih ekoloških stavki. “Mi za prehranu brancina ne koristimo hormone već kupujemo 40% ribe iz Atlantika koje mešamo s 47% ribljeg ulja s dodatkom Omege i vezivnim sredstvom od soje, pšenice…Naš brancin ima 15 puta manje živog srebra od riba u Atlantiku.” Otplovili smo barkom do uzgajališta, nagledali se sitnih i krupnih brancina i čuli da je Fonda 2012.godine dobila važnu evropsku turističku nagradu za najbolji turistički ekološki i sportski program(ovde se može iznajmiti kajak i obići uzgajalište, piranske solane a dolaze i đaci i student iz austrijskih škola I s fakulteta). Trgovina Fonda posluje s nekoliko restorana u Beogradu kao što su Madera i Klub književnika i uzgaijvači Fonda bili bi zadovoljni da se posao još više proširi. Šta više reći: brancin iz uzgajališta Fonda prva je riba koja je ušla u jedan restoran Mišelin! www.fonda.si

PIRAN

03.09.2018.




Legenda kaže da se nekad davno jedan Venecijanac zaljubio u mladui i lepu devojku iz Pirana. Piranci su želeli da se ona uda za njihovog gradonačelnika, bogatog i starog. Neprestano su joj govorili da ne treba da se uda za stranca. Međutim, da bi im pokazao da je ozbiljan i dokazao svoju ljubav Venecijanac reče: “Napraviću ti najlepšu kuću na trgu tako da možeš da me vidiš kad dolazim brodom u Piran”. Rečeno- učinjeno.

Na zgradu je postavio figuru lava koji drži otvorenu knjigu na kojoj piše na starom venecijanskom jeziku “Lassa pur dir” – “Pusti ih da pričaju”. Od tada do danas ova kuća s bež fasadom nazvana “Venecijanka”, jedan je od bisera na glavnom trgu Pirana. Kako ćete je prepoznati? Pitajte nekog lokalca jer se boja njene fasade pretopila u okolne zgrade što je naljutilo Pirance: od 1450. godine bila venecijansko crevene boje- simbol Pirana. Osim što su se ljutili, Piranci su bili i diplomate. Kada ih je okupirala Venecija( upravljali su ovim delom morske obale od 1300. do 1800.godine), Piranci su izjavili da ne žele da ratuju. Rekli su: “Davaćemo vam so, ali ćemo uzimati taksu od 1/7!” Ovaj gradić sa 6 500 stanovnika imao je jednu od najburnijih istorija u ovom delu severnog Jadrana. Vekovima se trgovalo solju umesto novcem. Zato su komšije pokušavale da se ustoliče u Piranu: Venecija, Austrogugarska, Napoleon, Italija i Jugoslavija. Ipak, zapisano je da je devet godina bio ničija zemlja! Tlo trga Tartini je konkavno: ukoliko naiđe bura i preplavi ga voda- lako ode. Na sredini se nalazi statua muzičara Đuzepea Tartinija kome Piran ove godine slavi sto godina od rođenja. Preporučujem vam vodiča kada ste u poseti Piranu jer iako mali, pun je kuća sa zanimljivom istorijom(kuća u kojoj je Tartini rođen), crkava među kojima i Sv.Juraja(Đorđa), Opštinska palata u čijem se enterijeru nalazi delo slavnog Piraneza, slikara Domenika Tintoreta. Lepo je prisustvovati proslavi dana patrona Pirana Svetog Juraja 22. I 23.aprila i prošetati se u krug oko starog grada, sesti i popiti osvežavajuće piće ili pojesti sladoled u jednom od mnogobrojnih kafanica na trgu ili rivi, opuštajući se u zalasku sunca koje svojim zlatnim zracima neprestano miluje Piran. www.piran.si

MEDLJAN- MESTO TURISTIČKE BUDUĆNOSTI

03.09.2018.



U brdima iznad Izole, na proplanku nazvanom Cetore, smestilo se turističko naselje Medljan. Do njega nas je dovela Marina Ogrin, turistički vodič za slovenačko primorje, vozeći motor ispred našeg autobusa. Prvo što smo ugledali bile su tradicionalne istarske kuće i konji u velikom padoku. Naša domaćica Marina objasnila je da je konjušnica samo deo ponude porodice Tatjane i Bruna Ogrin koja je davne 1989.godine kupila veliko imanje, započela posao s konjima i nastavila da se, sa ulaskom Slovenije u EU, širi te danas imaju i apartmane Ogrin u Portorožu.

Na imanju čuvaju sopstvena četiri konja dok im iz Austrije i Italije dolazi desetak na pansion. U okviru naselja održava se škola jahanja, seminari o konjima, radionice joge lica i akupunkture, čuvaju se dva magarenca koja su, uz subvencije iz EU, morali da prime, i najzad, neguje se super- prehrambena radionica. Imali smo priliku da isprobamo ovu zadnju radionicu: čorba bobići koja se pravi sa šargarepom, krompirom, pasuljem, belim i crnim lukom, začinima I maslinovim uljem. Svaki sastojak se kuva odvojeno. Uživali smo u dimljenim rebrima sa šargarepom, prazilukom, klekom, timijanom i majoranaom, maslinovim uljem i crvenim vinom, sve to preliveno supom od kostiju. Zatim su Marina i njeni sin i kćer doneli bakreni kotlić i u njemu gulaš od domaće kokoške, s paradajzom, bazilikom i belim vinom. Najzad, uživali so u palačinkama pripremljenim s vinom refošk! Nepotrebno je reći da ćete, ukoliko se odlučite da zađete u ovaj predeo, uživati u prijatnoj atmosferu porodice Ogrin i njihovoj gastronomiji. www.medljan.net

ISTARSKA KUHINJA

03.09.2018.




Istarska narodna kuhinja nudi povrće, ribu i, naravno, domaće devičansko maslinovo ulje, ponekad staro stotinu godina. Budući da je skoro sve organsko, s pravom nosi naziv ekološka kuhinja. Kada se tome doda čista piranska so prepuna joda i svakako vino, najpoznatije Refošk i Malvazia, onda je obed lak, probran i veoma ukusan. Kraška jela se kuvaju polako a recepti prelaze iz generacije u generaciju. Tajna dobre hrane leži u odabranim domaćim sastojcima koji rastu u baštama lokalaca.

Slovenačka, germanska i romanska kuhinja se ovde vekovima prepliću. Sezonska je, obogaćena začinima, divljim biljkama i plodovima. ŠPACAPANOVA KUĆA Verovatno najkavlitetniji i najposećeniji restoran u Španjelu i okolini “Špacapanova kuća” nosi porodično ime. Vodi ga mlađani Ago koji je završio škole za kuvara i konobara. U restoranu muzika iz šezdesetih godina, gramofon sa slavnim vinilom 33.(“Moj otac ima stare ploče iz tog vremena”). Restoran se nalazi u staroj porodičnoj seoskoj gostionici i živi od 1975.godine. Kuhinja je zasnovana na prvoklasnim kraškim sastojcima koje domaćin proizvodi. Sve se radi u skladu sa ekološkim sistemom. U podzemnim prostorijama se nalazi sušionica za pršutu, salame(gaje autohtonu vrstu svinja, a budući da je otac lovac na trpezi se nađe i pršuta od divlje svinje) kao i prostorije za preradu vina i alkoholnih pića i vinski podrum. U ogromnim flašama vidi se maceracija kleke, jagoda, oraha, lipe i smokve s raznim travama. U restoranu se jede hleb bez kvasca koji spremaju dan ranije.Vina su bez sulfata jer “u vino stavljamo samo ono što nam je priroda dala”. Ago je istraživač i želi da u njegovom restoranu uvek ima novu vrstu vina. ”Ja ne gledam na boju vina već radim onako kako su radili naši dedovi. I ne samo vino, na taj način pravim i pršutu i sireve.” Kod Agoa se pije vitovska grganja, autohtona sorta vina s Krasa a ruča ili večera sa uživanjem puna tri sata. Dobiti sto u restoranu “Špacapan” prestižna je stvar budući da je poznat ne samo u Sloveniji već i u okolnim zemljama. info@spacapan.si

BUČEVO DOMAĆINSTVO

03.09.2018.



Na samo nekoliko kilomera od mora, u brdima Ivanji Grada dočekali su nas Tanja i Branko Aranđelović, bračni par koji je nekada živeo u Venecueli. Tanja, filolog i Branko arhitekta(koji je davne 1965.godine radio na Avalskom tornju) dočekali su nas u svojoj kući Bučevo(tikva) s njihovom rakijom i likerima…Penzionerske dane od 2008.godine koriste da bdiju nad 20 000 grmova lavande, sertifikovanu kozmetičku liniju “Krasna” i ekološke deterdžente.

Pre nego što su se upustili u posao s lavandom, za koji Tanja tvrdi da nije komplikovan, obišli su Provansu u Francuskoj.” Ni kod njih pre 100 godina lavanda nije bila korišćena osim kao biljka koja sprečava da raste korov.” Danas na Krasu imaju pet njiva na kojima sade razne vrste lavande, prerađuju ih u jednom uglu dvorišta na starinski način uz pomoć kotla u kome je destiluju a koji liči na poveću inkvizitorsku spravu. U velikom dvorištu, pored stare kuće(400 godina) koja je poseban kuriozitet u Krasu i koju je obnovio Branko Aranđelović posle mnogo vremena provedenog u proučavanju kraškog prostora i njegovih arhitektonskih karakteristika, nalazi se i prodajni prostor: prodavnica Ekotera sa eteričnim uljima, kremama za masaže, solju za kupanje, balzamima - sve od lavande… Ako želite da uživate u beskrajnom mirisu lavande preporučujem da 30.juna i 01.jula ove godine posetite Festival lavande na koji obično dođe I po 3 do 5 hiljada ljudi. www.ekotera.si

BREND CURRICULUM VITAE

03.09.2018.


Iako je Slovenija po površini mala zemlja, važan je podatak da danas u njoj postoji preko 40.000 malih srednjih i velikih vinarija u kojima se godišnje proizvede preko million hektolitara većinom belog vina u tri vinske regije, Podravini, Posavini i Primorju. Slovenačka vina se dele u tri grupe; stona, vina sa geografskim poreklom i vrhunska vina koja su zastupljena u izuzetno visokom procentu i veoma su cenjena.

Na šest sati automobilom od Beograda i 87 kilometara od Ljubljane smestila se vinarija porodice Colje u mestu Komen. Brdovit predeo prepun vinograda, čempresa, maslina, po neka palma; ovaj deo je najpoznatiji i najjači po vinima u Sloveniji tako da, ako ste ljubitelj vina ili želite da ga upoznate, ovo je vaša Meka. Osnovni vinski proizvod u Slovenji je "teran", koji se pravi od grožđa sorte refošk čija se vinova loza u porodici Colje podiže na 5 hektara. Matej Colje, inače arhitekta i dizajner, 2009.godine ušao je sa ocem u posao s vinima. Za njega kažu da je “u duši vinar u srcu dizajner”. Ispričao je kako je punih pet godina samo učio o grožđu. Od 2014. kada je vinarija prodavala šest, danas je na tržištu 22 ooo flaša. U ambijentu podruma super moderne arhitekture probali smo vina teran, malvaziju, vitovsku grganju, merlot, cabernet sauvignon...ali i sjajnu rakiju koja podseća na konjak. Zanimljiv je podatak da je vino Colje jedno od najjevtinijih u Sloveniji. Nisu mu odoleli ni Italijani ni Amerikanci iz Njujorka gde se ova vina prodaju. Naš moto je,” kaže Matej, “ curriculum vitae naše prirode” matejcolja@gmail.com

DOMAĆINSTVO FABIJANI

03.09.2018.



Najveći ponos Štanjela jeste vila Fabiani za koju je vezana istorija jednog čoveka: Masimo Maks Fabijani, arhitekta, urbanista i gradonačelnik Štanjela. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Dunaju, kako i danas stanovnici Krasa zovu Beč. Najlepše građevinsko domaćinstvo je skupina kuća Fabijani koju je Maks projektovao za svog nećaka, dr Ferarija. Sastoji se od 13 kuća od kojih su danas samo dve u funkciji.

Među njima je i najstarija i najveća –vila Fabijani. Njeni vlasnici danas su porodica Malgaj, Blanka, arhitekta i Andrej, jedan od najpoznatijih prodavaca automobila u Sloveniji, koji su 2012.godine kupili imanje i danas upravljaju „Domaćinstvom Fabijani“. Opsežnim renoviranjem upravljala je sâma Blanka. Sedimo ispred kuće, ispod masline za koju se veruje da je stara oko 600 godina: „U posed smo dobili 13 kuća, što manjih što većih, vrt, fontanu, vinograd, šetalište. Mnogi bi srušili ove stare kuće i podigli modernije ali smo nas dvoje rešili da imanju damo novu priču. Moj muž je kolekcioanr old timera, ima ih oko dvadesetak. Kada je bio u Hamburgu, gde je kupio auto iz 1965.godidne, video je kako su automobili te vrste smešteni u štali jednog imanja. Tražili smo nešto slično oko Ljubljane gde živimo ali nismo mogli da nađemo. Jednog dana pošla sam na Dan kosidbe u Krašu. Tada smo otkrili ovaj kraj dobili smoo moćnu viziju kako možemo ponovo da obnovimo imanje, da postanemo kulturna i turistička destinacija. Želimo da napravimo od ove kuće toskansku vilu sa svim šarmom nekadašnjeg vremena ali sa svim savremenim tehničkim i dizajnerskim pogodnostima.“ Zasta, glavna kuća već odiše elegancijom u belom i pokojim dobro odabranim starinskim nameštajem. Soba s kupailom ima, za sad, osam, ali Blanka predviđa još nekolicinu. „Ne želim da ovo bude hotel, već samo prenoćište. Ukoliko ima više gostiju njih smeštamo u obližnjem hotelu. Ovde dolaze slikarske kolonije i upravo se dogovaram sa srpskim slikarima da dođu kod nas.“ Pred bračnim parom je još 20 000 kvadrata prostora za preuređenje i obnovu: „Počeli smo s glavnom kućom koja je zaštićena kao spomenik od kulturnog značaja, muzejom starih automobila(koji je smešten u staroj konjušnici) i umetničkom galerijom. Pripremamo vinsku kuću koju zovemo „muška“, zatim oranžeriju i školu. Takođe organizujemo venčanja, samo njih deset na godinu, čime se bavi naša kćer Katarina koja je za svoj rad već dobila nagrade!“ Veliki rad i veliki entuzijazam već sada je od vile Fabijani napravio jedinstveno mesto koje prosto mami da ga posetite. www.facebook.com/zavodFabiani

Slovenija

09.07.2018.



KRAS - SLOVENAČKA TOSKANA Na poziv Turističke organizacije Slovenije, u cilju promocije istarskih seoskih turističkih destinacija i slovenačkog primorja koji ukazuju na vrednost prirodne i kulturne baštine, grupa novinara iz Srbije posetila je aprila meseca zapadnu Sloveniju i slovenačko primorje. Vreme lepo za turističko šetanje, razgledanje, istraživanje. Slovenačka Istra je smeštena između Kraškog polja i Jadranskog mora.

