DrenikNet

Korisnički servis

KORISNIČKI SERVIS

Vest

Vesti

Kuća po ukusu Zagorja

05.12.2016.




Arhitekta Davor Mateković iz biroa Proarh iz Zagreba, dobitnik mnogobrojnih nagrada, učestvovao je pre mesec dana, pored svetskih arhitektonskih imena kao što su OMA, BIG, Herzog & Meuron, Foster+Partners, Zaha Hadid…na World Architecture Festival –u Singapuru i dobio nagradu za projekt Issa grotto/hill house u kategoriji HOUSE – future projects, u isto vreme predstavio je i kuću, savremenu interpretaciju tradicionalne vikendice u hrvatskom Zagorju.

Na zelenim obroncima zagorja u blizini Kumrovca, u selu Brezakovcu, na terenu od 865 м2 arhitekta Davor Mateković I njegov tim Proarh obnovili su postojeću vikendicu koja je strukturno I statički bila u stanju koje je zabranjivalo dalji život u njoj. Osnovna forma je zadržana ali je trebalo izmeniti da bude primerena današnjem načinu života. Zato joj je dodata je veranda u obliku staklene kocke. Kako bi se iskoristilo južno osunčanje kocka “izlazi” iz svog volumena praveći ulazni prostor. Stakleni zidovi se otvaraju i na taj način se dobija prožimanje spoljašnjeg sa unutrašnjim prostorom. Krov je posebna priča: stara slama zamenjena je novom dok su zabati dobili novu drvenu oblogu. Staro dobro ognjište Kuće koje su gradile zanatlije od 1800. godine menjale su se tokom vremena ali su uvek zadržavale osnovni plan i specifičnu upotrebu prostora: zato je u prizemlju zadržan tradicionalni sastav oraganizacije prostora koji je smešten oko “ognjišta”. Kuća se sastoji od tri sprata: podrum, prizemlje i sprat. Ima sve što je potrebno za odmor velike porodice, što uključuje zonu za odmor, obedovanje, kuhinju i prostor za spavanje na prvom spratu. Inspiraciju za svoj projekat arhitekta Mateković bazirao je na istraživanju istorijskih dokumenata i terenskih istraživanja. Iako je dokumentacija o tradicionalnim metodama ugradnje slame bila oskudna, arhitekta je iskoristio okolne postojeće zgrade što mu je pomoglo da se napravi oblik krova tako drag Zagorju. Krovna slama je ispuštena preko fasade što je bio najteži zahvat obzirom na teško pronalaženje majstora koji umeju da je postave. Kako su postojeće debele hrastove daske na zidovima bile ruinirane neke od njih su zamenjene, ostale su tretirane i zaštićene od propadanja. Sa postojećim kamenim pijedestalom presvučenim drvenim podom ova “organska” vikendica, renovirana lokalno raspoloživim resursima i izradom, diše i stvara zdravu životnu sredinu.

MAG MODE I “KUPOLE”

29.11.2016.




Čuveni američki modni kreator Tomi Hilfiger, čije se „krpice“ nose svuda po svetu, zajedno sa suprugom Di Oklepo živi u neverovatno luksuznom penthausu koji se nalazi na vrhu njujorškoh hotela „Plaza“.

Na dva nivoa, 3 000 kvadrata, pet spavaćih soba, 6 kupatila, pogled na Central Park i Petu aveniju, antikni nameštaj, među kojima i neki koji su bili vlasništvo vojvode i vojvotkinje od Vindzora, slike Endija Vorhola i Baskijata – to je prostor u kome uživa Tomi Hilfiger kada nije u svojoj vili na karipskom ostrvu Mustik. Ime penthausa – “Kupola”. Tomi je rođen u gradiću Elmira u državi Njujork kao drugo od devetoro dece. Sa samo 150 dolara otvorio je radnju koju je nazvao „People's Place“ u kojoj je prodavao farmerke. Kada je orkan Agnes 1972. godine uništio gradić, a njegov posao propao, Hilfiger je prešao u Njujork. Mnogo godina kasnije predstavio je mušku kolekciju, a 2004. njegova kompanija imala je 5 400 zaposlenih. Godine 2008. on i supraga kupili su nekoliko stanova na 18. i 19. spratu hotela „Plaza“ koje su pretvorili u dupleks. Retko ko ima u Njujorku terasu plus kulu visoku 11 metara, s pogledom na Central Park na čemu mu zavide čak i najbogatiji stanovnici najskupljeg dela Njujorka, Aper Ist Sajda. Ulaz u dupleks je odvojen od ulaza hotela, ali kao stanovnik ove istorijske zgrade Hilfiger može da uživa blagodeti servisne službe hotela, kao što su pomoć batlera, korišćenje hotelskog fitnesa, spa i mnogobrojnih luksuznih pogodnosti koje pruža ovaj čuveni hotel. Ima se – može se Mag mode je očigledno želeo da “zaprepasti” svojim dizajnerskim umećem I da iskoristi materjial toliko skup koji samo retki mogu sebi da priušte. Kornjačevina je, zna se, skupa. Sad zamislite koliko je koštalo oplemenjivanje dnevnog boravka kada je za tavanične bordure i lažne polustubove – pilastre korišćena originalna kornjačevina i to u priličnoj širini! Slike Kejt Harding, Ričarda Princa, pokojnog grafičkog umetnika Žana-Mišela Baskijata, Endi Vorhola(čijih slika ima, ni manje ni više, nego 20!)…Tu su i fotografije slavne fotografkinje Eni Libovic, zatim neonski znak britanskeg umetnice Trejsi Emin, poznatoj po umetničkoj instalaciji “Svako s kim sam spavala od 1963 - 1995” i “Moj krevet”, sva ova umetnička dela prostoru daju simpatičan senzibilitet. Poznat kao ljubitelj umetnosti, on je bio sponzor muzičara Pita Tausenda na njegovoj turneji “Psychoderelict”, kao I Britni Spirs 1999. godine na turneji “Baby One More Time Tour”. Kula “Elojz” I nezgodni Donald Tramp Unutrašnjost kule „Elojza“, visoke 11 metara, oslikala je u renesansnom stilu slavna američka umetnica Hilari Najt prema nekada popularnoj istoimenoj dečjoj knjizi spisateljke Kej Tompson iz 1950.godine koja je pisala o devetogodišnjoj devojčici koja živu u “maleckoj sobi na vrhu zgrade hotela “Plaza”. Kej Tompson je dugo živela u hotelu, sve do 1998.godine, kada je tadašnji vlasnik Donald Tramp izbacio jer je odbila da se kula “Elojz” upotrebi kao reklama za hotel! Bračni par Hilfiger smatra da je njihova spavaća soba ista kao I hotelska: kristalni luster, luksuzni materijali kao što su saten I somot I nalazi se na gornjem nivou(19.sprat). Kako velika spavaća soba ima samo jedan mali prozor, on je prekriven teškim draperijama, ali svetlost ipak ulazi kroz vrata koja vode ne terasu odakle puca jedan od najlepših pogleda na zelenilo Njujorka. Pored ove na ovom nivou su još tri spavaće sobe I odgovarajućim prostranim kupatilima. U njima borave Sebastijan, šestogodišnji ljubimac iz drugog Tomijevog braka, I sin I tri kćeri iz predhodnog. Njihovi susedi su bogati biznismeni Džimi Kejni I vlasik fudbalskog tima “New England Patriots” , Robert Kraft, Kristijan Kendi iz dvojca čuvene engleske kompanije “Candy&Candy”...Tomi Hilfiger je vrlo ponosan na mesto svog dupleksa: “Oduvek sam voleo stare zgrade na Petoj aveniji koje gledaju na Centralni park. Jer, najvažnija je lokacija, lokacija, lokacija. Ne možete naći bolju investiciju!”