Pominje se još u vreme Rimskog cartsva i dublje u istoriju koja se može naći u bajkovitim kaldrmisanim ulicama, trgovima, crkvama i kućama Štanjela, Kopra, Pirana, Portoroža i Izole. Kraški potez je brdovit predeo s rekama, jezerima, vinogradima u nedogled, listopadnim drvećem, poljima lavande, farmama konja, mirisom Sredozemnog mora, uglavnom blagom klimom i mekim svetlucavim bojama. Pravi toskanski pejsaž. Slovenija je oduvek bila vrlo uređena zemlja koja je ostalom regionu pokazivala da uporan rad donosi velike rezultate. Danas, kao deo Evropske zajednice i uz njenu pomoć, njeni žitelji pokazuju kako se od najmanjih stvari i količina koje poseduju, bilo da je u pitanju zemlja, maslina, grožđe, lavanda, životinje...može iznedriti kvalitetan proizvod koji zadovoljava i najzahtevnije etičare, gastronome i epikurejce. Štanjel Naš obilazak Kraša i primorja započeo je u sednjovekovnom Štanjelu, jednom od najstarijih gradova u ovom kraju. Ime je izvedeno iz imena zaštitnika grada, Svetog Danijela. Kao saobraćajno čvorište bio je važan već u srednjem veku i sa svojom tvrđavom bio zaštita od turskih invazija. Odmah u oči upada zanimljiva impozantna gotska rimokatolička crkva Svetog Danijela sagrađena u XV veku. Kuće imaju male prozore, uske portale, čak su i kameni krovni oluci ukrašeni kamenim detaljima koji su sakupljali kišnicu, tako neophodnu Krasu. Posetili smo rimsku „Krašku kuću“ iz XIV veka u kojoj se nalaze etnološke kolekcije, kao i privatne prostore na spratu koje su koristili tadašnji stanari. Mnogo zanimljivosti na tako malom prostoru! www.stanjel.eu BISTRO-RAPSODIJA PRŠUTA Na glavnom trgu, u okviru zamka Štanjel, nalazi se restoran „Bistro“ s fantastičnim pogledom na okolinu s vinogradima, koji vode Fazila i Simo Komel. Imali smo priliku da slušamo o njihovom radu i probamo njihove pršute. Bračni par poseduje pršutarne tako da je na njihovom meniju rapsodija pršuta odležalih 36 i 9 meseci a salama četiri meseca; probali smo njoke, sos i tiramisu od divljih špargli, sve to začinjeno kravljim sirom “jamarom” Zidarić koji tri meseca leži u jami na 60 metara dubine; zatim sir “Tolminc”, čemaževu supu(sremuš), uz obavezna vina iz kraja u kome se nalazi Red Vinskih Viteza. www.stanjel.eu/gostoljubje/kulinarika/2016091017565745

Astrologija

09.07.2018.




Iz knjige Psihološka astrologija EZOTERIJA, Beograd Četiri elementa i psihološki tokovi VATRA I INTUICIJA (II deo) ZLATAN MOMAK Intuitivni tip obeležen je izvesnim stavom isčekivanja i ima pogled na svet koji je naivan i bez predrasuda. Otkrivanje mogućnosti i prilika može čak da mu postane fatalna opsesija. To što pokušava da iskoristi sve mogućnosti koje mu se pružaju, uglavnom je motivisano činjenicom da razmatranje mogućnosti pruža najveće zadovoljstvo njegovom duhu koji stalno nešto isčekuje. Sve se odmerava, a nove mogućnosti se traže svuda i u svakoj situaciji. Grabi sve što može da mu pruži zadovoljstvo, ali čim posluži svrsi, baca ga preko ograde kao balast. Intuitivni tip nećete naći tamo gde je sve uklopljeno i uobičajeno, već tamo gde nove mogućnosti čekaju da ih otkrije.

Ljudi u njegovoj okolini igraju podređenu ulogu u svesnom životu intuitivnog tipa. Često ga smatraju bezosećajnim usamljenikom. U stvari, on je zlatan momak sa moralnim vrednostima, ali ga ne vode ni glava ni srce. Njegova moralnost zasnovana je na poverenju u njegova sopstvena nadahnuća i voljno potčinjavanje njihovoj moći. Može da se žrtvuje trenutnoj mogućnosti; intuitivna osoba radije boravi u svetu koji se nalazi iza ili iznad materijalne forme. To ga ponekad vodi proročkoim i dubokim uvidima u događaje uopšte. Međutim, ovaj tip retko vidi vezu između ovih uvida i sebe, što je obično prouzrokovano nedostatkom racionalne misli. Kao što je Karl Jung rekao: Primetna ravnodušnost ekstravertnog intuitivnog tipa prema spoljnim stvarima jednaka je onoj koju introvertni tip pokazuje prema unutrašnjem. Kao što je ekstravertni intuitivni tip u stalnoj potrazi za novim mogućnostima i koristi ih ne brinući se za svoju sopstvenu ili ugodnost drugih, ne obraća pažnju na ljudske obzire i ruši nešto što je tek izgrađeno u svojoj večnoj potrazi za promenom, tako i introvertni tip juri od jedne predstave do druge, tražeći sve mogućnosti u materici nesvesnog, a da ne vidi vezu između mentalnih fenomena i sebe. Kod introvertnih ljudi vidimo, kao nesvesne reakcije, ogromnu i neodoljivu glad za jakim čulnim utiscima i/ili preuveličanu i posesivnu vezanost za najneverovatnije objekte. Jedino čvrsta stvarnost može da pomogne intuitivnoj osobi i iracionalnim ljudima uopšte, da izađe iz stanja inertnosti prouzrokovanog njenim unutrašnjim zadovoljstvom. Ovo se posebno odnosi na introvertne kod kojih je «vatra» usmerena na unutra. -nastaviće se-

PIVCE: Sa ili bez pene?

26.06.2018.




Kao deo vekovne, mačističke tradicije, pivo je poslednja želja osuđenika na električnu stolicu i prva pomisao osobe pronađene u pustinji Gobi. U devedesetim godinama ovog veka, mladi i žene uvode ga na svetsku gastronomsku scenu, pod uslovom da je light – sa smanjenim procentom alkohola. Postoje dve vrste pivofila: oni koji ga piju sa penom i, oni koji ga konzumiraju bez čvrstog, belog okovratnika koji podseća na dobro ulupano belance.

Iako je pivo (napitak od ječma i hmelja sa malo alkohola) bilo omiljeno osveženje egipatskih faraona, prva postojbina mu je severna Evropa. Na top listi pivoholičara prednjače Nemci (148 l po glavi), posebno Bavarci (210 l) i Česi (131 l). Ostali narodi, iako je spravljanje tog omiljenog, domaćeg napitka svugde – od Irske do Afrike – deo ritualne, lokalne tradicije, otkrili su ga ponovo pojavom parne mašine, električnog motora i frižidera. A tek su ga dve-tri poslednje decenije vratile, opet, na svetsku, gastromodnu scenu. Na velika vrata. “Mi manka tanto la Peroni” – glasila je kultna, italijanska, propagandna krilatica koja je sadržavala obe ideje na kojima oduvek počiva reklamiranje piva: ono je prijatelj usamljenog muškarca jer podseća ga na ženu, kojoj on, ostrašćeni solodrinker, ipak pretpostavlje kriglu. O tome svedoči i oglas koji je potpisao lično Žan Lik Godar, u kome zavodljivi macan, beše to Žan Klod Brijali, ispada daleko mudriji od Buridanovog magarca jer, između dve ponuđene lepotice – blondirane i brinete – bira “Blugen Brau”. Anglosaksonsko Ale, češko Pils, japansko Sake, ruski Kvas... do te mere su deo grube, mužjačke tradicije koja bazdi na pivčugu da to postaje autoerotično. Pivo je poslednja želja osuđenika na električnu stolicu (prema oglasu američke marke “Steinlager”) i prva pomisao pustolova pronađenog u pustinji (“Solvi Stubing”). Ispijanje piva u pabu najomiljeniji je sport većine zrelih, ostrvskih muškaraca sa one strane La Manša. Ali, nove kategorije konzumenata, žene i mladi, traže danas samo light pivo, sa manjim procentom alkohola. Piju ga direktno iz flaše. Bezalkoholno pivo, koje steče brzu popularnost na zapadu, sa maksimumom od 0,5 odsto alkohola, kreirano je, prvobitno, za muslimansko, alkohol-free tržište. Na trezvenjačke zahteve potrošača, salutista, Hajneken odgovara delikatnim, uniseks napitkom. “Monaco de Panach”, mešavina piva i limunade začinjenom karanfilićem koji mu daje transparentnu, crvenu boju nara. U malim flašama, sa jarkom etiketom, ova bevanda se vraća tamo odakle je i potekla: u rafinirane, pariske kafee. Sofisticirani, belgijski proizvođač nudi “Framboise”, pivo ublaženo sokom od svežih jagoda, koje se ne služi u kriglama nego u – šampanjskim čašama. Mnogi zaista vole pivo, ali ga relativno slabo poznaju. Ima više razlike između danskog “Karsberg” londe (6,5) i “33” Export (jedan od najlakših na tržištu sa 4,4 i svega 400 kalorija po litru), nego između bordoa i božolea. Zato nije uopšte uputno naručiti samo kriglu piva. Pa ako ste slučajni turista u Nemačkoj, u Dortmundu ćete obavezno tražiti “Dort”, u Diseldorfu “Dussel”, u bavarskom Monaku “Munchner” ili “Weisabier”... Na otmenim prijemima na Menhetnu, radićete isto što i devojke u letnjim haljinama koje sa švedskih poslužavnika biraju pivo, po ugledu na top modele koje ga redovno konzumiraju “jer je zdravo”, puno minerala i vitamina, izvrsno za varenje, diuretik, a zbog kvasca koji sadrži izvanredno deluje na kožu i na kosu. Sa jedva nešto više od 400 kalorija po litru, daleko je dijetalnije od vina (700 kalorija po litru). Znači: čik je, ima stila, seksipilno je. Piva spontane fermentacije, koje se nekada svugde proizvodilo, gde dejstvo bakterijske flore samo dovodi do vrenja, i piva visoke fermentacije (dodaju mu se kvasci iz porodice Suceharomyces cerevisise koje karakteriše fermentacija na temperaturama od 15-20 stepeni) slična su tečnom hlebu. Ako se ne posluže odmah, neukusna su, kao bajat hleb. Piva niske fermentacije su sva ona koja su danas afirmisana na tržištu. Ona čine 95 procenata od milijarde i dve stotine miliona hektolitara proizvedenih u svetu, na svih pet kontinenata. Po boji se dele na svetla, ćilibar srvenkasta i tamna. Po jačini, na laka (5-11), normalna (11-13) specijalna (iznad 13) i vrlo jaka (iznad 15). Prvo pivo niske fermentacije koje je imalo masovnu potrošnju bilo je češko, plzensko – “Pils”, “Pilsner”. Kreirao ga je 1839. godine Bavarac Jozef Grol, prema nemačkom receptu koji je, uz najbolji češki ječam, kvalitetni hmelj i zateka prevazišao germanski original. To svetlo pivo,

Opustite se na havajski način

26.06.2018.


Masaža „lomi-lomi“ omogućava opuštanje blokiranih delova tela i lečenje na mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou Drevne masaže koje su izvodili polinezijski vračevi zasnovane su na havajskoj filozofiji (huna) prema kojoj sve što postoji treba da bude u ravnoteži. Jedna od takvih metoda je i masaža „lomi-lomi“, popularno nazvana „ruke koje vole“ jer je važno da ruke terapeuta rade sa puno emocija.

Ovaj način masiranja opušta i fizičku i duhovnu stranu bića, oslobađajući ga od starih verovanja koja su smeštena u ćelijama tela. Havajski narodi, koji su osmislili ovu masažu, veruju da jedna ideja ili verovanje može da blokira energiju do pucanja mišića. „Lomi lomi“ omogućava opuštanje blokiranih delova tela i lečenje na mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou – objašnjava terapeut Peđa Filipović iz masaž kluba „Professional“ (Karađorđeva 49). Masaža „ruke koje vole“ počinje smirenim odnosom između terapeuta i klijenta. Ruke terapeuta osluškuju biće i prave pokrete slične talasima koji se kreću kroz vodu. One oslobađaju vrat i glavu, a zatim lagano prelaze na levu stranu leđa. - Jedinstvenost ove masaže je da se prvo radi jedna a zatim druga strana tela. Pravilo je da se prvo oslobađa energija leve a zatim desne strane. U tome terapeutu pomaže i delovanja posebnog ulja „pikejk“ koje je sastavljeno od nekoliko biljaka sa Havaja – kaže terapeut Peđa Filipović. Blagotvorno delovanje ove mešavine biljaka u skladu je sa shvatanjem da je „lomi-lomi“ veza između srca, ruku i duše sa izvorom života. - Posle opuštanja lopatice, zgloba ramena i kičme, terapeut prelazi na istezanje ruke i stimulaciju refleksnih zona šaka koje su smeštene na ruci. Zatim sledi rasterećenje sedalnog dela i zgloba kuka koje terapeut radi preko peškira i na taj način postepeno prelazi na donji deo tela. - Kod masaže nogu važan segment je glancanje stopala koje prelazi u stimulaciji tačaka na peti i jastučića na koje se oslanja težina tela prilikom kretanja – kaže terapeut kluba „Professional“, i dodaje da, prema huna filozofiji, do blokade energije dolazi u zglobovima, tako da je njihovo opuštanje i istezanje poseban deo „lomi-lomi“ masaže. Posle njega se zatvara krug jer je svaki deo tela doveden u ravnotežu. Uživanje u osećaju harmonije najlepše je uz mešavinu zelenog čaja sa sedam vrsta citrusa, koji preporučuju u masaž klubu „Professional“.

BRESKVA

18.06.2018.




PEACH BARACK PRASKA BRESKVA MOMO Prema »Knjizi planina i mora« mitološkoj kineskoj geografiji pisanoj u III veku pre nove ere, postojala je gorostasna breskva čije je stablo bilo široko 1.500 kilometara,...