Kućica za uživanje i opuštanje

29.11.2016.




Iako verujem da su Beograđani osmislili najmaštovitije kućice na splavovima na rekama Savi i Dunavu gde je svaka kućica drukčija i tačno oslikava svog vlasnika, nije na odmet zainteresovanima ponuditi i strane opcije.

Tačno je da u dobrostojećim zemljama o kućicama/splavovima brinu arhitekti, često veoma poznati. Takav je slučaj s projektom " Peri Saund“ u Džordžijaskom zalivu u kanadskoj državi Ontario, dvestotinak kilometara severno od Toronta, prema kome je podignuta kućica u kojoj je smešten prostor za čamce, otvorena kuhinja i pokriveni paviljon. Arhitekti Kevin Vajs i Maja Pržibilski iz projektnog biroa „Weiss Architecture & Urbanism LTD“ u Torontu bazirao je lepotu kućice na prirodnoj i kulturnoj slici područja Peri Saund kojese diči svojim istorijskim zgradama okruženim borovom šumom. Velika terasa, postavljena delom na zemlji a delom na vodi, nosi dugačak i uzak krov koji se završava četvrtastom konstrukcijom ispod koje je smeštem «salon“ na otvorenom. Odavde se u vodu zario most odakle se kreće plovilima u zaliv i dalje na Pacifik. U delu gde su smešteni kajak, daske za jedrenje i kanoi, postoji dok i most, takođe od kedrovine ; fasade su presvučene crnom kedrovinom a krov plastificiranim bakrom. U okviru istog prostora, ali s druge strane, na otvorenom potezu, umetnuta je dugačka kuhinja s barskom pločom i odgovarajučim viskom stolicama. Ovde nema kreveta, kupatila, ormana, pregrada, polica, stolova, tv prijemnika itd…ništa što bi ličilo na «gadsku» udobnost. Ovo je početna tačka odakle vlasnik, porodica i njihovi prjatelji kreću u svoje sportske aktivnosti a posle dobro utrošenih kalorija, opuštaju se sedeći u udobnim sofama uz zalazeće sunce koje, zajedno s nežnim osvetljenjem paviljona daje toplu i romatičnu svetlost, uklapajući se u gladak granit, mirnu vodu male uvale i zelenilo okolnih borova.

Dijamanti na nebu Adelaide

29.11.2016.




Arhitektonski biro „Woods Bagots“, koji ima 15 biroa širom sveta, projektovali su zgradu Instituta za zdravstvo i medicinsko istraživanje u gradu Adelaidi na jugu Australije za čiji su projekat su dobili nekoliko važnih nagrada.