... a koja je u svojoj krošnji krila Vrata duhova. Čuvari tih vrata su hvatali zle duhove mrtvih i bacali ih tigrovima. Velikom vladaru Huang Tiju palo je na pamet da ukloni čuvare, a da na vrata obesi njihove figure izrezbarene od breskovog drveta. Od tog vremena je u Kini običaj da se za Novu godinu iznad kućnih vrata stavljaju kipići od breskovog drveta kako bi otklonili zle sile. Breskva u cvetu je, zbog svoga ranog cvetanja, simbol proleća. Ona je u Kini amblem venčanja koje, kao i proleće, znači novi početak i plodnost. Često su stablo i plod breskve simbol besmtrnosti. Breskva kraljevske Majke Zapada, Xi Wangmu, rađa svake hiljadite godine plodove koji donose besmrtnost. Besmrtnici se hrane breskovim cvetom ili breskvama sa planine Sui. U Japanu se priređuju Momo svečanosti u čast breskovog cveta. Momotaro je bio dečak koji se rodio iz breskovog cveta. Rodio su u dvorištu starog bračnog para koji nije imao dece. Dali su mu ime Momotaro jer momo znači breskva a taro se pridodaje imenima zdrave, rumene dece. Kako je bio odličnog apetita, brzo je napredovao. Sa tri godine je imao snagu odraslog čoveka. Ali, iskrsao je jedan ozbiljan problem. Naime, Momotaro je odbijao da govori. U to vreme su u selu dvoje starih vršljali demoni. Svake su noći krali, kidnapovali ljude i rušili kuće. Momotaro je slušao priče uplašenih ljudi i jednoga dana je progovorio. Izjavio je da želi da ode na ostrvo na kome žive demoni i da ih nauči pameti. Uz mnogo peripetija, a i uz pomoć breskovog kolca, to mu je pošlo za rukom. Kod Tibetanaca breskva je sveto drvo. Svako je velika bila ljubav VI Dalaj lame, Cang Janga, prema devojci kada je napisao da tu devojku nije rodila majka, tu je devojku rodila breskva, poput cveta svete breskve njena ljubav kratko traje. U Evropu, tačnije Italiju, breskva je preneta u I veku naše ere za vreme vladavine imperatora Klaudija, velikog ljubitelja ovog voća. Iz Italije breskva je preneta u sve zemlje oko Sredozemnog mora. Prvi pisani podaci o breskvi na američkom tlu datiraju iz 1780.godine, kada je trgovac sa zapadne obale reke sv. Jozef u Mičigenu, Vilijam Barnet, zasadio voćku. Dolaskom kolonista plantaže bresaka postaju mnogobrojnije, ali postaju i unosan posao zbog lakog, rečnog, transporta do Čikaga, koji je bukvalno poludeo za ovim voćem. Međutim, 1866. breskovo drveće oboljeva i plodovi gube kvalitet. Da bi se sprečilo širenje »žute bolesti« u kojoj je plod naoko zdrav, ali bljutavog ukusa, voćnjaci se spaljuju. Ostaje samo nekoliko zdravih voćnjaka, ali se posao obnavlja. Zakasneli mraz 1906.godine uništava veliki broj stabala. Ostaju samo najjača, ali se posao ponovo obnavlja. I tako do prvih vagona-hladnjača. Koliko su Amerikanci neumereni u svemu što vole pokazuje i slika vodotornja u Južnoj Karolini, koji ima oblik breskve. Iz Francuske nam stiže priča o breskvi »Melba«. Naime, gospođa Melba je, krajem XIX veka bila velika operska pevačica. Nedaleko od pozorišta u kome je nastupala bio je mali, neugledan restoran u kome je radio još neugledniji kuvar. Kuvar je bio veliki ljubitelj pozorišta i doživotni obožavaoc gospođe Melbe. Kako nijedan od pokušaja da se približi svom idolu nije uspeo, kuvar je tonuo u tugu i samoću. Jednoga dana dok je pripremajući dezert od bresaka razmišljo o svojoj neostvarenoj želji, pomislio je kako ga svežina i boja voća podseća na obraze voljene. I počeo je da ih rumeni i beli dodajući razne slatke dekoracije. Gost, kome je dezert bio namenjen, bio je oduševljen dobijenim slatkišem. Pozvao je kuvara i zapitao ga kako se zove desert koji je pripremio. Još uvek u svom svetu, kuvar je izgovorio samo jednu reč »Melba«. Ubrzo je breskva »Melba« donela ime i novac vlasniku restorana. A kuvaru? Umro je sam, bogat i tužan, i mu ime nije zaboravljeno, zvao se Eskofijer. A gospođa Melba? Ni ona nije zaboravljna. Ne zbog naslovne uloge u »Loengrinu«, već naslovne uloge u životu zaljubljenog francuskog kuvara, koji je njoj u čast pripremio ovakav specijalitet: BRESKVA »MELBA« 4 krupne, zdrave breskve 4 kašike slatka od malina pakovanje krem-sladoleda od vanile so

Odraz lepote i zdravlja

18.06.2018.



Masaža lica je izuzetno prijatna masaža koja utiče i na naše energetske potencijale. Ako se dvoumite koju masažu da izaberete, evo prilike da se upoznate sa svim fazama jedne specifične masaže lica. Naše lice je odraz našeg života. U njemu se, kao u ogledalu, ogledavaju svi problemi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu, emocije, ali i zdravlje naših unutrašnjih organa.

Akupresurna masaža, zasnovana na najprirodnijem vraćanju tela u ravnotežu, jedan je od načina da pomognete sebi, svom zdravlju i svojoj lepoti. Ali, nije bitna samo masaža lica nego i – skalpa. Masaža skalpa je energetski važna, između ostalog i zato što se tu, u preseku linije nosa i ušiju, nalaze „vrata bogova“, preko kojih, kaže kineska tradicionalna medicina, dobijamo kosmičku energiju. Ovo mesto na glavi u ajurvedskoj medicini nazivaju ađna čakra – ona predstavlja duhovni energetski nivo, to je jedna od najviših čakri. Stimulisanje jagodicama prstiju gornjih viličnih sinusa, takođe je dobro za opuštanje. Tačka između obrva se u tradicionalnoj kineskoj medicini naziva „jezero suza“. Stimulisanjem ove tačke opuštaju se očni i čeoni deo lica. Inače, svi potisci su prilagođeni klijentu. Nikada se ne prelazi granica bola, a blagi bol koji se oseti prilikom masaže predstavlja način osvešćivanja, susreta čoveka sa sobom i svojim telom. Podrška prirode Aromaterapija je sastavni deo masaže. Veoma je važno da sva etarska ulja koja se koriste u aromaterapiji budu prirodna. Takođe, važno je i kako se ulja pripremaju. Retka su ona koja mogu direktno da se primene na kožu; takvo je etarsko ulje lavande, na primer (mi koristimo ulje „Kozmetika Afrodita“). Sva ostala moraju se pripremati sa bazičnim uljem (i baza mora da bude prirodna), u razmeri 50ml čistog ulja (badema, jojobe, semena grožđa, avokada itd): najviše 25 kapljica etarskog ulja. Oprez prilikom korišćenja aromaterapije se preporučuje trudnicama, deci, obolelima od bronhijalne astme, a pre tretmana se uvek proverava da li ste alergični na određenu biljku od koje je etarsko ulje napravljeno. Cvet za glavu, stabljika za trup Etarska ulja koja se dobijaju iz cveta biljke koriste se za masažu lica, ona koja se dobijaju iz stabljike i listova koriste se za masažu tela, odnosno trupa, gornjih ekstremiteta, a utiču i na unutrašnje organe, dok etarska ulja dobijena iz korena biljaka služe za masažu male karlice i donjih ekstremiteta. Pedja Filipović, učitelj i kreator masaže

SIMBOLIZAM LILIT

18.06.2018.


Po kabalističkom predanju Lilit je ime žene stvorene pre Eve, u isto vreme kad i Adam, ne od njegovog rebra već direktno iz same zemlje. Mi smo oboje jednaki, rekla je Adamu, jer smo načinjeni od zemlje. Zbog toga su se posvađali i Lilit se razbesnela. Izgovorila je Božje ime i pobegla da bi započela svoju demonsku karijeru. Prema drugom predanju, Lilit je prva Eva, a Kain i Avelj su se posvađali oko toga kome od njih dvoje pripada ta Eva koja je stvorena nezavisno od Adama pa im, prema tome, nije u rodu.

Neki u njoj vide tragove androgina, prvog čoveka i incesta prvih parova. Lilit je postala Evina neprijateljica Ona podstiče nezakonitu ljubav koja unosi nemir u brak. Njeno je boravište u dubinama mora, a kletve nastoje da je zadrže tamo kako bi je sprečile da ometa život muškaraca i žena na zemlji. Stani, stani! Ne ulazi i ne izlazi! Ništa od tebe i ništa u tebi! Vrati se, vrati, more se ljuti, Njegovi te vali zovu. Kao žena koja je odbačena ili napuštena u korist druge žene Lilit predstavlja mržnju prema porodici, bračnim parovima i deci; ona podseća na tragičnu sliku Lamije u grčkoj mitologiji: čudovišna bića kojima su Grci plašili decu. Ona nije mogla da se integriše u okvire ljudskog života, u međuljudske i društvene odnose i odbačena je u ponor.

KRALJICA DIZAJNA

08.06.2018.




Pariska opština Hotel de Ville obeležila je retrospektivu radova Andree Putman, arhitekte I dizajnerke, “sveštenice francuskog dizajna”. Počelo je s muzikom. Otac Andree Putman je banker, majka ekscentrična buržujka, sjajna pijanistkinja koja je svoje ambicije prenela je na dve kćeri. Već s 19 godina Andrea dobija prvu nagradu za harmoniju na Nacionalnom Konzervatorijumu u Parizu. Ali, kada je shvatila da bar 10 godina ozbiljno mora da vežba kako bi postala kompozitorka, mlada Andrea odbija da u tome učestvuje.

Prazni svoju sobu prepunu građanskog nameštaja. U nju ubacuje gvozdeni krevet. Kasnije će o ovom potezu reći da se tada “oslobodila “slušanja” I da je ušla u carstvo “oka”. Studira slikarstvo, arhitekturu I dizajn. Piše za časopise “Elle”, “Femina”, “L’OEil”(Oko) u kome piše rubriku “Decoration” I ubrzo postaje modni marketinški konsultant. Prikuplja umetničke predmete I vodi život “po svome”, na opšte zgražanje okoline. Sredinom šezdesetih godina sudbina Andree Putman se u potpunosti menja. Deniz Fajol, osnivačica agencije “Mafija”, zapošljava Anderu koja odbacuje tradicionalni dizajn I lansira “stil Prisunic”. Dizajnerka predlaže belo posuđe, plastičan nameštaj, čak i litografije koje potpisuju Sezar, Arman, Mesaže, po ceni od 100 franaka. “U katalogu “Prisunic” ona zastupa moderan ukus svakodnevnih predmeta u domaćinstvu,” kaže njen učenik I prijatelj arhitekta Žan Nuvel. U Njujorku, Jan Šreger(osnivač slavne njujorške diskoteke “Studio 54) I Stiv Rubel otvaraju “Morgans” hotel a Andrea dizajnira enterijer zahvaljujući čemu će se roditi nov stil – butik hotel. Njena crno/bela kupatila zauvek će postati njen stil. Takođe radi scenografiju za film “The Pillow Books” Pitera Grinveja. Njeni prijatelji su Endi Vorhol, Lujza Buržoa, Mapltorp, Bob Vilson…”Njujork je najživlji grad na svetu, On je tačka početka mnogih stvari, uključujući I mene!” rećiće Andrea priliokom izložbe održane u njenu čast u francuskom konzulatu u Njujorku. U Francuskoj, tadašnji ministar kulture Žak Lang, od nje naručuje radni sto za svoje ministarstvo kao I adaptaciju Muzeja moderne umetnosti u Bordou. Njen stil je radikalno jednostavan. Vraća Art Deko na velika vrata, radi penthouse, upotrebljava novu tehnologiju. Smišlja aeronautički luksuz dizajnirajući unutrašnjost aviona “Konkord”(1994), hotel “Pershing Hll” u Parizu, VIP salone na fudbalskom stadionu “Francuska”, projektuje kuću francuskog filozofa Bernar-Anrija Levija I njegove žene, glumice Arijel Dombal, u Tangeru…

ORLOVO GNEZDO

28.05.2018.




Nekada su Kanađani voleli da grade vikendice pored reka ili jezera. U poslednje dve decenije ovaj koncept je promenjen. Tzv.“druga kuća“ sve više nalazi mesto u oštroj klimi kanadske unutrašnjosti. Jednu od njih projektovao je arhitekta Aleksandar Bluen. Nekada „obična koliba u dnu šume“, ova vrsta stanovanja dostigla je nivo „kuće za sva godišnja doba“. Prvobitna ideja Karla, Žoze i Lee, bila je garsonjera smeštena na dva sata vožnje automobilom od glavnog grada kanadske provincije Kvebek, Montreala.

Onda je njihova ideja vodilja-udobnost i povezanost sa šumom koja okužuje kuću-prerasla u kuću u kojoj se mogu živeti sva godišnja doba. Da bi zadovoljio ovaj imperativ, arhitekta Aleksandar Bluen projektovao je zimsko-letnju varijantu vikendice. Iskoristio je topografiju(strmog) terena te je donji nivo postao prizemlje. Kuća je orijentisana u pravcu istok/zapad. Na istočnoj strani okrenuta je ulici, na južnoj ka šumi, što omogućava kaptivisanje sunčevih zraka tokom hladnih zima. Krovni ispusti funkcionalno pokrivaju terase i balkone štiteći kuću od jačine letnjeg sunca. Garaža je smeštena na način kako bi se vizuelno smanjila širina njenih vrata. U prizemlju i na spratu za pregradne zidove upotrebljeno je kaljeno staklo. Ova transparentna podela čini prostor mnogo većim od postojećeg i u isto vreme omogućava veličanstven pogled na vrh planine Pain de Sucre. „Izbegnut je pregradni efekat a prirodna svetlost slobodno može da cirkuliše kroz sve prostore. Da ne govorimo o veličanstvenim vizuelnim prodorima!“ „Postali smo veoma brižni kada je u pitanju naša udobnost, naročito mogućnost uživanja u okolnoj prirodi “ tvrdi arhitekta. „Zato sam i za stepenišnu ogradu i pasarelu na spratu takođe upotrebio kaljeno staklo.“ Fasade kao kora stabla Najvidljivije uspešno kombinovanje materijala upotrebljenih za zidanje kuće, drveta, betona i stakla, jeste kutak na severozapadnoj strani na spratu-Orlovo gnezdo. Arhitekta je uspeo da odvoji jedan mali prostor na uglu kuće, da ga zastakli na dve strane i time dobije mesto za opuštanje, uživanje u tišini i omogući savršen pogled na brdovitu okolinu. Arhitekta kaže: „Orlovo gnezdo je prostor koji se svima dopada. Ovu ideju sam već ranije upotrebio. Izolovanost od svega podstiče meditaciju i vuče pogled na kraj obzorja.“ Dnevni boravak, čija se visina proteže na sprat, „produžava“ se preko velikih površina stakla do šume. Zašto toliko stakla? „Zato što ovaj materijal, u isto vreme, otvara i zatvara prostore,“ tvrdi Aleksandar Bluen. Preko njih, senke drveća ocrtavaju se na podu dnevnog boravka, presvučenog poliranim betonom. Grejni sistemi, integrisani u podove, koriste toplotnu masu betona. Energetski performansi projekta osigurani su, ne samo uz pomoć geotermičkog sistema i sunčevih zrakova, več i jednom „opnom“ od letvica koja je „obukla“ kuću. Njihova složena tekstura dala je fasadama izgled kore drveta. Veliki kamin, obložen panelima drveta i cinka, mesto je okupljana ove tročlane porodice ali i mnogobrojnih prijatelja koji ne propuštaju da dođu u „Orlovo gnezdo“!

Isperite bolest mirisima

18.05.2018.



Dekokt masaža je vrsta aromaterapije koja kombinacijom utrljavanja i udisanja prirodnih etarskih ulja čisti telo od toksina. Tretman počinje stavljanjem po nekoliko kapi lavandinog ulja na energetske centre na telu pacijenta i njihovim masiranjem. Pritom maser posebnu pažnju obraća na centre na lumbalnom delu tela. Posle toga terapeut na dlanovima pomeša lavandino i ulje mandarine i stavi ruke na desetak santimetara od lica pacijenta da bi on što efikasnije mogao da udahne njihove mirise.

OPREZNO Lavanda izuzetak Kako se radi o izuzetno jakim koncentratima (za 1 litar lavandinog ulja potrebno je 300 kg biljke, a za istu količinu ulja ruže 3 vagona latica) sa biljnim uljima mora da se bude izuzetno obazriv. Direktan dodir nekih ulja sa kožom može da bude opasan i da dovede do trovanja, opekotina, alergijskih reakcija, ili promena u pigmentaciji. Samo lavandino ulje može direktno da se nanese na kožu, dok ostala moraju da se pomešaju sa drugim, na primer bademovim, avokadovim, jojobinim, maslinovim ili uljem od semena grožđa. - U narednoj fazi tretira se koža glave, vrat i ramena kombinacijom lavandinog, pomorandžinog i ulja od bergamota, stomak uljem nane, noge kombinacijom ulja čempresa, kleke, geranijuma i ruzmarina, dok je za masažu leđa predviđena kombinacija timijana, čempresa i ruzmarina. Posle svake od faza masaža sledi udisanje eteričnih prirodnih ulja. Pokreti masera moraju da prate disanje i vibracije tela, a on istovremeno i isteže ekstremitete i oslobađa od napetosti – objašnjava viši terapeut Peđa Filipović. Važno je da se ulja lagano utrljavaju da bi koža mogla što bolje da ih upije. Posle masaže neophodno je da ulje ostane još 6 – 7 sati kako bi se što dublje resorbovalo. Pošto su analize potvrdile da 8 sati posle masaže u urinu mogu da se pronađu aktivne supstance biljaka, veoma je važno da se koriste isključivo prirodna ulja. Masaža traje 70 – 90 minuta, prati je muzika, a posle toga se obavezno pije čaj. Pacijent može da izabere onaj koji mu najviše prija. Međutim, po rečima Filipovića najbolje efekte daju napici od ružinih latica i kombinacije pomorandže i cimeta. Napomena- Posle aromaterapeutske masaže ne bi trebalo da se izađe na sunce zbog mogućih alergijskih reakcija i promena na koži. Zbog toga se tretman u letnjem periodu preporučuje u večernjim satima. Dekokt aromaterapijskom masažom postižu se fiziološki efekti pošto ulja deluju na ćelije, tkiva, organe i njihove sisteme, kao i emotivni, jer je dokazano da etarska ulja mirisima mogu da „razbistre“ misli, pojačaju koncentraciju i pamćenje i da podstaknu kreativnost i inventivnost. Zbog jakih prirodnih supstanci u biljnim uljima ovu masažu bi trebalo da izbegavaju trudnice, dojilje i mala deca, oboleli od bronhijalne astme i alergični na polen. Pošto se veliki broj sintetičkih ulja prodaju kao prirodna, može da se uradi jednostavan test kako bi se proverilo. Sipajte na parče papira nekoliko kapi ulja i ostavite nekoliko sati. U slučaju da na papiru ne ostane masna fleka ulje je prirodno. Pedja Filipović, učitelj i kreator masaže i velnesa

GRADSKI SUNCOBRAN

17.05.2018.




U španskom gradu Sevilji 11.aprila 2011 svečano je „otvorena“ nova esplanada pod imenom „Gradski suncobran“, projekat nemačkog arhitekte Jirgena Majera. Još uvek su sveža sećanja na uzbuđenje koje je arhitekta Jirgen Majer izazavao pre neku godinu adaptirajući čuvenu Dupli Casa. Njegov rad je dobio sjajne ocene i on je od tada postao veoma tražen. Projekti koji su sledili takođe su podizali interesovanja za njegov rad.

Zadnji projekat ovog arhitekte, seviljski „Gradski suncobran“ pretvorio je ovaj srednjovekovni grad u veliku svetsku atrakciju. Šta je, u stvari, „Gradski suncobran“? Na starom trgu Enkarnasion, u okolini zapuštenih fabrika, izgrađena je ogromna pečurka koja pomalo liči, gledajući iz aviona, na nosoroga! Zamišljen je kao moderan komercijalni centar u kome savremena urbana trgovina i turizam sede rame uz rame sa arheološkim ostacima grada. Novi projekat ima za cilj da revitalizuje deo grada koji je doskora bio samo obično parkiralište za automobile. Tradicija grada Izgradnja je trajala nekoliko godina. U dizajn tezgi za zelenu pijacu, koji se neprestano menjao, bili su uključeni i sami prodavci i farmeri. Generalni stil je proistekao iz tradicije samog grada: zasvođene kupole crkava, mavarski ornamenti kao što su andaluzijske arabeske i veliko staro drveće. Cela konstrukcija sastoji se od četiri nivoa. U podrumu se nalazi muzej povezan s postojećim rimskim iskopinama sa ulazom smeštenim u najširem stubu Suncobrana i stepeništem koje vodi do nivoa ulice. U prizemlju je klimatizovana zelena pijaca i prostor gde se slušaju koncerti ili na platnu gledaju sportska takmičenja. Tu su i šest malih „suncobrana“ koji pokrivaju pijacu. Na drugom spratu, koji je na visini krovova okolnih zgrada, nalazi se esplanada i „Nebeski kafić“ sa otvorenim tendama. Na 22 metra od zemlje vrluda futuristički oblikovana „Nebeska staza“ i omogućava posetiocima veličanstven pogled na staro jezgro Sevilje. Kerto-Q Svi slojevi su dostupni preko stepeništa i dva lifta koji se nalaze u stubovima građevine. Postoji i žičara koja posetioce može da ponese na visinu od 30 metara, do same unutrašne „tavanice“ Suncobrana. Individualno prefabrikovani zakrivljeni metalni delovi, kao i jedna vrsta plastike koja se koristi u brodogradnji bili su jedina opcija kao materijal za ovu „spoljnu“ građevinu. Jirgen Majer je upotrebio FFM-ove Kerto-Q drvene grede s poliuretanskim premazom, jevtinijeg od metala, u isto vreme izuzetno izdržljivim. Ovaj premaz je kao neka vrsta klima uređaja-štiti drvo od atmosferilija ali mu dozvoljava da diše i, ukoliko se zapali, nema opasnih isparenja. Pola projekta finasirao je grad Sevilja a drugi građevinska firma za drvo i drvene elemente FinnForest(FFM) i Aichach, firma koja ima pravo da koristi zgradu sledećih 40 godina, održava pijačne tezge, barove, restorane, kafane i održava razne događaje . „Gradski suncobran“, je postao, samo nepunih dva meseca od svog pompeznog predstavljanja, brend Sevilje. Njegova uloga jedinstvenog urbanog centra, u sred gusto smeštenih fabrika srednjovekovnog grada, omogućava raznovrsnost događanja, uživanja, kupovinu i odmaranja. Foto: David Frank, Fernando Alda

KUĆA SKULPTURA

17.05.2018.




„Arhitektura ujedinjuje ljude i prostor, zgrade i terene, snaži društvo i daje značenje prostoru. Ova povezanost inspiriše naš rad!“, kaže Skot Lindenau, arhitekta iz biroa „Studio B Architects“ koji je u čuvenom ski centru Aspen u američkoj državi Kolorado projektovao vilu NOVE 2 Mali teren klinastog oblika dugo godina bio je upražnjen s obzirom na njegove mnoge nepogodnosti.

Oivičen s dve prometne ulice(mada saobraćaj u Aspenu i nije toliko gust!), teren od tri hiljade kvadrata na koji zimi napada kritična masa snega, imao je nesreću da ispod njega prolazi glavna vodovodna mreža grada Aspena.To je zahtevalo njeno izmeštanje i nekoliko godina pregovora da bi se dobila sva odobrenja za gradnju i zadovoljili strogi građevinski zakoni koji štite istorijski deo Aspena-West End. Zbog toga je teren godinama samovao. SKULPTURA Posle ovih papiroloških i „kopačkih“ muka postavljeni su temelji za vilu NOVE 2. Kako se teren nalazi u blizini Aspen Instituta za humanističke studije koji je projektovao Herbert Bajer(studenta vajmarskog Bauhausa), Studio B Architects morao je da poštuje „modernističku“ istoriju. Konačno rešenje je „skulptura“, elegantnan minimalistički projekat, baš kakav su vlasnici zamislili kao svoju kuću u koju će smestiti umentičku kolekciju. Arhitektonski Studio B uglavnom radi modrene, elegantne projekte sa idejom intergracije arhitekture, enterijera i spoljnjeg pejsaža. Projektuju svež, minimalistički i elegantan dizajn koji se odlično uklapa u terene Aspena. Njihov stil koji meša inžinjerstvo, arhitekturu, dizajn, umetnost i ekologiju doneo im je do danas više od 45 nagrada. Jednu od njih, Honor Award 2010 aia Colorado Western Chapter upravo za kuću NOVE 2 koju vam predstavljamo. Osnova kuće je trapezoidnog oblika i prati dve ulice, a nivoi se širi preko nekoliko terasa. Fasade su urađene od lakih krečnjaćkih ploča sa aluminijumskim vratima i prozorima. Oni su pažljivo smešteni kako bi omogućili privatnost prema susedima. Između ostalog, onemogućeno je direktano svetlo na umetničke predmete ali i zadržan prijatan pogled na okolno drveće. POKLON Hiljadu kvadrata podeljeno je na gornji glavni-javni, donji porodični i gornji-privatni nivo; u najnižem smeštene su tri spavaće sobe, garderoberi udoban salo. Vlasnici ga nazivaju „poklon“ jer je ceo ugrađen duboko u zemlje i na taj način omogućen smeštaj dece i gostiju a gornji nivo dat je umetničkom izrazu domaćina. Igra volumena dnevnog boravka s visinom od šest metara i dneve svetlosti neprestano menja prostor i direktno utiče na raspoloženje ukućana(bračni par s dvoje dece), njihovih gostiju; kako kaže vlasnik „osim toga naša umetnička dela sjajno dolaze do izražaja!“ I u enterijeru linije su jednostavne, elegantan nameštaj, otvoreni prostori, moderan minimalistički stil. Dve glavne boje provlače se kroz vilu: bela i boja drveta. Ova kombinacija nije nova ali nikad ni zastarela, pogotovo u planinskom mestu kao što je Aspen. Sofe, fotelje, stolovi, stolice...većinom su evropski dizajn, naročito italijanski. Zato se u dnevnom boravku mogu naći Cassini, B+B Italia, Đio Ponti, Bertoja, Filip Žan, Ulafur Elijason itd.

LA FINCA

17.05.2018.




Smeštena u jednom od najživopisnijih sela na Majorci, rustična farma La Finka iz 13.veka, pretvorena je u privatnu vikendicu. Arhitektonski tim iz amsterdamskog biroa UXUS stvorio je atmosferu „rustičnog luksuza“ u elegantnom i savremenom stilu „Mi dizajniramo lepe snove...“ kaže arhitekta Džordž Entoni Gatl. „...kao što je farma La Finca na Majorki. Rustika i prefinjenost. Tradicija i savremenost. Luksuz i jednostavnost.

Hamonija i lepota! Ujedinjujemo racionalna dizajnerska rešenja sa umetničkim senzibilitetom. Savremena ravnoteža između emotivnosti i opipljivih rezultata!“ Primer je La Finka, vikendica u okviru uvek misterioznih prostora španske srednjovekovne arhitekture. Grub i dramatičan teren španskog ostrva Majorke koji okružuje imanje La Finka, inspirisao je arhitekte. La Finka je slika i prilika kuće na moru: zidovi beli, na podovima pločice, na tavanicama vidljive drvene grede-mediteranska atmosferu španske arhitekture i enterijera. Ipak, on je i mešavina tradicionalnog i savremenog: u unutrašnjem prostoru nailazimo na nameštaj Toma Diksona, Konrana i Filipa Starka. Prema želji vlasnika, ova raznovrsna arhitektura i čiste jednostavne linije stvaraju „ambijent koji nama i našim gostima pruža opštajuću atmosferu seoskog života sa našim sofisticiranim detaljima!“tvrdi vlasnik La Finke. La Finku okružuje veliko imanje sa starim maslinovim drvećem i voćnjakom. Na njemu je i 15 metara dugačak bazen kao i gostinska kućica. Bazen se nalazi u sredini vrta i projektovan je na način da izgleda kao da nadkriljuje voćnjak s pomorandžama. Fasada od kamena nije smela da se menja. Ostali su mali otvori, raspoređeni pomalo nasumično. Oivičeni belim krečom kući daju toplinu i jednu vrstu specifičnog dizajna primerenog Mediteranu. Niske tavanice s vidno izraženim drvenim gredama i belina zidova prava je slika unutrašnjosti mediteranskih kuća.

Džepni bon - ton

17.05.2018.




Iako odabrani narodi istinski uživaju u ritualu ispijanja čaja, taj ceremonijal sa Srbima ima isto onoliko zajedničkog koliko i ostali fini maniri. Postoji mnogo isprobavanih načina spravljanja čaja, od kojih je najbizarnija francuska varijanta mešanja sa šampanjcem Bio jednom jedan moćni car. Živeo je u dalekoj Kini i zvao se čen Nung. Jednog letnjeg dana, 2737. godine pre nove ere, odmarao se ispod svog omiljenog, divljeg, čajnog drveta kada je u njegovu zlatnu, carsku šolju upalo nekoliko mirišljavih listića.

Car je popio napitak i, kako kaže legenda, osetio neopisivo blaženstvo. Kultura five o' clock-a potiče, znači, iz Kine, ali je Cejlon proglašen ostrvom čaja. Mnogo kasnije, naravno. Pre sto godina, ser Tomas Lipton krunisan je za kralja čaja. Škotlanđanin, rođen u Glazgovu, studirao je u Americi ali ga je ljubav prema napitku sa tri slova odvela na Cejlon, gde je jedan drugi, britanski podanik, mister Džejms Tejlor, 1860. godine zasadio prvu plantažu čaja na ostrvu. “Stigavši u Kolombo, znao sam o kulturi čaja koliko i Euklid o automobilu” – pisao je samokritično ser Tomas, svojim radoznalim prijateljima na Šekspirovom ostrvu. Kupio je četiri plantaže i zaposlio armiju od 3000 ljudi. Sledio je sasvim jednostavno načelo: “Direct from the tea garden to the tea pot” (Sa plantaže pravo u čajnik), što je za njegovu epohu bilo revolucionarno poslovno ponašanje. Prvi je pakovao čaj u male paketiće koji su nosili njegovo ime, što se pokazalo kao dalekovido marketinško opredeljenje. Lipton čajevi posedovali su kvalitete koji su krasili tog džentlmena: rafinirani ukus, šarm. Ser Lipton je postao lični snabdevač kraljice Viktorije i blizak prijatelj princa od Gala. Verovatno harizmi “ser Čaja” dugujemo i uverenje da ako Englezi, možda, i nisu izmislili kišu, od čaja su, sasvim izvesno, stvorili pojam. Na čuvenom “putu čaja”, preko Azije, Afrike i Južne Amerike, nisu toliko važne “godine berbi” koliko slavni, čajonosni regioni “zelenog zlata” Sichuan i Yunnan u Kini, Nuwara Elyia na Cejlonu, Assam u Indiji... Jer, reč je o biljci iz otmene porodice kamelija (Camellia Sinensis – kamelija iz Kine ili japanska ruža) koja je kao pojam luksuza bila omiljeni cvet carice Žozefine i modne imperatorke gospođice Šanel. Latice divlje kamelije koriste se u južnoj Kini za prefinjeni aromatični čaj. Razlike među ostalim, bezbrojnim vrstama potiču od načina uzgajanja, mesta i vremena branja, tipa listova (koriste se celi, izmrvljeni ili fermentisani) i ostalih tajnih receptura koje se primenjuju pri biranju, valjanju, fermentaciji, sušenju i prosejavanju. I, naravno, pri kuvanju. Crni, ili fermentisani, čaj potiče sa Cejlona, iz Kine, Kenije, iz Inđije (indijski Darjeeling je kralj crnih čajeva)... Klasifikacija crnih čajeva, preporučivanih posebno za jesen i zimu, bazira se na vrsti i kvalitetu njihovih listova: Flowery Orange Pakoe, uočljivog rafinmama, dobija se od prvih, mladih, nežnih izdanaka. Intenzivniji Pakoe potiče od nižih i kraćih listova, a Souchong i Pekoe Souchong se prave od starijih, širih listova. Zeleni, ili nefermentisani čaj, proizvodi se u Kini, Japanu, Gruziji. Parafimisan lišćem nane preporučljiv je za proleće i leto jer najbolje gasi žeđ. Pošto neki to vole hladno, ideja o čaju sa ledom potiče s početka XX – og stoleća i pripisuje se izvesnom Ričardu Bličindenu koji se našao u Sent Luisu da bi na Svetskoj izložbi Amerikancima predstavio crni, indijski čaj. Bilo je pakleno vruće i nikome nije padalo na pamet da se zaustavi pored tezge sa napitkom koji se pušio. I sam ožedneo, očajni trgovac je u svoju čašu spustio dve kockice leda koje je prelio vrelim čajem. Tako je rođen famozni frape koji se pravi od kineskog, indijskog, japanskog ili cejlonskog čaja koji šire mirise iz prozirne čaše sa ledenom kondenzacijom, koja deluje kao primamljivo obećanje osveženja. I standardni čajevi, mešavine više vrsta, imaju svoju, odabranu klasiku. Čaj retke elegancije Earl Grey delo kuće Twinings (kineski čaj i Darjeeling sa mirisom ulja od bergamota) i Darlington (sastavljen od blagih, indijskih čajeva), spadaju u cenjenu, aristokratsku rodbinu. Sledeću kategoriju čine čajevi sa mirisom voća i cveća i njihove delikatne mešavine kao Šumska jagoda – Ruža ili Pomorandža – karamel. U hramu Nj. V. Čaja, londonskom butiku Twinings, koji se smatra jednim od tipičnih simbola britanske kulture mešaju se, posle rigorozne selekcije, samo najbolji čajevi da bi se od njih načinile egzotične kombinacije u kojima se, ponekad, sjedinjuje po 25 vrsta. Vlasnici pariske čajne kuće Mariage Freres nude izbirljivim kupcima 450 različitih vrsta iz celog sve

INDIJA NA AZURNOJ OBALI

03.05.2018.