Nagrada „Interior Design Excellence Design“(IDEA) za medicinski i javni prostor, „WAN Facade Award“ za fasadu sastavljenu od dijamanata, „Inovation Prize“ za sjajan rad na polju tehnologije, nagrada „Building Desing“ 2014 i najzad, ovog meseca stigla je i nagrada na Svetskom Festivalu arhitekture 2015 u Singapuru! Zgrada Instituta za zdravstvo i medicinsko istraživanje ima devet istraživačkih jedinica u okviru kojih je 675 prostora za istraživanje, podsticanje inovacija i poboljšanja zdravstvenih usluga. Spektakularna fasada od 25 000 kvadratnih metara u skulpturalne je forme u obliku dijamanta. Inspirisana oblikom šišarke ovaj jedinstven dizajn deluje u svojoj okolini kao živi organizam. S praktične strane, fasada je dizajnirana na način da poboljša pristup dnevne svetlosti, smanji udare vetra i odsjaja i održi dobru vidljivost u unutrašnjosti Instituta. Koncept unutrašnjosti stvara svetlu i živu atmosferu u radnim jedinicama zahvaljujući projektu dva ogromna atrijuma. Uzdržan izbor materijala u dodiru je s prodirućim svetlom kroz zakrivljene oblike fasade transformišući prostor u živahnu igru svetlo/tamno u oku posmatrača. Laboratorje su smeštene na zapadnoj strani zgrade ali su okrenute prema atrijumu kako bi se izbeglo kajo sunce. Atriijum je podržan s nekoliko moćnih stubova koji su omogućili efikasnost i fleksibilnost prostora. Posvećenost projekta za Ekološki održiv razvoj(ESD) uključuje pasvni dizajn podnih ploča koji odgovara prrogramu Instituta i pruža maksimalnu dnenu svetlost tamo gde je potrebno. Da završimo s još nekoliko nagrada kojima je biro „Woods Bagots“ u međuvremenu ovenčan: nagrade „Jack McDonnell za javnu arhitekturu, „Keith Neighbour za komercijanu arhitekturu, „Derrick Kendrick“ za održivu, „Robert Dixon“ za unutrašnju i „ColorBond“ za arhitekturu čelika.

„Fine wisky & wine“

07.11.2016.




U mirnoj ulici, na granici Vest Vilidža, kvarta Meatpacking i ulice Hadzon skrio se mali njujorški biser: intrigantna kuća umetnice Karin Lešinski

Četvorospratna zgrada sazidana je 1847. godine kada se taj kraj nalazio daleko od centra Njujorka i bio samo nepregledno polje s trskama, slično beogradskim kvartovima Čubura i Neimar posle I svetskog rata. Pre nego što se umetnica Lešinski zaljubila u nju zgrada je odživela svoj buran život dostojan modernog sitkoma, a ona će je mnogo kasnije još više obogatiti. „Fine wisky & wine“ Zgrada, koju su podigli naslednici Ričarda Tauninga, proizvođača ramova za prozore, a projektovao arhitekta Stiven Kejn, prodata je 1881. godine biznismenu Hju Kingu koji je u njenom prizemlju prodavao vino, viski i obogativši se, živeo u njoj sve do II svetskog rata. Na zgradi se još uvek može videti natpis „Fine wisky & wine“ Hugh King 1881 . Zgrada u ulici Hadzon opet je dobila novog vlasnika, porodicu Esteve, koja je 1939.godine u njoj otvorili fabriku kobasica. Kada je Karin Lešinski 1993. Godine od porodice kupila ovu zapuštenu ruševnu kuću u njoj su ostali ogromni frižideri – komore, kuke, stolovi za sečenje mesa, teretni liftovi. Ali, za buduću vlasnicu zgrada je bila puna čuda i velikih mogućnosti. Zajedno s majkom postala je njen vlasnik, čvrsto rešena da od nje napravi savršenu kuću. Ličila joj je na veliko ruinirano pozorište. Kuća je podeljena na tri dela: prizemlje je postalo velika galerija koja odvojeno živi svoj život. Na prvom spratu smeštene su mnogobrojne ostave I tehničke prostorije. Drugi sprat je privatan I pripada samoj vlasnici gde svaki kutak ima “svoju ličnost” I izuzeno dizajniranu estetiku. U njemom kupatilu iako su stare bele porulanske pločice popucale Karin ih je zadržala “jer liče na pločice iz pariskog metroa” Film, serije, moda Karin je odlučila da kuća mora samu sebe da izdržava I zato je treći I četvrti sprat odredila kao prostor za izdavanje raznih manifestacija, snimanja filmova, modnih revija, venčannja, serija itd. Prvo je je srušila sredinu ova dva nivoa I time dobila 12 metara visok atrijum. zahvaljujući štukolitu boja zidova će “prirodno stariti kao zidovi u Italiji I neće morati da ponovo boje”. Na vrhu atrijuma, u jednom delu, stara kabina lifta postala je kupola čija je donja strana oslikana u renesansnom stilu. U drugom delu dobijeno je dovoljno osvetljenja preko staklenog krova. Arin je u ovaj taj prostor uvela je 15 video kamera, 24 monitora, 142 studijska osvetljenja, desetak mikrofona I kilometer kablova. Najzad, na vrhu zgrade postoje dve terase ukupne veličine 350 kvadratnih metara. Između ostalih događanja, na trećem I četvrtom spratu snimano je deset episode američke serije “The Real World”. Nije zaboravljena ni biblioteka, prava engleska, koju je Karin videla na jednoj slici I koja je popunjena lažnjim knjigama. Meditiranje u drštvu Bude Na vrhu zgrade postoje dve terase, jedna prema ulici se kojoj se nalazi senica sa statuom Bude, druga prema dvorištu s ligeštulima okruženim bogatim žbunjem. Od arhitekte Aleksandra Neratova I dizajnera Majkla Horde tražila je da se sačuva svaki znak prošlosti. Tako su ostale tavanice sa ukrštenim gredama, stari gipsani detalji za koje se danas daje bogatstvo, kao I stara cigla. Zidovi u ogromnom prijemnom delu omalani su štukolitom – praškastim malterom neravno pomešanim s tamnim pigmentom toskanske nijanse. Zgrada je ugostila mnogobrojne goste iz sveta mode, filma, televizije, video spotova…Karin Lešinski je iznajmljivala tokom snimanja filmova stan glumcima; osmišljavala ručkove, lansirala brendove, pripremala koktel zabave I korporativne događaje, bankete I venčanja. Za ove prilike Karin sama osmišljava cvetne aranžmane. I pored toga, često putuje I glumi u pozorištu “Wooster Group” za koje kažu da je pozorište s najviše nagrada na svetu.

KUĆA NA VRHU BRDA

07.11.2016.




Rezidencija Tarner, podignuta u predgrađu San Franciska, Larkspuru, sjajan je primer savremenog dizajna zgusnutog u bogat zeleni okoliš. Stara kuća sagrađena je pre oko 100 godina u Viktorijanskom stilu kakav je u to vreme vladao u Larkspuru.

Elen i njen muž Dejvid Tarner, grafički dizajner želeli su da nova kuća odgovara njima ali i zajednici Larkspura. Razmišljajući o novoj kući želeli su da bude ekološki i univerzalno pristupačna. Da ima dobar pogled na planinu Tamalpejz i zaliv San Franciska. Da poštuje privatnost suseda i pokaže svu lepotu svaremenog dizajna. Čistoj grafičkoj kompoziciji Dejvida Tarnera pridružio se Mark Jensen iz istoimenog arhitektonskog biroa. Odlučeno je da se iskoristi mesto na samom sedlu terena i da se kuća delimično ukopa u brdo. Tako je dobila tri nivoa koji se praktično ne mogu uočiti. Na najvišem, s tom fenomenalnom panoramom na ceo krajolik, smešteni su dnevna soba, kuhinja i trpezarije. U donja dva nivoa garaža i spavaće sobe s kupatilima. Kuća koja deluje horizontalno kao grane starih okolnih hrastova, pokrivena je niskim krovom s veoma isturenom nastrešnicom. Zato deluje abstraktno s geometrijskim oblicima. Betonske ploče podova izlivene u na licu mesta. krovna konstrukcija je podignuta od čeličnih greda i jednim delom je konzola koja se nadnosi na veliku zastakljenu terasu skoro 12 metara. Zbog jakih vetrova i seizmičkih sila snažno je usidrena u sredini kuće. Krajni rezultat je fina, elegantna kuća čija struktura prati, ali ne dominira- dizajn.

Radost navijača: nov stadion za „A.C.Milan“

02.11.2016.




Nedavno je otkriven predlog za izgradnju novog stadiona fudbalskog kluba „A.C.Milan“ koji će biti izgrađen u centru istoimenog grada.

Projektant ove zanimljive građevine je „Arup“, internacionalna kompanija dizjnera, planera, inženjera, konsultanata, tehničkih stručnjaka...koji su u poslednjih tridesetak godina izgradili, između ostalog, internacionalni aerodrom u Bakuu „Hejdar Alijev“, šoping centar „Forum“ u Istambulu, najzeleniju zgradu „8 Chiffley“ u Sidneju itd. Neke od inovativnih komponenata u projektu stadiona uključuju studiju panoramske vizure sa svakog gledaočevog mesta uz pomoć parametrijskog alata koji garantuje najbolji pogled. Tu su i haj – tek rešenja koji će poboljšati iskustva gledaoca za vreme i posle utakmica, zatim specijalne VIP lože koje će imati širok pogled od svlačionica sportista do njihovog izlaska na teren... Stadion će imati 48 000 mesta. Njegova visinaje samo 30 metara. Ovo je postignuto postavljanjem donjeg dela ispod nivoa zemlje. Stadion će biti okružen širokim kompleksom sa sekundarnim funkcijama: hotel, restorani, radnje... Stadion će imati pokretan krov kako bi ublažio buku i zaštitio okolno stanovništvo. Na žalost, postoji teškoća oko postaljanja stadiona u uobičajenoj osi sever/jug. Zbog toga će građevina biti pomerena bliže osi istok/zapad. Ceo projekat sadiona „A.C.Milan“ koštaće 300 – 320 miliona evra i smatra se da će biti završen 2018/19 godine.

ŽIVOTINJSKI OBLICI KAO OSNOVA DIZAJNA

26.10.2016.




Dizajn Roje Magdasi Izraelski dizajner Roje Magdasi istraživao je morfologiju životinja kako bi osmislio kolekciju fotelje, stočića i lampe koji se mogu koristiti i odvojeni jedni od drugih.

„Upotrebio sam proces odbacivanja i smanjivanja životinja do skoro najmanjeg oblika, ostavljajući samo osnovu izraženu u nekoliko poteza, odnosno u jednu mrlju. Istovremeno sam radio na visokim i mršavim, velikim, debelim i mršavim životinjama!“ Fotelja ima predimenzionirani naslon nalik kabastim leđima medveda i gorile. Jak hrastov ram presvučen je materijalom i dekorisan je s dva dugmeta, laserski sečenim, peskiranim i poprskanim sprejom od nerđajućeg čelika. Pored roze poslužavnika, površinska ploča stočića napravljena je od jednog komada čvrste hrastovine koja je isečena uz pomoć kompjutera. Donja neravnomerna strana ploče i mali poslužavnik intergisani su u jedno dok su tri elegantne noge oblikovane tako da liče na noge insekta. „Pokušao sam da dođem do srži različitih profila životinja kako bi se ove tri noge razlikovale jedne od druge,“ kaže Magdasi. „Želeo sam da sva tri komada stoje odvojeno ali da rezultat bude harmoničan u prosotru.“ Lampa podseća na vitak vrat žirafe, flaminga ili noja. Aluminijumske zavarene šipke izabrane su zbog svoje provodljivosti koja omogućava tih dodir i pružaju efikasna mesta za male LED sijalice. Baza lampe napravljena je od čvrste hrastovine kako bi se obezbedila vizuelna veza sa stočićem i foteljom. Ova tri predmeta iz kolekcije TRE mogu zajedno da budu mesto intimno kako bi omogućili da osoba mirno sedi i čita i gde može da pobegne iz stvarnog sveta u svet mašte!

VILA DALI

25.10.2016.




Izuzetno zanimljiva kuća, prošle godine podignuta u mestu Vrondal koje se nalazi u blizini glavnog grada Holandije Hagu, odmah je zainteresovala svet dizajna I arhitekture.