Kada je hotelska grupacija Monte Carlo SBM odlučila da redizajnira slavni hotel Monte Carlo Beach u Monaku, bio joj je neophodan talenat danas jedne od najinteresantnijih arhitekata sveta, Indije Mahdavi. Idealno smešten u srcu divlje vegetacije, Monte Carlo Beach Hotel je oduvek važio za simbol arhitekture savršeno integrisane u okolinu. Zaštićen divnom borovom šumom, koja se uzdiže iznad krova glavne zgrade i restorana La Vigie, hotel je privlačio, kao i danas,

mnogobrojne ličnosti iz sveta plemstva, umetnosti... Upravo zato Hotel Monte Carlo Beach jeste strogo zatvoreno mesto. Primaju se pre svega verni gosti, bez obzirana na debljinu novčanika bogataša sveže pridošlih na Azurnu obalu. Kada se tome doda da se na njegovoj plaži skoro svakodnevno kupaju i sam šef Monegaškog principata, princ Alber i njegova buduća mlada Šarlen, onda je jasno zašto hotel budno motri na dolazak gostiju. Iza originalne zgrade sa zakrivljenom fasadom boje terakote nalazi se 26 soba I 14 apartmana ultra-moderno renoviranih u svedene marinske plave, bele, cigla crvene I bež boje, kupatila sa svetlucavim mermerom I individualne terase s fantastičnim pogledom na more. Za ručak, najbolji izbor je restoran na La Vigie, koji se nalazi na vrhu stena, zariven u more, okrenut ka Steni Monaka ma kojoj se presijava pričevska palata. Iznad restorana i hotela, na sumovitom brdascu smesteno je nekoliko malih vila odakle puca pogled na Italiju. Danas je tu Karl Lagerfeld s kariranom košuljom u duhu crveno-bele monegaške zastave, s tašnicom „Karl Who?“ On godinama živi u jednoj od romanticnih vila. Posh Beach Club Čim dođu lepi dani i čovek poželi farniente na Azurnoj obali neizostavno će svratiti u Beach Club. Bazen i prateći objekti podignut je čak pre samog hotela, 1928.godine. Tu je pravi olimpijski bazen čija se voda, morska, greje na 24 stepeni. Oko bazena, elegantne kabine koje mogu da se iznajmljuju dnevno, nedeljno i svih šest meseci koliko je otvoren ovaj rajski kutak. Jedna kabina ima deo za presvlačenje, zatim lavabo i malu kuhinju, fotelje za odmor, ligeštule. Za vreme sijeste zavese se navlaće sa svih strana. Osećaj je kao da se nalazite na pramcu broda. Beach Club, koji je arhitekta Indija Mahdavi takođe redizajnirala, podignut je 1928. godine, čak godinu dana ranije od samog hotela. “Beach Club je potpuno zatvoren klub u koji ne mogu da udju cak ni gosti iz restirana hotela,“kaze Danijel Garselon, direktor Beach Club-a. Najposećenija je paluba na kojoj se šetaju slavni I uvaženi gosti, koji odatle skaču u more. Problem s čestom pojavom meduza rešen je tako što je pored palube postavljena ogromna mreža, spuštena do samog dna mora I zatvorena sa sve četiri strane. Ovde svake srede „zlatna mladež“ sveta organizuje „meze“, među njima i princeza Karolina. Ovde su se desili njeni prvi ljubavni sastanci s budućim mužem Stefanom. Za lenstvovanje na obali gostima su pri ruci još dva restorana: Le Deck i „Trpezarija“. Indija Mahdavi je dizajnirala restoran „Elsa“, omaž čestoj gošći hotela, pokojnoj Elzi Maksvel, najvećoj novinarskoj alapači Holivuda koja je pedesetih godina prošlog veka žarila Holivudom i od čijih su kolumni drhtala mnoga slavna glumačka imena. Scenografija okoliša hotela poverena je arhitekti-pejzažisti Žanu Misu zahvaljujući čemu je stvorena duboka veza između estetike ovog mesta i mediteranskog rastinja. Da bi se stvorila šuma borova oko hotela Beach doneto je 400 kubnih metara zemlje. „Želeo sam da povratim stari sjaj borove šume kao što je bila na svom početku 1929.godine,“ kaže Zan Mis. Predeo je prekriven mastikom i mirtom, simbolima obilja. Alepski borovi, petnaestak ogromnih drveta sa vitkom siluetom visine između 7 i 9 metara, igraju bezvremenu igru svetlosti i senke. Mirisi pitosporuma, zimzelenog drveća i veoma dekorativno i pomorandži, obgrljuju gosta. Monte Carlo Beach je oaza kiseonika i prirode.

LOFT UMETNIKA

03.05.2018.




Spektakularni prostor kolekcionara u američkom gradu San Antoniju u Teksasu dizajnirali su arhitekti iz biroa Potit. Skoro svaki grad na svetu danas ima kvart koji se revitalizuje ili u kome se preduzima jedna vrsta kulturne rehabilitacije. Zajedno s razvojem i urbanizacijom arhitektura i kuće u ovim gradskim delovima dobijaju nov život. Jedan od takvih projekata je loft u u San Antoniju. Nalazi se na krovu fabrike podignute 1920.godine.

Ovaj loft je dizajnirao biro Poteet Architects, iz istoimenog grada, na čelu s arhitektama Džimom Potitom i Bretom Frimanom. Vlasnik je želeo da se određeni prostori u kojima je trebalo da živi zajedno sa svim umetničkim delima koje je godinama skupljao, prožimaju, dopunjuju, prepliću, čak „izazivaju“! Loft je podeljen na tri nivoa. Na najnižem, s dva ulaza, nalaze se glavni dnevni boravak, kuhinja i unutrašnj veranda. Na sledećem nivou nižu se nekoliko galerija obogaćenih umetničkim slikama i instalacijijama. Da bi ugođaj bio potpun vlasnik je ovde smestio i malo pozorište s visokom tavanicom i policama na kojima filmske kasete pozivaju na gledanje sedme umetnosti. Zidovi bioskopa su crni kako i dolikuje ovom medijalnom uživanju. Najzad, na najvišem nivou, nalazi se vrt na otvorenom gde vlasnik često poziva prijatelje na zabavu. Odatle puca pogled na okoliš ovog kvarta sa unutrašnjim parkingom, novim parkom i umetničkim galerijiama. Fasade su umivene, dvorišta i vrtovi takođe, kao i balkoni i natkrivene terase. Da bi u loftu dobili harmoničan spoj prostora i vrednih predmeta arhitekti su se odlučili za čelik i staklo, bele zidove, blistave podove s epoksi premazom i kuhinjskim elementima lakiranim do visokog sjaja. Sve u želji da svetlost duboko prodre u prostor. Bela pozadina zidova i podova ali i tavanica od prefarbanog betona, omogućava da prostor liči na veliku umetničku kolekciju predmeta i umetničkih slika, skulptura, instalacija. Pojedini predmeti, a naročito slike na zidovima, živih su nijansi: crvena vrata, sofe dizajnera Kevina Volca, fotelje „George“ B&B Italia, otomani kao i žuta slika i ženski torzo obojen jakom plavom bojom, reminiscencija omiljene boje Iva Klajna(Novi realizam). Spavaća soba je smeštena u jednom delu lofta tako da je povezana s belom prostorijom za odmaranje. Mnogobrojni svetlarnici i prozorii od poda do tavanice propuštaju zrake sunca kojih u ovom kraju ima podosta. Elementi police s knjigama ugrađeni su u zidove kako bi što više oslobodile prostor i istakle njihove vrednosti. Njihova zavojita, nejednaka linija koja leluja po želji arhitekte daje prostoru nove uglove koji negde šire, negde skupljaju prostor. Ova neoubičajena ideja donosi, zajedno sa svim ostalim dizajnerskim „pakovanjem“ lepršavost, širinu i ugodnost prostoru. Foto: Coleen Duffley, Chris Cooper

RASKOŠAN ŽIVOT

25.04.2018.




Pol Boujer, internacionalno priznati projektant i investitor dizajnirao je i izgradio neke od najluksuznijih zgrada na svetu. Jedna od njih je Chalet Zermatt Peak u Švajcarskoj- najnoviji izazov bogatim skijaškim sladokuscima Smešten na jednoj od najskupljih lokacija na svetu, direktno prilepljen uz Alpe, Chalet Zermat Peak( ili brvnara na vrhu Zermata) stoji kao mlada dama koja otmenim i blagim pogledom obuhvata ljupki skijaški centar Zermat i obližnji Materhorn.

Istina je da u Švajcarskoj, štedljivoj i po pitanju izgradnje, još postoje prostori na kojima se mogu sazidati najskuplji, najluđi projekti koji mame bogatu klijentelu. Nije da običan čovek(bez rezervacije) ne može da uđe u njih, ali ovde se ne može baš tako lako. Kao u čuvenim akcionim filmovima Džemsa Bonda, gost ulazi u Chalet Zermatt Peak kroz tunel izbušen u povećem brdu iznad varoši pod budnim okom švajcarskih urbanističkih i turističkih glavešina. Ide pravo u stakleni lift iz koga se pruža fantastičan pogled na Zermat, i direktno ulazi u svoj apartman. Od Alpa je oteto tri hiljade kubnih kvadrata(hvala Bogu, imaju ih u velikim količinama!) da bi se podigla super luksuzna oaza od 685 kvadrata; pet spratova i 136 spoljnih terasa odakle puca pogled na slatko mestašcee Zermat i nakrivljeni Materhorn visok 4,478 metara. Slavna piramida s čijeg vrha senka pada na Chalet Zermat Peak i 117 kilometara pista-pravi je raj za skijaše. Apartman kao autonomni hotel Šale ima samo pet dvokrevetnih apartmana, svaki sa individualnim garderoberom, en-suite kupatilom, povezanim dnevnim boravkom, kuhinjom i bibliotekom, skijaški odeljak, luksuzni velnes i vinski podrum. Korišćeni su najfiniji materijali iz celog seta, uključujući evropsku orahovinu, nerđajući čelik visokog kvaliteta, Murano i Svarovski kristal, brazilski mermer, italijanski granit, američku tikovinu i „crveno drvo“(vrsta sekvoje); tu su i spcijalno rađeni gipsani radovi I visoko kvalitetna koža. Svaki krevet, sto, stolice, šank-stolice, zidovi i podovi, svetlo na tavanici... pažljivo su dizajnirani i svi rađeni rukom. Da bi se u o vom modernom ambijentu sačuvala alpska atmosfera, na tavanicama su ostavljene vidljive grede i upotrebljen je prirodni kamen. Pored kamina od drveta i stolovi su napravljeni od drveta otpornih na vatru. Glavni apartman zauzima ceo sprat s balkonima i terasama. Tri spavaće sobe, privatni đakuzi, kupatila, garderoberi, posebni kreveti za decu. Svi materiijali su uglavnom iz Švajcarske osim pojedinih sirovina donetih iz drugih zemalja. Uz pomoć tehnologije poslednje generacije kontroliše se grejanje, osvetljenje i mnoštvo audio-vizuelnih sistema. U restoranu se služi internacionana kuhinja. Uzgred, gost može da posmatra pripremu hrane sastavljenu od najfinijih sastojaka a koju gostu služi njegov lični batler. U okviru šalea postoje kuhinja i trpezarija za obedovanje na vazduhu tokom cele godine. Naravno, sve zavisi od vremena. Za istinske sladokusce postoji veliki vinski podrum snabdeven najboljim vinom na svetu. Na kraju, šta reći o tolikom luksuzu? Nije ni čudo da u Zermatu živi velika grupa slavnih među kojima je i Frida Lingštad, brineta iz legendarne pop grupe ABBA. Nedelju dana boravka u hotelu „Chalet Zermat Peak“ košta između 45 000-105 000 švajcarskih franaka! Ko voli-neka izvoli! Jelena Kaličanin www.chaletzermattpeak.com Zermat se nalazi u švajcarskom kantonu Vale. U njemu živi Frida Lingštad, brineta iz legendarne pop grupe ABBA Železnička stanica Zermata se nalazi na najvećoj visini u Evropi

Džepni bon - ton

25.04.2018.