Holandski arhitektonski biro 123DV iz Roterdama, po želji svojih klijenta, projektovao je vilu sa “snažnim izrazom koji može da iskaže neobičan karakter slavnog slikara Salvadora Dalija”. Tome je dodata njihova ljubav prem stilu Art Nuvo i nautici. Arhitekti su postavili projekat na bazi Zlatnog preseka: upotrebili su spiralu da razviju plan kuće pa je na taj način unutrašnji plan dobio izgled školjke. Kada se tome doda da je njen enterijer obogaćen brojnim delima slavnog slikara I specijalno dizajniranim nameštajem, onda je vila Dali odmah privukla svetsku pažnju zaljubljenika u slavnog slikara, matematiku I poštovaoce Zlatnog preseka. Tokom priprema za određivanje plana arhitekti biroa 123DV pokazali su vlasnicima slike stare španske arhitekture čije su kuće zatvorene unutar sebe. Oni su bili facinirani štuko fasadama I metalnim ogradama u stilu Art Nuvo. Zato je odlučeno da se kombinuju forme ovog stila, zatvorene fasade, neprocenjivo blago ronilačkog sveta I, naravno, jedinstvenim delima Salvadora Dalija. Paranoično-kritički metod Arhitekti su dizajnirali unutrašnjost vile uz pomoć tzv.”Paranoic-critical metod”-a Salvadora Dalija. Ime potiče od tehnike koju je slikar razvio tridesetih godina prošlog veka. Koristio je u svojim slikama I drugim umetničkim delima optičke iluzije I mnogobrojne slike. Nadrealisti su smatrali da predmet nije više fiksirani spoljni objekat već produžetak nas samih. Jedan od predmeta manifestovanih u Nadrealizmu bio je “fantomski predmet”. Kako je Dali govorio, ovi objekti imaju minimum mehaničkog značenja. Ali, kada se predmet gleda, on izaziva fantomske slike koje su rezultat dela našeg nesvesnog. Krajnje ishodište ove ideje bila je cilindrična zgrada Dali sa spiralnom strukturom školjke koja prestavlja svet ronjenja: zatvorene fasade prema ulici u stilu Španske arhitekture s izraženim Art Nuvo stilom u vidu šest metara visoke šare iznad glavnog ulaza u vilu. Kroz centar kuće provlači se dvospratni cilindrični prostor. Prizemlje čini jedinstven prostor: od ulaza preko dnevne sobe do biblioteke, trpezarije I kuhinje, do mesta za opuštanje I kontemplaciju-sve se odvija oko spirale koja je svojevrsna galerija. U biblioteci je spušten plafon s difuznim halogenim svetiljkama. Dugačak sto služi za razvrstavanje starih I vrednih knjiga, skinutih sa aerodinamično dizajniranih polica Na spratu su kružno postavljene tri spavaće sobe od kojih jedna velika pripada vlasnicima. Soba se produžava u kpatilo s đakuzijem. Na spratu se nalazi I radni prostor. Ceo nameštaj je dizajnirao biro 123DV I u njemu se može naslutiti umetnost Salvadora Dalija.

DVORAC JOZEF

25.10.2016.




DVORAC JE MOJ DOM Neko živi u kolibi, neko na brodu, većina u kućama od tvrdog, a neki bogami i u kućerinama od hi-tech materijala. Ipak, jedna grupa ljudi se izdvaja: stanuju u dvorovima. Pred vama je zamak Čeha Jozef Barton-Dobenjina.

DUHOVI NOVOG MESTA «Mama, hoću li sutra ići u školu?», upitao je sedmogodišnji Jozef svoju majku dok su 1949.godin vozom napuštali mesto u kome se nalazio porodični dvorac Novo Mesto na reci Metuji u Istočnoj Boemiji. Pedest tri godine kasnije, Jozef Barton-Dobenjin i njegova porodica stigli su iz Kanade da proteraju duhove komunizma koji su bespravno gosodarili njihovim dobrima. «Moji roditelji, duboko ojađeni besramnim lopovlukom komunista, zauvek su napustili Evropu i zasnovali nov život u Kanadi», priča Jozef Barton-Dobenjin. Otac je svesno uništio svaku pomisao na našu rodnu Čehoslovačku, a moga brata i mene odgajio u zapadnom stilu.» Ali, Istorija je odlučila drugačije. Jedan prijatelj iz Čehoslovačke signalizirao je da je «plišana revolucija» donela velike promene u zemlji. «Nisam uopšte obraćao pažnju na ove novosti, ali na uporno navaljivanje moje dece posetio sam Prag.» Dve godine kasnije, porodica Barton-Dobenjin napustila je Kanadu i nastanila se u svom dvorcu Novo Mesto. Dvorac je sagrađen početkom XVI veka i tokom vremena pretrpeo je značajne promene do dolaska komunista na vlast: tokom XVI veka obukao je Renesnsnu odeću da bi vek kasnije blesnuo u baroknom ruhu. Početkom XX veka, lokalna porodica industrijalaca tekstila Barton-Dobenjin kupuje dvorac i okolna imanja, i adaptira ga u stilu Art Nuvoa. Poznati arhitekta tog vremena, Dušan Jurković, ostavio je gotske svodove, spavaće sobe u baroknom stilu i salone u stilu Art Dekoa. Komunistička vlada je dvorac Novo Mesto pretvorila u rezidenciju za boravak stranih državnika. «Srećom,» kaže Jozef Barton-Dobenjin, «nisu ništa odneli iz dvorca. Srećan sam što ponovo mogu da živim u domu u kome sam se rodio!»

MALI LOFT

24.10.2016.


Kako iskoristiti svaki centimetar prostora?Stan od 37,10 kvadrata + galerija 17,25 = Loft 54,35. Uzak i dugačak. Neki bi rekli da je isuviše nezgodan za “pakovanje” nameštaja. Da li? Ovaj loft je kandidat za savršen dom iz snova. Pravi je primer kako određena podela i živopisni dezeni mogu da pretvore običan prostor u mladalačko elegantno potkrovlje, koristeći svaki centimetar.

Izdužena osnova stana omogućila je da se nađe mesta za kružno moderno stepenište koje vodi na galeriju. Time su od dnevnog boravka odvojeni kuhinja i kupatilo dok se na galeriji smestio spavaći deo. Vazdušni centimetri Naravno, tavanica je odigrala ključnu ulogu svojom zavidnom visinom, iskorišćeni su svi “vazdušni” centimetri! Odličan izbor boja takođe je odigrao veoma važnu ulogu. Boja sunca na kuhinjskim elementima osvežava ovaj kutak udaljen od prozora, a boja tepiha se povezuje sa aksesoarima kao što su oranž jastuci na sofi i foteljama. Crno bela fotografija i ukrasni predmeti smešteni su na prava mesta - među belim zidovima, na svetlom podu, a veliki prozor – zid daje utisak da loft izgleda veći nego što jeste. Upotrebljeni materijali ukazuju na kvalitet i dobar ukus. Ceo prostor deluje kao izraz udobnosti i elegancije. U tako koncipiranom volumenu nađeno je mesta za svaki predmet neophodan za život u ovako malom prostoru jer je iskorišćen centimetar veoma ali i estetski dobro osmišljen.

25 GODINA DIZAJNA MARSELA VANDERSA

21.10.2016.




U Amsterdamu u muzeju savremene umetnosti i dizajna Stedlik, otvorena je retrospektivna izložba dizajnera Marsela Vandersa pod imenom „Pinned up“. Dvadesetpetogodišnjica rada ovog holandskog l'enfant terrible prikazuje njegov celokupni opus rada, od samih početaka s kraja osamdesetih godina prošlog veka prikazujući tok njegove evolucije, do danas. Na scenu internacionalnog dizajna stupio je 1986.godine zahvaljujući slavnoj Knotted Chair(Čvornovata stolica) i Lace table(Stočić od čipke) koje je dizajnirao tokom rada u kompaniji za konceptualni dizajn u Amsterdamu Droog Design. Radio je za Alessi, Moroso, Kartell, Flos, Cosme Decorte, Target, Puma, Baccarat, Mark & Spenser...Od početka dizajniranja radio je s Džasperom Morisonom i Jirgenom Bejom srvarajući platformu za mlade među kojima se nalazi i Slovenka Nika Zupanc.

TRI ZONE - MNOŠTVO PREDMETA Na izložbenom prostoru četiri stotina predmeta podeljeno je u tri zone: Bela zona („prostor leve strane mozga) sadrži njegov rad na temu zanatstva, površina, inovacija, arhetipskih predmeta... Crna zona („prostor desne strane mozg) Vandersovo eksperimentisanje s prirodom smešteno je u pozorišnu scenografiju. Prikazano je sedam virtuelnih enterijera koje je uradio kao seriju filmova. Neki od njih izgledaju kao svet mašte u koje je on smestio svoj nameštaj, neki su puni misterija, snolikog sveta... Treća zona funkcioniše kao salon u kome je prikazana uloga Vandersa kao direktora dizajna, uključujući i brend Moooi gde je on suosnivač. Tu se mogu videti reklamne fotografije koje je uradio za klijente kao što je holandska avio kompanija KLM. Na izložbi se takođe mogu videti projekti dizajna, među kojima butik u Bahreinu Villa Moda i hotel ANDAZ AMSTERDAM PRINSENGRACHT čiji je on suvlasnik. Holandski pop kompozitor Jakob Ter Feldhuis komponovao je za izložbu specijalnu muziku, a Marsel Vanders je osmislio čak i koktel koji se služi u restoranu muzeja.

Vila Dena

12.10.2016.




Upoznajte „tvrđavu“ ili modernu vilu „Dena“ U mirnoj oazi, na pet minuta vožnje kolima od centra Novog Kanana, jedne od najpoželjnijih lokacija u američkoj saveznoj državi Konektikat, smestila se kuća eksplicitne arhitekture sredine prošlog veka, delo poznatog arhitekte tog vremena, Ulriha Francena.

Do danas kuća „Dena“ ima samo jednog vlasnika – samog arhitektu. Ova paviljonska zgrada ima 528 kvadrata, mnogo staklenih zidova - hit tog vremena - i okružena je šumama. Sazidana je 1963.godine na bivšoj farmi usred plantaže jabuka. Pet kula od cigli okružuju središni dnevni prostor i stvaraju pravi paviljon zgodan za mnogobrojne porodične aktivnosti. Njegova visina je dupla, a tavanica obložena letvicama u skladu je s nameštajem. Svetlarnici dodatno osvetljavaju prizemlje. Iz njega se izlazi na ogromnu, drvom presvučenu terasu ili dek. Prema arhitektonskoj modi tog vremena trpezarija i kuhinja su bile izdignute za dva tri stepenika kako bi se napravila razdelnica između dva raznorodna prostora a da se ne podiže između njih zid. U prizemlju su smešteni spavaća soba s kupatilom i radna soba koja se za čas može pretvoriti u spavaću, dok se na spratu nalaze master apartman i dve spavaće sobe koje se po potrebi pretvaraju u četiri. Tu su i četiri kupatila i budoar. Arhitekta Ulrih Francen poznat je po svojoj brut arhitekturi i radu sa slavnim Mis van der Rojem. Arhitekti onog vremena baš su znali da iznedre kuće koje, iako zidane od teškog materijala, deluju lako zahvaljujući znalačkoj ritmici staklo – cigla - beton, tako da vila „Dena“ izgleda kao dobro promišljena skulptura. Kada tome dodam da su sjajno umeli da dizajniraju lagan nameštaj i urede prostor (koji danas toliko u modi!) - stolovi od stakla, jednostavne kolorativne slike, razdelne lajsne između zidova i tavanice, sasvim malo ukrasnih predmeta, široke stepenice s rukohvatom operveženim drvetom a la Bauhaus, stolica Wassily iz 1926 itd., onda se danas na njihov stil svaki mladi arhitekta u potpunosti može osloniti.