Iako odabrani narodi istinski uživaju u ritualu ispijanja čaja, taj ceremonijal sa Srbima ima isto onoliko zajedničkog koliko i ostali fini maniri. Postoji mnogo isprobavanih načina spravljanja čaja, od kojih je najbizarnija francuska varijanta mešanja sa šampanjcem

Bio jednom jedan moćni car. Živeo je u dalekoj Kini i zvao se čen Nung. Jednog letnjeg dana, 2737. godine pre nove ere, odmarao se ispod svog omiljenog, divljeg, čajnog drveta kada je u njegovu zlatnu, carsku šolju upalo nekoliko mirišljavih listića. Car je popio napitak i, kako kaže legenda, osetio neopisivo blaženstvo. Kultura five o' clock-a potiče, znači, iz Kine, ali je Cejlon proglašen ostrvom čaja. Mnogo kasnije, naravno. Pre sto godina, ser Tomas Lipton krunisan je za kralja čaja. Škotlanđanin, rođen u Glazgovu, studirao je u Americi ali ga je ljubav prema napitku sa tri slova odvela na Cejlon, gde je jedan drugi, britanski podanik, mister Džejms Tejlor, 1860. godine zasadio prvu plantažu čaja na ostrvu. “Stigavši u Kolombo, znao sam o kulturi čaja koliko i Euklid o automobilu” – pisao je samokritično ser Tomas, svojim radoznalim prijateljima na Šekspirovom ostrvu. Kupio je četiri plantaže i zaposlio armiju od 3000 ljudi. Sledio je sasvim jednostavno načelo: “Direct from the tea garden to the tea pot” (Sa plantaže pravo u čajnik), što je za njegovu epohu bilo revolucionarno poslovno ponašanje. Prvi je pakovao čaj u male paketiće koji su nosili njegovo ime, što se pokazalo kao dalekovido marketinško opredeljenje. Lipton čajevi posedovali su kvalitete koji su krasili tog džentlmena: rafinirani ukus, šarm. Ser Lipton je postao lični snabdevač kraljice Viktorije i blizak prijatelj princa od Gala. Verovatno harizmi “ser Čaja” dugujemo i uverenje da ako Englezi, možda, i nisu izmislili kišu, od čaja su, sasvim izvesno, stvorili pojam. Na čuvenom “putu čaja”, preko Azije, Afrike i Južne Amerike, nisu toliko važne “godine berbi” koliko slavni, čajonosni regioni “zelenog zlata” Sichuan i Yunnan u Kini, Nuwara Elyia na Cejlonu, Assam u Indiji... Jer, reč je o biljci iz otmene porodice kamelija (Camellia Sinensis – kamelija iz Kine ili japanska ruža) koja je kao pojam luksuza bila omiljeni cvet carice Žozefine i modne imperatorke gospođice Šanel. Latice divlje kamelije koriste se u južnoj Kini za prefinjeni aromatični čaj. Razlike među ostalim, bezbrojnim vrstama potiču od načina uzgajanja, mesta i vremena branja, tipa listova (koriste se celi, izmrvljeni ili fermentisani) i ostalih tajnih receptura koje se primenjuju pri biranju, valjanju, fermentaciji, sušenju i prosejavanju. I, naravno, pri kuvanju. Crni, ili fermentisani, čaj potiče sa Cejlona, iz Kine, Kenije, iz Inđije (indijski Darjeeling je kralj crnih čajeva)... Klasifikacija crnih čajeva, preporučivanih posebno za jesen i zimu, bazira se na vrsti i kvalitetu njihovih listova: Flowery Orange Pakoe, uočljivog rafinmama, dobija se od prvih, mladih, nežnih izdanaka. Intenzivniji Pakoe potiče od nižih i kraćih listova, a Souchong i Pekoe Souchong se prave od starijih, širih listova. Zeleni, ili nefermentisani čaj, proizvodi se u Kini, Japanu, Gruziji. Parafimisan lišćem nane preporučljiv je za proleće i leto jer najbolje gasi žeđ. Pošto neki to vole hladno, ideja o čaju sa ledom potiče s početka XX – og stoleća i pripisuje se izvesnom Ričardu Bličindenu koji se našao u Sent Luisu da bi na Svetskoj izložbi Amerikancima predstavio crni, indijski čaj. Bilo je pakleno vruće i nikome nije padalo na pamet da se zaustavi pored tezge sa napitkom koji se pušio. I sam ožedneo, očajni trgovac je u svoju čašu spustio dve kockice leda koje je prelio vrelim čajem. Tako je rođen famozni frape koji se pravi od kineskog, indijskog, japanskog ili cejlonskog čaja koji šire mirise iz prozirne čaše sa ledenom kondenzacijom, koja deluje kao primamljivo obećanje osveženja. I standardni čajevi, mešavine više vrsta, imaju svoju, odabranu klasiku. Čaj retke elegancije Earl Grey delo kuće Twinings (kineski čaj i Darjeeling sa mirisom ulja od bergamota) i Darlington (sastavljen od blagih, indijskih čajeva), spadaju u cenjenu, aristokratsku rodbinu. Sledeću kategoriju čine čajevi sa mirisom voća i cveća i njihove delikatne mešavine kao Šumska jagoda – Ruža ili Pomorandža – karamel. U hramu Nj. V. Čaja, londonskom butiku Twinings, koji se smatra jednim od tipičnih simbola britanske kulture meš

NA DIVLJEM ZAPADU

12.04.2018.




Na obroncima veličanstvenog Nacionalnog parka Veliki Tetoni u američkoj državi Vajoming, smestilo se luksuzno odmaralište grupe Aman Resorts-AMANGANI Pre 7000 hiljada godina predeo poznat pod imenom Džekson Hol u Vajomingu, bio je dom domorodaca koji su svoje dane sporo i mirno provodili pecajući u rekama bogatim ribama, sakupljajući plodne biljke i loveći divljač. Onda je, 1800.godine imenjak grada, Dejvi Džekson, zajedno s prvim traperima, trgovcima i gorštacima, prešao preko ove goleme planine Veliki Tetoni u potrazi za dabrovima i stigao do mesta, stvarajući naselje Džekson Hol.

Stotinak i više godina kasnije, 1920.godine, na proputovanju kroz ove predele, milioner Džon D.Rokfeler, oduševljen prirodom ovog kraja, odlučio je da kupi dobar njen deo i podigne veliki ranč za svoju porodicu. U isto vreme je dao gomilu para kako bi se oformio danas slavni nacionalni Park Veliki Tetoni. Gde su Rokfeleri tu je i ostala bogataška bratija te je ovaj kraj naglo počeo da se razvija. „Tihi dom“ Danas je najlepši hotel u Džekson Holu pripao poznatoj hotelijerskoj grupi AMAN(koja u svom vlasništvu ima i crnogorsko poluostrvo Sveti Stefan). Kreativnost i filozofija njenog partnera, holandsko-indonežanskog tajkuna Adrijana Zeke, odlično se uklopila u nedirnuto okruženje. Luksuzno odmaralište, nazvano Amangani, što na indonežanskom jeziku znači „Tihi dom“ steklo je ubrzo reputaciju elegancije u ovom egzotičnom i osamljenom predelu zemlje. Nanjušivši hit mesto, slavne ličnosti nagrnule su u njega kupujući kuće ili boraveći u Amanganiju: Džo Montana, Uma Turman, El Makferson, pa i Arnold Švarceneger. Na visini od 2 300 metara od nivoa mora, odmaralište Amangani nudi, pre svega, veličanstvenu panoramu. Okruženo oštrim vrhovima visokih planina, skoro uvek prekrivenih snegom, izgleda kao dragulj u beloj kolevci. Kao prvi AMAN projekat u Americi, Amangani reflektuje uticaj kulture starosedeoca i rafinman i rustičnu eleganciju Vestern stila. Uzidan je u planinu i okružen visokim vrhovima i humkama pa otuda i naziv „Hole“ koji se upotrebljava da označi široku alpsku dolinu. Svetski poznat arhitekta Edvard Tatl, koji već desetak godina dizajnira AMAN odmarališta razbacanih po svetu, koga čuveni američki časopis „Architectural Digest“ naziva „jednim od 100 svetshih arhitekata“, projektovao je ovaj dragulj čistim, jednostavnim linijama uz upotrebu raznovrsnih materijala. Bekam i Posh Enterijer upućuje na udobnost sa svojim prostranim sobama sa zasvođenim tavanicama i neutralnim zemljanim bojama. Prozori od poda do tavanice su kao platno na kome glavnu ulogu igra nestvrano čista priroda! U Amanganiju ima bazen u eksterijeru, velnes okrunjen mnogim nagradama, bogata biblioteka i gurmanski restoran, prihvatni šatl koji dovozi i odvozi skijaše do skijaškog mesta Džekson Houl, privatni prostor za skije pored liftova, engleski jahački sport. Svemu ovome nisu odoleli ni David Bekam i Viktorija! Zna se, njih dvoje ne skijaju, ne sankaju niti šetaju. Slavni fudbaler i Posh Girl prilikom posete prošlog decembra, nisu nijedan jedini dan izašli iz hotela! Bračni par je odseo u apartmanu Spring Gulch na privatnom drugom spratu. Samo 1800 dolara na noć. U odnosu na glamurozni enterijer i nije mnogo. On je, prema ideji arhitekte Tatla, sredina između bogatog luksuznog hotela i internacionalnog minimalizma butik hotela, sa insistiranjem na preciznim zanatskim radovima i materijalima i pomalo azijskim uticajem. U svakom apartmanu nalazi se kamin, neverovatno prostorna kupatila, s podovima od crvenog istočnoindijskog drveta(iz koga se dobija boja), posebnim tuševima i dubokim kadama s pogedom na veličanstvene planine. Na petom spratu se nalazi fitnes centar, na donja četiri smeštene su teretane, svlačionice, a na prvom se nalazi zatvoreni bazen. Restoran The Grill prijatno je mesto u kome se služi kreativna američka hrana. Stolovi su napravljeni od crnih pločica, pod je prekriven tepisima, kamin prijatno greje...„Takoda Room“ na plemenskom jeziku Indijanaca znači „prijatelj svih“, izraz drugarstva i prijateljstva, opušpteni prostor u kome gosti mogu da uživaju u harmoničnoj atmosferi tradicionalnog gostoprimstva američkog Zapada. Odmaralište Amangani u Vajomingu zaista je uzazov za prave skijaše, elitiste koji vole tajnovitost mesta i ljubitelje skrivenih kutaka ovog dela naše planete Zemlje. Jelena Kaličanin www.amanresorts.com

AJURVEDSKA MASAZA

12.04.2018.




U 5000 godina starim Ajurvedskim spisima, što u prevodu znači znanje o životu, zapisane su tajne masaže koja uravnotežuje telo, dušu i um i na taj način neguje vašu lepotu. Nakon što odredi koji ste tip ličnosti, prema konstituciji, načinu razmišljanja, afinitetima prema ukusima i mirisima, prema fizičkoj aktivnosti i kreativnom angažmanu, i svrsta vas u kafa, vata ili pita grupu,terapeut počinje sa kreiranjem masaže.

Za to su mu potrebne velike količine susamovog ulja(5 do 6 litara) u koje će, u zavisnosti od energetskog tipa kojem pripadate, dodati kombinacije lekovitog bilja. Kada se udobno smestite na krevet za masažu, iznad glave će vam se naći levak sa posudom iz koje će lagano, desetak minuta, kapljati ulje na čelo, između obrva i polako se slivati do vrha glave, otičući lagano u posudu iza glave. Uz vezbe dubokog disanja osetićete "čišćenje napetosti" u glavi i sređivanje misli. U tome će pomoći i izuzetno prijatna,duboka,detaljna skalp masaža, kao i masaža vrata i ramenog pojasa. Kompletan dvočasovni program bogat je detaljnim zadržavanjem terapeuta na najnapetijim i stresom ugroženim delovima tela-leđima, na stomaku, mišićima lista i podlakatnom regionu. Poštujuć red i rad energetskih centara, terapeut ć sa velikim količnama ulja uspostaviti bolji protok krvi, razmenu materija na ćelijskom nivou, pospešiti detoksifikaciju i osloboditi zglobove napetosti i bolne osetljivosti. Koža će, usled stimulacije posebnim pokretima, isijavati svežinom i odnegovanom, baršunastom jedrinom.

Info Centar u Groninger Muzeju

12.04.2018.




Decembra prošle godine, posle osam meseci revitalizacije, otvoren je novi Informacioni centar u muzeju nemačkog grada Groningera, rad slavnog španskog dizajnera Hajmea Hajona Groninger muzej se sastoji od tri izuzetna paviljona koje su dizajnirali Filip Stark, Alesandro Mendini i austrijska firma Loop Himmelblao. Za njegov nov izgled zaduženi su Hajme Hajon-Informacioni centar, Marten Bas-restoran i Studio Job-ulazni hol i restoran. Obično se smatra da unutrašnjost muzeja treba da bude hladna i bezlična.

Međutim, oni su mislili su drugkčije. Stil koji je za novi Informacioni centar osmislio Hajme Hajon je takav da se posetilac oseća kao kod kuće. Funkcionalan i fleksibilan, ovaj stil je već doneo pohvale dizajneru. Žižna tačka su stolovi s „teškim naoružanjem“(kompjuteri) u nišama. Kompjuteri imaju „kape na glavi“ što ukazuje na privatnost dok se radi i omogućava potpunu koncentraciju. Većina nameštaja, multi-stolovi, police za časopise, ogledala, vaze... rađena je specijalno za Centar. Sada u Info Centru postoji malo pozorište gde se daju filmovi i dokumentarci vezani za aktuelne izložbe. Na samom ulazu nalazi se ogromna, rukom bojena, vaza, unikatan predmet posvećen Holanđanima. Lavirint, česma i vitraži Dizajn studio Job, Job Smit i Ninke Tinagel osmislili su glavni hol i restoran muzeja inspirisani muškim salonima za pušenje iz XIX veka: sa svojim debelim tepisima, nameštajem od tamnog drveta, lusterima okačenim na izuzetno dekorisanu tavanicu, sa fontanom na ulazu, oni si predstavljali elitistički bastion. Ovu kitnjastu otmenost Studio Job je iskoristio i upotrebio rafiniran materijal i pomalo ironičan pristup dizajnu. Fontana od livene bronze je česma koja kaplje u veliku kofu. Njena cev je od zarđalog gvožđa. Zidovi prekriveni ogledalima i plafonjere izrađeni su od Venini stakla iz Venecije-veliki luksuz koji se danas ne viđa često! Na zidu polihromiran vitraž, na tavanici staklene lampe u obliku ženske dojke; stolice u restoranu napravljene su od plastike. Na stoljnjacima se nalaze arhetipske predstave u zatvorima i logorima. Ako bolje pogledate u medaljone na vitražima(s klovnovskim bojama) videćete naftne bušotine, fabričke dimnjake i druge industrijske zgrade. Šta reći za pod: zbunjujući lavirint na parketu! Staro i novo, nisko i visoko, kvalitetno i obično. Maestro iz Holandije Mendini restorandizajnirao je Marten Bas. Stolovi i stolice, sa prepoznatljivim „drhtavim“ Basovim stilom, ručno je napravljen: skelet od metala i sintetičke gline. Svaki komad nameštaja je jedinstven. Mendini restoran nalazi se tik uz muzej i jedinstveno je mesto u kome posetioci obavezno piju kafu ili obeduju izvrsnu italijansku i mediteransku hranu. Tako je Muzej u Groningeru postao, ako ne najslavniji, zasigurno najuzbudljiviji! Jelena Kaličanin Foto: Peter Tahl, Robert Cot, Marten de Leewen www.groningermuseum.nl

BAJKA U PRIRODI

04.04.2018.


Zapadno od Polarnog kruga, zarinuti u hladne vode Norveškog mora a pedesetak kilometara od grada Trumsea, rasprostrlo se bezbroj ostrva s netaknutom prirodom. Ona su norveški raj tišine i prostranstva u kome praktični Norvežani smeštaju svoje vikendice-kolibe. Jedna od njih pripada arhitekti Gisleu Lekenu, osnivaču arhitektonskog biroa 70N. Kristalni vazduh, čista plava boja mora, niske zrade, podasvuda zelenilo, to je okruženje tima 70N koji se nalazi u gradu Trumseu.