Jednobojnost prostora

12.10.2016.




Volite li monohromatski pristup u vašem prostoru? Monohromatski pristup u dizajnu znači upotreba jedne boje. Međutim, ovaj izbor može da proizvede – dosadu! Gde je raznovrsnost? Gde je kontrast? Pred vama je nekoliko tajni kako da vaš jednobojni prrostor oživi:

1. Pre svega, treba obratiti na pažnju na veličinu i zapreminu vašeg prostora, količini otvora. Tamne boje smanjuje prostor, bela ga povećava. 2. Zatim izaberite boju koja vama najviše odgovara kako bi prostor zasijao u punoj lepoti vašeg dizajna, na prmer, plavu, tamno plavu, srednje plavu, svetlo plavu. 3. Srednje plavom, na primer, obojite zidove, nijanse upotrebite za aksesoare i materijale. 4. Da bi akcentovali svoj “plavi” izbor, izaberite tri nijanse boja koje se dopunjuju s njom. Drugim rečima, nijanse mogu da budu: siva, crna, čelik, oblak siva ili ugalj siva. 5. Upotrebite ih tako što ćete, na primer, sofe i fotelje presvuci plišom istih nijansi; plava ili siva kožna fotelja ili aksesoari zaokružuju zanimljiv monohramatski izgled sobe. Dodajte lampe u žutoj boji i prostorija će trenutno dobiti prijatnu atmosferu. 6. Ubacivanje jedne ili nekoliko jakih boja omiljeni je dizajnerski trik. Upotreba detalja jakih boja, u malim količinama, ukazuje da ste sigurni u svoj ukus: mrvica crne, sive, bakrene i bele boje neutralizuju osovnu dominantnu boju koju ste izabrali. 7. Sedite i uživajte u svom uspehu, u lepoti svog prostora!

HOTEL TUMJE

27.09.2016.




Lifestyle Kad art deko sretne Holivud Pariski hotel u koji zalaze svetske zvezde kao što su pevači Džoni Holidej, Bijonse...glumci Gvinet Paltrou, Kevin Kostner...džetseterka Bjanka Džeger, modni mag Kelvin Klajn...o „stručnjacima“ za atmosferu Djulijanu Šnabelu i Janu Šregeru i da ne govorimo...sija na svetskom hotelijerskom nebu – hotel „Tumje“.

Kada se spomene ime Tumje većina ljudi se osmehne. Ime Tumje traje decenijama i odoleva svim pariskim hotelima - palatama zahvaljujući svom prigušenom glamuru, istaknutoj hit atmosferi, zanimljivom dizajnu arhitekte Indije Mahdavi, a naročito umeću promotera Tjerija Koste, omiljenom zbog svoje sposobnosti da u svoje hotele i restorane privuče najzanimljivije osobe sveta: kafe „Marli“ u Luvru, „Lenon & MakKartni“, „Le Crillon“ u istoimenom hotelu, “Cafe de la Musique u La Viletu, „Georges“ u Centru Žorž Pompidu, hotel „Coste“ u blizini Jelisejske predsedničke palate itd. Mudar Tjeri Kost radi sa izuzetno poštovanim arhitektama kao što su Kristijan de Portzampark, dizajnerom Žakom Granžom, Filipom Starkom, Indijom Mahdavi – rezultat je uvek toliko zanimljiv da njegove kafiće i hotele smatraju najprivlačnijim mestima u Parizu. U ime zdravlja Skromna zgrada s vertikalnim neonskim znakom koji ukazuje na hotel, reminiscencija je stila tridesetih godina prošlog veka – art deko stil! Sićušna recepcija vodi u malu trpezariju koja odiše šarmom stila Mahdavi s najvrhunskijom savremenom udobnošću. „Tumje“ je mali, ima samo 15 soba, neki kažu neozbiljan u odnosu na hotele - palate, s gastronomskom ponudom između kafea i stvarnog obroka. Kako kaže jedan Parižanin, restoran ovog hotela „pomogao je pariskoj populaciji da ostane vitka“! Bilo kako bilo, restoran hotela „Tumje“ ima dve gastronomske zvezdice! Indija Mahdavi poznata po svom čuvenom dizajnu „Coburg“ bara u londonskom hotelu „Connaught“ i pariskom restoranu „Cafe Germain“(Kuca stil br.). Hotel je pandemija raznoraznih mustri floralnih i heksagonalnih tapeta koje se izuzteno slažu, mada se svako dizajnersko pravilo očajnički protivi ovakvom razbarušenom pristupu. Art deko tapete plave su i morsko zelene. U ovoj raboti Indiji je pomogao duo M/M, Majkl Amzalag i Matijas Augustinijak, čije se polje rada prostire na muziku, modu i umetnost. Čiste linije i boje svilenih bonbona upotrebljene su u trpezariji; abažuri su postavljeni “naglavačke”, leopradova i tigrova mustra na foteljama. U taverni „Tumje“ mešavina nameštaja kupljenih na sajmovima antikviteta i robe iz druge ruke. Na zidovima ljubičasti cvetovi koji se ponavljaju na teškim zavesama i njihovom sasvim drukčijem uzorku. Štaviše, tu je i tepih s teškim geometrijskim uzorkom. Svaki detalj pažljivo je promišljen: kvake na vratima, na ormanima, uzglavlja kreveta; noćni stočići su u svakoj sobi drukčijeg oblika i stila. Kuhinja je otvorena prema trpezariji koja može da primi samo dvadesetak osoba koje, ako žele, mogu da bace pogled na ono što se krčka u šerpama i loncima hotela “Tumje”. Gost zna koji se sastojci upotrebljavaju. Ali, šta će od njih šef da napravi i posluži – on ne zna! Zato je u ovom hotelu uvek uzbudljivo, puno iznenađenja ali I topline I drugarenja – to je ono što će vam Parižani reći! Jelena Kaličanin Antrfile Počevši od tipične francuske taverne s početka XX veka, porodica Tumje je 1923. godine postala ekskluzivni brend u Parizu. Od tada brend neprekinuto prelazi iz porodične generacije u generaciju čuvajući mesto jednog od najboljih restorana u Parizu. Godine 2009. Ovaj restoran preuzeo je, zajedno s Tjerijem Kostom čuveni šef Žan – Fransoa Pijež koji je na ovom mestu ostao do pre nekoliko meseci. Potpisi Mešajući i spajajući najnespojive kombinacije materijala, šara i boja, ove smele ideje čine hotel „Tumje“ mesto koje se ne može lako zaboraviti. Na zidovima ljubičasti cvetovi koji se ponavljaju na teškim zavesama i njihovom sasvim drukčijem uzorku. Štaviše, tu je i tepih s teškim geometrijskim uzorkom. Grafički elementi u taverni daju joj tzv. rokenrol izgled! Umetnost novog načina jedenja Hotel „Tumje“ krije se u maloj pariskoj ulici Dominik, na nekoliko koraka od Ajfelove kule. Recepcija u mekim bojama i namirisanom ambijentu zahvaljujući svećama specjalno izrađenih za hotel – sa aromom začina. U svakoj sobi mogu se videti životinjske kože ili sa uzorkom teteline s tri lista – prava Arijadnina nit Atmosfera u sobama pomalo podseća na ambijent seoskih kuća Oblikovanj