Arhitekta Gisle Leken ovde radi zajedno sa još desetak ljudi. Na zidovima istaknuti izvedeni projekti koji su dobili mnogobrojne domaće ali i svetske nagrade. Biro nosi ime po geografskoj širini na kojoj se nalazi Trumse a mesto u kome je Arhitekta Leken projektovao i smestio svoju kolibu, Skarsfjord, smešteno je severnije. U njega smo stigli posle nepun sat vožnje kroz bajkovitu prirodu. Koliba se nalazi na zapadnoj strani ostrva. Ne može se odrediti da li stene između kojih se probija drveće streme moru ili more nasrtljivo prodire u kopno! Zato se koliba ne može lako uočiti. Upravo ovakva geografija donela je norveškoj arhitekuri specifičan izraz: kuća treba da bude udobna, prostrana, pratktična ali da izgleda kao da je mala, skoro sićušna. Smeštena na brdašcu, okrenuta zapadu i beskraju okeana, koliba arhitekte Lekena zaista deluje sićušno u odnosu na okolne stene, brda, more. Ipak, njena veličina je 40, za Norvežane ponekad i previše kvadrata. Projekat, gledan iznutra i spolja, jasno ukazuje na cilj većine norveških arhitekata-svaki prostor za život treba da bude jednostavan, topao(što se odnosi na nezaobilaznu upotrebu drveta), praktičan(jednostavne projektantske ideje), da se lako održava i najvažnije od svega, da komunikacija s prirodom bude 100% ostvarena, odnosno da se i sama kuća, ne samo poveže s prirodom, već da postane deo nje. Uticaj svetlosti na hranu Smeštena je na maloj visini, na zelenom brdašcu, ne baš preblizu mora(velika vlažnost je neprijatelj br.1 Norvežana). Postavljena je u liniji istok/zapad a velika staklena platna u tom delu kuće omogućavaju fantastičan pogled na okolinu i severno sunce koje dopire do svakog njenog kutka. U tom delu nalaze se dnevni boravak i kuhinja. „Volim da uživam u prirodi,“ kaže arhitekta Leken. „Iako je priroda svuda oko nas, pa i u velikim gradovima, moji projekti su uvek koncipirani na način da moj pogled može da bludi dogdod moja duša želi! Kad spremam obed volim osećaj nesputanosti. Zato se iza kuhinjske radne ploče(na severu) nalazi veliki horizontalni prozor, a iznad njega još jedan, nazovimo ga, horizontalni prodor svetlosti, kako bih mogao u potpunosti da uživam u priremanju hrane!“ Bilo kako bilo, ovakav pristup i raspored kombinacije drvo-staklo daje upravo onu ugodnu atmosferu koja opušta i omogućava čoveku da u potpunosti uživa u prirodi čiji je i on sam deo. I nameštaj je sveden, nema mnogo detalja. „Interesantno je,“ kaže Gisle, „da ovde nikad ne mogu da radim. Ponekad ponesem projekat u razradi, ali ga nikad ne pogledam! Verovatno zato što upravo ovde, opuštajući se i uživajući u prirodi, dobijam ideje koje se kasnije pretavraju u dobre projekte!“ U delu kolibe na istočnoj strani, čiji je nivo podignut za dva stepenika, smeštene su praktične niše za spavanje i potrebne police. U svakoj niši po dva kreveta. Nasuprot njih, Gisle je celom dužinom hodnika provukao plakare. Prema istočnoj strani oni se šire čime je dobijen veći prostor za odlaganje stvari. Najzad, na krajnjem delu kolibe smeštena je nezaobilazna sauna iz koje se može udobno posmatrati nebo, sunce, zvezdano nebo. Zaista, ova koliba, tako tipična za norvešku arhitekturu, prava je oaza mira, opuštanja i uživanja u prirodi. Jelena Kaličanin Foto: Espen Grnli

Sveti Kralj

29.03.2018.


У дане превисоког краља Стефана Уроша III, кога је отац ослепео и послао у Грке, и који се после седам година вратио у отаџбину да након чудесног прогледања буде крунисан од Бога дарованом му круном краљевства српског, мене, Арбена, позваше да поради хитне аудијенције дођем на двор овог самодржавног господина. Био је седми јун 1330. године Господње када је дворски скоротеча, после неопходне провере кроз коју је прошао код страже на бедемима града Кожља, галопом дојахао пред моју кућу у подножју тврђаве и сав задихан и ознојена лица ми пружио црвеном врпцом од свиле обавијено писмо са сребрним краљевим печатом.

Краљев двор налазио се у Неродимљи, два дана јахања од Кожља, па сам, да бих стигао на време, исте вечери спремио све за пут и сутрадан устао у рану зору. Пољубио сам моју жену Милицу која је тада била у поодмаклој трудноћи, па оседлах мог доброг коња чије су бакарно црвене очи пламтеле бескрајном оданошћу, и запутих у Неродимљу у руменом сјају праскозорја. Током путовања прекрасним пределима испресецаним уским земљаним стазама које су водиле између њива, винограда и воденица, у мислима сам пребирао разне претпоставке покушавајући да одгонетнем разлог овог хитног позива, али ми ништа, осим да се ради о врло важној ствари, није падало на памет. Но, рачунао сам да ће се, шта год да је било у пl

Sreća

29.03.2018.


Kad sam video zvezdu kako pada s neba, pomislio sam za sebe jedan svet; svet sa elipsoidnim, zelenim suncem, poput našeg. Ali svet bezbojan, a pun; jer sam sam bio bezbojan i prazan i neprimetan u gomili drugih koji su odisali plavom, crvenom, žutom. Znao sam da nikad neću uspeti da dosegnem sreću. Kad je moj svet krenuo da pada, shvatio sam da je još neko, tamo negde, daleko, poželeo istu želju.

Krug Uzeli su mi sve. Ostala je samo moja spoljašnost. Rekli su da će mi vratiti organe, kad im više ne budu trebali, ali je od tad prošlo mnogo, mnogo vremena. Umorna sam. Još samo jedan krug. Ne mogu više. Još samo jedan. AD INFINITUM

Nova vikendica Natali Portman

21.02.2018.




U mestu u kome je nedavno veliko klizište napravilo ogroman darmar rušivši blatom ogromne površine zemlje na kojima se, između ostalih, nalaze i kuće slavnih holivudskih glumaca i režisera, glumica Natali Portman kupila je kuću u Montećitu. Njenu vikendicu od 370 kvadrata nedaleko od Santa Barbara u Kaliforniji, projektovali su arhitekte iz biroa BARTON MYERS. Ono što prvo upada u oči je najfantastičniji pogled na Tihi okean.

Ispred nje tri garaže, bazen i veliki vrt s palmama. Četiri luksuzne spavaće sobe, kamin u dnevnom prostoru kuhinja u umetničkom stilu za glumicu i njenog muža Bendžamina Militajda i njihovo dvoje dece. U master kupatilu đakuzi; ali, i ostala kupatila podsećaju na welness i spa. Vikendica je praktično zagnjurena u bujno zelenilo, palme i još poneko drveće i izgleda kao prava oaza na pacifičkoj obali. Imanje je u blagom padu. Fasada prema obali ima prozore od poda do tavanice, spoljni kamin na drvenoj terasi na kojoj su smešteni bar i trpezarija koje pokriva pomičan krova. Pravo uživanje u letnjem vremenu! Vila je izgrađena od čelika, stakla i betona u pomalo industrijskom stilu. Ova vikendica koštala je glumicu „samo“ 5,8 miliona dolara!

APARTMAN LJUBAVI I MIRA

19.02.2018.




Na Internacionalni dan Mira, 21.09.2017.godine, hotel Fairmont The Queen Elisabeth i njegov vlasnik Ajvanho Kembridž, Sid Lee Architecture i MASSIVart, otvorili su apartman br.1742 u kome su 1969.godine pokojni Bitls Džon Lenon i njegova supruga Joko Ono, izveli svoju protestnu predstavu „U krevetu za Mir“, ležeći u njemu. Od tog trenutka hotel s najviše soba u Severnoj Americi u Montrealu, pohodilo je stotine zainteresovanih koji su želeli da uživaju u ovoj zanimljivoj „instalaciji“.

Sačuvavši istorijski karakter apartmana 1742 u kome lenon i Ono dva puta izvodili svoj nagi performans, vlasnik Ajvanho Kembridž želeo je da se apartman vrati u život kao što je izgledao u trenutku izvođenja performansa. Prvi korak koji je preduzeo biro Sid Lee Architects bio je da se krevet smesti ispod prozora i oslobodi centralni prostor gde se u tom trenutku gurala gomila novinara i fotografa. Očigledno je da je arhitekta ideju za redizajn dobio iz raznih mesta i trenutka u kojima je slavni par boravio i izvodio svoju predstavu: Amsterdam, Njujork, Tokio i Nju Delhi. Reprodukcije slavnog rukopisa „Hair Peace“ i „Bed Peace“ ponovo su osvanuli na prozorima a Lenonove reči pesme „Give Peace a Chance“ koju su on i Joko Ono snimili u apartmanu 1741, ponavljaju se na zidovima kao omaž palim vijetnamskim borcima. Iskustvo umetnosti Podsećanje na žona lenona obuhvata ugrađivanje umetničkih dela, interaktivnih komada i multimedijalnih instalacija koje je dizajnirao i proizveo MSSIVart. U to su uključeni elementi u kojima se nalaze fotografije, video zapisi i predmeti, među kojima i ploča „Give Peace a Chance“. Posetioci mogu da slušaju ovu muziku preko audio kompleta koji su postavljeni na noćnim stočićima omogućavajući im da, između ostalog, osete jedinstvenu energiju kreveta sa stanovišta Lenona i Ono. Grupacija Fairmont Hotels & Resorts lepo se dosetila dobre reklame: kažu da je ovaj hotel non-stop bukiran i da ne jenjava interesovanje za apartman br.1742. U okviru ove grupacije nalaze se i hoteli The Plazza u Njujorku, Savoyy u Londonu, Dubai Fairmont the Palm u Dubaiu i Fiarmont le chateau Frontenac u Kvebek Sitiju.

Savremena bajka

13.02.2018.




Smešten u šumovitom okruženju Alpskog Vrta na ivici padine, u ekskluzivnom kvartu Kurševela, hotel “Borovnice” zaista se smatra najekskluzivnijim I najskupljim zimskim hotelom na svetu. Ovde dolaze gosti koji vole vrhunski luksuz, neuporedivu udobnost i smeštaj tako blizu zvezda… U okruženju hotela Borovnice” novi “abramovići” se susreću s krunisanim glavama i bezobrazno bogatim osobama sa svih strana sveta. Tako je želela vlasnica hotela Rejmond Fenestrac, koju su stalni gosti nazvali “kraljica Kurševela”.

Pravo ime hotela glasi “Hotel de Charme des Airelles”, što znači “Šarmantne borovnice”. Hotel de Charme je izraz kojim se označava posebna kategorija hotela da bi se u širokom spektru hotelskih usluga razlikovali od lanaca mas turizma i od brendiranih i establiširanih objekata kao što su hoteli Bristol, Ritz, Plaza itd. Pod tim pojmom podrazumevaju se manji objekti koji su obično prenamenjeni u hotele, smešteni u nekom živopisnom krajoliku i originalno opremljeni (ne high tech nego nekako udobno, porodično). Sudbonosni trenutak Seljančica iz doline Tarantez u Alpima čuvala je krave posmatrajući automobile sa skijama na krovovima koji su prolazili pored nje. Sanjajući uzbudljiviji život, Rejmond rešava da proda jednu kravu kako bi kupila “gradsku” odeću. Prva stanica Pariz, druga London. Čuvajući decu tokom dve i po godine, uči se rafinmanu i otmenosti velikih engleskih porodica. Zatim obilazi Italiju kako bi naučila jezik. Po povratku u rodni kraj, zapošljava se u hotelu na recepciji. Bio je to prelomni trenutak u njenom životu - otkrila je cilj svog života: hotelijerstvo! Da bi ostvarila svoje snove, a potreban joj je novac, bavi se poslom s nekretninama. “Posao mi je išao sjajno! Rezultati su toliko bili dobri, a prodavala sam samo skupocene posede, tako da sam posle godinu dana rada, otkupila agenciju - za koju sam radila!” Susret s budućim mužem Andreom koji se bavio građevinskim poslovima, omogućiće im da “zajedno pomere planinu”! Rejmond uviđa da velike porodice iz francuske industrije, engleske porodice s titulama, arapski prinčevi…obožavaju skijanje na izuzetnim stazama Kurševela. Njen san je da izgradi hotel - “porodičnu kuću”. Šansa se ukazuje 1992. godine kada se u obližnjem Albervilu održavaju Zimske Olimpiske igre. Predsednik Olimpijskog komiteta, Antonio Samaranč, traži VIP hotel. Bračni par Fenestrac predlaže da im podignu hotel po njihovoj meri. Tako se 1992.godine rađa hotel “Borovnice” i već u prvoj godini rada hotel je primljen u slavnu hotelijersku grupu “Leading Hotels of the World”. Arhitekta Rišar Ferbah je, prema želji vlasnice, u stil uneo barokni stil okruženja u kome je živela austrijska carica Sisi. Tako su klupe u sobama inspirisane kulupama u caričinom vozu; jedan paravan je identičan paravanu koji se nalazi u njenom dvorcu. Većina soba ima kamin. Rejmond poznaje ukus bogataša. 59 osoba okruženo je pažnjom 112 osoba koje udovoljavaju i najmanju želju prebogatih gostiju. Ako želite da znate ko je sve boravio u ovom hotelu, pročitajte na internetu Forbsovu listu 100 najbogatijih na svetu! Prilikom odlaska iz hotela svaki gost dobija na poklon teglu s džemom od borovnica, peškire, torbicu s kozmetikom, naravno sve u boji kuće. Usred ogromnog salona smešten je veliki domaćinski kamin koji širi svoju toplinu. Tu je I bioskop… “Ponekad je teško ‘velikima’ reći da je hotel popunjen. U stvari, gosti obožavaju ovu neizvesnot, “ekskluzivnu” stranu hotela!” U trpezariji restorana “La Table du Jardin Alpin” sa dve Mišelin zvezdice, koji vodi slavni francuski kuvar Pjer Ganjer služi se, na primer, smrznuta junetina na pečenom hlebu sa ostrigama, prelivena sosom od dimljene repe. Njegovo vjerju je “jednostavno ali elegantno”. Gostima je takođe na raspolaganju i tradicionalna “građanska” kuhinja s pečatom autentične francuske gastronomije. Postoji i “Savojski ćošak” u kome se služi raklet, fondi i drugi lokalni specijaliteti na bazi sireva. U najnovijem restoranu “Cala di Volpe” služi se isključivo italijanska kuhinja. Dečje carstvo Arhitekta je porušio nekoliko zidova kako bi ostvario novu zamisao Rejmond Fenastrac - prostor u kome deca mogu nesmetano da jurcaju i uživaju u raznovrsnom programu specijano napravljenim samo za njih. Veliko platno poziva decu manju od 12 godina da gledaju crtaće; na raspolaganju su im mnogobrojne igre, meke igračke koje “Borvonice” pretvaraju u Ali babinu pećinu. Tu je i lični hotelski klovn Kamamber, zatim crvenokožac koji deci priča bajke o vremenu kada su Indijanci živeli bez Koka-Kole… Velnes I spa prostiru se na 850 metara kvadratnih. Sauna kao

NA NEBU ZODIJAKA

08.02.2018.




U starom delu Ciriha, blizu ulice Banhof devet starih zgrada spojilo je svoje ruke i srce i postalo jedno: hotel „Ovan“. Hotel „Ovan“ ne možete promašiti. Neke od fasada su iz XIII veka, ali se u prizemlju isturila savremena staklena površina koja privlači prlaznike i goste. Čiste fasade uskih četvorospratnih zgrada sa malim prozorima ne razlikuju se od susednih. Jednostavan ulaz u jednu od njih mogao bi očas da vam promakne. On je najluksuznije i najvoljenije arhitektonsko čedo Ciriha. I to raskošno. Najraskošnije.

Vlasnici hotela Ovan dali su sve od sebe, uloživši pri tom i nekoliko miliona evra u nekoliko rekonstrukcija, kako bi stvorili upravo takvu atmosferu i svom zdanju obezbedili reputaciju najposećenijeg objekta ovog tipa u ovom delu Švajcarske. Intrigantni kompleks, sačinjen od devet međusobno povezanih zgrada koji reflektuje istoriju ovog dela Ciriha (Avgustin kvart), začet je davno, još u trinaestom veku. Srce kompleksa čini ostatak dvorišta kamene zgrade, podignute davne 1200. godine. U današnjem baru možete videti impresivnu drvenu konstrukciju iz 1291. godine koja nosi tavanicu – redak primer srednjovekovnog inženjerstva. U jednom od restorana sačuvan je stub sa korintskim kapitelima, gde je zapisana godina izgrdnje – 1533. Godine 1401. članovi esnafa Ovan – društvo mesara – na tom su mestu podigli, za ono vreme, veličanstven dvor. I danas hotel mora da poštuje pravila i omogućava sastajanje članova mesarskog esnafa tokom cele godine što nije loš menadžerski potez – oni su stalni klijenti, naslednici onih koji su ga sagradili, upotrebljavali i održavali - mesari, zanatlije, trgovci, plemići, zlatari. Budi jedinstven! Za najnoviju restauraciju hotela „Ovan“ u pomoć je pozvana poznata arhitekta Tila Teus. Ona se priklonila mantri hotela: „Budi jedinstven!“ Tako je nastala savršeno osmišljena rekonstrukcija u dosluhu sa viskom tehnologijom. Kada je hotel „Ovan“ konačno otvorio svoj „devetokućni“ prostor, pokazao je i svoje staro lice, doterano i umiveno, plodove neizbežne nove tehnologije i, kao posebnu dragocenost, skupocena umetnička dela – i sve to u savršenom skladu. Arhitekta Tila Teus uspela je da poveže raznolikost dizajna koji je kroz vekove menjao svoje lice sa modernim tendencijama. Ona je morala da poštuje stare, delimično očuvane freske na zidovima. Da bi mali prostori sa ovakvim zidovima dobili na savremenosti u njih je postavljala čuveni šezlong Grand Confort slavnog arhitekte Korbizijea. Sobe i appartmani, njih 52, različiti su po obliku, veličini i dizajnu. Kako je svaka soba drugačija, to je za arhitektu značilo i traženje specifičnog nameštaja. Kada nije mogla da nađe odgovarajući komad sâma ga je dizajnirala. Svaka soba je dobila odgovarajuće ime: „Ovan“, „Šapa“, „Lula“, „Zlatni rudnik“... Pokretni duh Regula i Januari E. Briker uigran je tandem koji vodi hotel „Ovan“. Njihova želja za rasnovrsnošću dizajna ukazuje na želju da se gost, boraveći u jednoj od soba, upozna sa umetnošću stare Švajcarske, starih i novih stilova dizajna i umetničkim predmetima sa svih strana sveta. „Danas je sve između Korbizijea i Ikee. Tila Teus je čvrstom rukom izmešala sve stilove koji su prohujali, kao pokretni duh, kroz devet zgrada, i stvorila nešto što se danas naziva Ovan-brendom: očuvala je delove kuća od istorijske vrednosti i u njih ugradila modernistički duh koji obezbeđuje pripadnost tzv. dizajn-hotelima i grupi Leading Small Hotels of the World, asocijacije koja okuplja upravnike malih hotela širom sveta.“ Tavanice u sobama mogu biti kasetirane, sa gipsanim radovima; grede su vidljive, ponegde ojačane sa obe strane, što daje izuzetno zanimljiv reljef; neke su površine između greda zadržale stari floralni crtež, sličan onom u našem Kraljevom dvoru na Dedinju, što odražava očigledan uticaj ruskih umetnika na zapadnoevropske kolege. U nekim sobama vidljiva je gredna konstrukcija (50x50)koja datira čak iz XV veka! Prozori su mali, u stilu celog srednjovekovnog kvarta, uokvireni tromp l’oeil crtežima, postojećim ili dodatim, kako bi se dočarao prvobitni izgled prostora. U pojedinim zidovima zadržane su niše iz ko zna kog veka, uokvirene maštovitim floralnim crtežima. Na jednom zidu u apartmanu u potkrovlju sačuvana je bondruk konstrukcija koja sobi daje čar nekadašnjih tajanstvenih tavanskih prostora. Nameštaj u 52 prostora(38 soba i 14 apartmana) svedenih je linija kakve Švajcarci vole. U sobama su Korbizijeove fotelje, presvučene jednobojnom, uglavnom zelenom i crvenom mekom kožom. Sačuvan je starinski kredenac od kvalitetnog drveta i neuobičajenog oblika. Negde se mogu nači velike stari

ČUVENE VILE PALM SPRINGSA

08.02.2018.




Smeštena na brdovitom predelu Palm Springsa u američkoj državi Kalifornija, kuća Frej II stoji kao svetionik savremene arhitekture i amblem je važne karijere arhitekte Alberta Freja. Veličine 800 kvadrata kuća Frej II je prava slika moderne pustinjske kuće. Njena izgradnja je počela 1963.godine. Konstrukcija je čelična a fasade su prekrivene aluminijumom i staklenim zidovima.

Na krovu je bazen i mala dek terasa sa ugrađenim stolicama odakle puca pogled na dolinu i pustinju. Najupečatljivija ideja Alberta Freja je da ogromnu stenu uvede u svoj projekat i postane prirodno odvajanje između dnevnog i noćnog prostora. Umesto da je ukloni on je „uveo“ u kuću u nastojanju da sačuva deo planine. Skoro sav nameštaj je ugrađen i ima skladišta tako potrebna svakoj kući. Ugrađene su i police, čak je i gramofon efikasno integrisan u zid. Rezultat koji je dobijen je: kuća je skoro prazna. Trpezarijski sto koji se rasklapa služio je Freju kao radni sto i imao je, zanimljivo, ugrađen oštrač za oštrenje olovaka. Kakva razlika od današnjeg CAD „crtanja“ na kompjuteru! Kuća je svetla, a žute zavese podražavaju cveće Encilia iste boje koje okružuje kuću. Betonski pod je toniran istom bojom kao i okolne stene, a tavanica plava kao nebo. Ove precizno planirane karakteristike integrisane su na najbolji način u pejsaž koji je tako snažno inspirisao Frejev rad. Godine 1963. Arhitekta je dodao još jedan prostor od 100 kvadrata dok je sve ostalo- ostalo isto. Bio je to dom Alberta Freja u kome je arhitekta živeo sve do svoje smrti 1998.godine. On je svoju kuću zaveštao Umetničkom muzeju Palm Springs kako bi i drugi mogli da proučavaju ovaj najvažniji primer pustinjeske arhitekture u Americi.

RASPRODAJA DŽONIJA DEPA

08.02.2018.




Džoni Dep ne prodaje jedan već pet penthausa koje su on i njegova bivša žena Amber Herd pretvorili u dom od 4000 kvadratnih metara. Dep prodaje stan u tzv.Francuskom selu i svoju umetničku kolekciju koji se nalaze na vrhu čuvene zgrade EASTERN Columbia u Los Anđelesu. Zgradu je 1930.godine projektovao arhitekta Klod Belman i smatra se najlepšim primerom stila art deko u centru grada.

Trinaest spratova, dve kule na čijoj se svakoj strani nalaze satovi i iznad njih neonski natpis EASTERN. Zgrada je upisana u američki Nacionalni registar što je ekvivalent našem Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Prvu jedinicu Džoni Dep je kupio godine 2006. za 2,1 miliona dolara, odmah po njenoj modernizaciji. Zatim je 2007. kupio je još četiri jedinice. Otvorio je vrata između njih i svaka od njih je postala po jedna prostrana soba. Postoji devet spavaćih soba i nezamisliv broj kupatila-njih četrnaest! Mnogi zidovi su, u stvari, murali, pomalo u stilu fantastičnih slika Marka Šagala; u trpezariji zavese jakih boja i šare, tu su i marokanski tepisi i crnim obojeni podovi. Druga i treća jedinica ima direktan pristup iz prizemlja. Postoji velika terasa presvučena drvetom ili deck, zatim spa centar i fitnes studio. Danas glumac Džoni Dep prodaje svih pet kondominijuma za 55 miliona dolara. Može se kupiti odvojeno ili svih pet jedinica zajedno.

BRAK BOJE I OBLIKA

31.01.2018.




Na severu Kopenhagena slavni danski arhitekta Fin Jul projektovao je i izgradio kuću za sebe i svoju prvu ženu. Ovaj dizajner je uglavnom bio poznat po dizajniranju nameštaja u organskom obliku. Svaki predmet i komad nameštaja smešten je na odgovarajuće mesto i izgleda kao da su sobe izgrađene upravo oko njega! Slike na zidovima ukazuju na uticaj umetnosti na Fina Jula. Boje i oblici žive zajedno a granica između njih ne postoji.

Čak ni vrata obojena jakom oranž bojom, stolica jarke žad nijanse ili živahan ružičasti tepih idu zajedno sa belom i drvenom strukturom unutrašnjeg prostora. Svaki element u kući odiše inteligentnim razgovorom između nameštaja. Julov hedonistički brend veseo je, ali i funkcionalan i dekorativan, od jednostavne činije za supu do drvene polirane strukture.

Aleksandar Skarskgord

31.01.2018.




Aleksandar Skarsgord, švedski glumac, poznat po Tv seriji „Plava krv“, kupio je loft u njujorškom kvartu Ist Vilidž, u zgradi u kojoj su pre njega stanovale mnoge poznate ličnosti: glumica Kloe Sevinji, gitarista iz grupe „Smashing Pumkins“, Džejms Ajha, autorka „The help“ Ketrin Stant, glumica Parker Pousi... Loft na četvrtom spratu okrenut zapadu ima samo jednu spavaću sobu ali se lako može pretvoriti u svosoban stan.

Na tavanici su vidljive grede, tu je mermerni kamin, metalna kada, kasetirani prozori - sve to daje sliku prostora iz vremena pre Drugog svetskog rata. Zgrada u kojoj se loft nalazi nema lift ali zato ima unutrašnje dvorište kao i pristup do krova gde vlasnik može da, ukoliko želi a gradski oci mu dozvole, napravi dek ili terasu presvučenu drvenima daskama. Zgrada je široka samo 8 metara kako se nekad gradilo a sve u želji uštede na cevima i ostalom materijalu za izgradnju. Fasada je od cigle a na tavanici postoji veliki svetlarnik koji unosi mnogo svetlosti u loft. Ovaj četrdesetdvogodišnji glumac je ove godine dobio nagradu „Emi“ za sporednu ulogu u HBO seriji „Velike male laži“.

O nama

O NAMA

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Info panel
KONTAKTIRAJTE NAS

Radno vreme : 08-16h
Telefon : 011 36 10 163
Telefon : 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Email : office@drenik.net

Podaci o
preduzecu
DRENIK DOO

Adresa: Deligradska 19
PIB: 100269909
Matični broj: 07479239
Šifra delatnosti: 6110
Tekući račun: 205-1076-61

Istorijat

DrenikNet je osnovan 01.06.1998 godine u Beogradu, sposoban da korisnicima pruži kvalitan, pouzdan i dostupan dail up 24h 365 dana u godini.

CENOVNIK

Osnovni cenovnik

Cena din/ sat

  • do 5 sati - 30 din
  • od 5 do 9 - 26 din
  • od 10 do 19 - 24 din
  • od 20 do 49 - 22 din
  • od 50 ... - 20 din

Business paketi

Cena din/ paketu

  • Business paket - 50 sati = 1.200 din
  • Business Basic paket - 200 sati = 3.600 din
  • Business Pro paket - 400 sati = 6.000 din
  •  
  •  

kontakt

KONTAKT

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331

download

Anketa

ANKETA

Da li ste nervozni?

Da
Ne
Ponekad

Komentari

snezana - 2016-09-17 12:15:02

solidan

snezana - 2016-09-17 12:14:36

Ako ste raspolozeni da radite posao buducnosti onda je to ovaj posao koji se svodi na reklamu proizvoda, za stranu firmu, koja dugi niz godina postoji i trazi ljude koji ce ozbiljno raditi ovaj posao. Firma nudi besplatne alate i obuku za rad. Imamo 5 nacina zarade, a glavni nacin koji bi trebalo svako da prodje je izgradnja tima. Pre registracije mi posaljite zahtev na FB, koji cete napraviti i koristiti samo za posao. Ako ste zainteresovani REGISTRUJTE SE OVDE BESPLATNO:https://kreativno-talenat.blogspot.rs

nikola - 2016-03-22 08:22:59

Zasto?

ana - 2016-03-21 16:20:34

Nervozni smo!

JA - 2013-02-27 13:00:11

VEOMA

ejimaejima@yahoo.com - 2012-05-04 13:57:36

ejimaejima@yahoo.com

zoran - 2011-08-01 09:41:22

lopov do lopova, budala do budale, rupe na putevima, mala plata

goran - 2009-06-08 12:44:31

nisam nervozan ali ova anketa me pravi nervoznim,stoji ovde vec tri meseca ja stvarno mislim da je vreme da se stavi neka nova

toza - 2009-05-24 16:52:38

A ko u danasnje vreme, u zemlji nedodjiji, moze da bude nasmejan,srecan?

sanin boskovic - 2009-03-17 11:52:54

extra

GOCA - 2008-12-04 13:25:39

PA NARAVNO DA CHEMO BITI NERWOZNI...KAD IMAMO TAKO...

Milica - 2008-11-14 21:36:16

KAKO I NE BI BILI NERVOZNI KADA NAM JE DRZAVA NEPRIJATELJ BR. 1 U SVAKOM SMISLU...

zoran - 2008-11-01 08:53:10

predugo stoji isto pitanje pa se stice utisak da vise nemate korisnike da vam odgovore na neko drugo pitanje?!!!

gumeni - 2008-09-09 15:03:02

pa kad su swi ludi, moram da se nerviram lol

Sladjana - 2008-07-15 02:33:58

()

Marko - 2008-06-07 00:24:20

Administratoru sajta ili odgovornim za ovaj sajt, za Boga miloga promenite više pitanje i temu ankete.Više od dva meseca vam je ista.

irensita - 2008-03-04 21:21:27

()

stojan - 2008-02-26 18:36:12

anketa ko anketa

Marijana - 2008-01-30 08:34:28

Da mi je znati bar jos jedan narod koji zivi ovakvim zivotom dve decenije vec a da ljudi nisu nervozni... postali smo bolesna nacija!!! Uzas!!!

refik - 2008-01-28 02:21:49

sasvim razumljivo

ana - 2008-01-12 23:37:58

Ja nikada nisam nervozna

Angelina - 2008-01-01 09:24:47

Nervoza moze da se kontrolise i savlada. Vezbajte taj ci ili jogu, promenite svoju filozofiju zivota i onda ce vam se karakter i narav promeniti a samim tim i vas zivot. Bicete mirniji i spokojniji. Ako nista drugo ima jedan fantastican ruski recept da se oslobodite nervoze za nedelju dana. Sipajte sebi kofu hladne vode na glavu i bicete u nirvani... Angelina

Jovana - 2007-12-17 20:28:36

Ponekad sam nervozna,ne tako često!

Nisam Nervozan - 2007-12-11 00:53:42

Ma nosite se svi, bre, u...

arsla - 2007-12-09 20:27:53

svi su nervozni... da nije to posledica bombardovanja,pa su isprobali neku supstancu na nama..mislite o tome...

dijana mikovic - 2007-11-09 10:47:48

Anketa najvise govori o nasem mentalitetu

BOJAN - 2007-11-06 14:05:34

()

fajche - 2007-11-02 00:05:26

()

zoran - 2007-10-26 17:18:25

ne da sam nervozan,nego derem

Jaa - 2007-10-12 16:19:29

Ko li je ovaj sa IP 57 kad je tako nerzovan ..

Brus Vilis - 2007-10-10 12:08:56

Veoma sam nervozan

DR. RoGi - 2007-10-09 14:19:22

Moyda ponekad ali ne bas toliko cesto

Borko - 2007-09-22 14:32:20

Cemu nervoza,nista ne resava,a puno steti,prema tome samo opusteno!

ja - 2007-08-30 10:27:05

Da