SEOSKA ZAJEDNICA U JEDNOM STANU

15.09.2016.




Adam Friza je multimedijalni umetnik; slika, pravi kolaže, skulpture i instalacije, fotografiše. Tjeri Ćiao je arhitekta i dizajner. Njih dvoje žive u jednosobnom loftu koji su sami osmislili i često ga izdaju osobama sa sličnim umetničkim i duhovnim prioriteima. Loft se nalazi u kvartu Bušvil u Bruklinu. Udaljen je samo dva bloka od Bogart ulice koja je polazna tačka za obilazak Brunsvika. Okružuju ga galerije, barovi, kafići, prodavnice prirodne hrane koje rade 24 sata, ali i neki od najboljih restorana u Bruklinu – pravi kraj za dizajnere i umetnike.

Umesto da loft s visokom tavanicom i velikim prozorima pregradi s dve spavaće sobe, Tjeri Ćiao je došla na ideju u njemu osmisli jednu kabinu i jednu kućicu na drvetu. Kabina se izdaje, a kućica je njena i Adamova radionica, studio i prebivalište. Tako je loft postao „seoska zajednica“ u kojoj njeni žitelji imaju utisak da žive „napolju“. Tjeri je isekla ivericu i uobličila dve samostalne strukture. „Male kabine ili kolibe veoma su jednostavne za postavljanje,“ kaže Tjeri koja je, od kada su se novine dočepale njenih ideja i za njih zainteresovali svet, postala savetnik za dizajniranje novih arhitektonskih inspiracija. Cigle na zidovima su vidljive, na podu pravi parket. U loftu ima mnogo umetničkih radova, nameštaja i predmeta koje su ona i Adam napravili i koji se mogu kupiti. Vrtovi, nebo, ulica... Tjeri je ulazna vrata ovih kućica okrenula ka velikim prozorima tako da su one veoma svetle i omogućavaju pogled na vrtove, nebo i uzavrelu ulicu. Pored spavaćih kabina ima mesta i za odeću, kutak za rad i dve grupe zelenila ispred svake jedinice. Kupatilo se deli, kao i kafa, čaj i skroma doručak. Štaviše, iz lofta postoji pristup krovu s koga se vidi ceo Bruklin i Manhetn. „Možemo da budemo i vodiči jer ovaj kraj obiluje zanimljivim životom za osobe koje žele da otkrivaju mladalački život i koje su zainteresovane za umetnost,“ preporučuje se Adam Friza. „Jedna noć u kolibi košta 100 dolara, ali upozoravamo alergične da imamo mačku!“ Od kada su Tjeri i Adam za goste otvorili svoj loft, u njemu je do danas borailo oko 60 gostiju iz 15 zemalja sveta. Par je upravo pokrenuo malu galeriju i biblioteku koji bi mogi da posluže novim gostima, umetnicma, dizajnerima i prijateljima. adamfrezza.com thedorseypost.com n.b.KONDO, LOFT I PENTHAUS : KOJA JE RAZLIKA? Kondo je jedinica u pojedinačnom vlasništvu osobe koja plaća naknadu za upravljanje zgrade i koJA ima pravo glasa zajedno sa ostalim vlasnicima. Može biti i zakup. Obično ih nazivaju " luksuznim” i imaju portire. Loft je jedinica s visokim plafonima, često u preuređenoj industrijskoj zgradi. Neka potkrovlja poseduju ogromne prozore, kovano gvožđe, vidljive cevi , itd. Naravno, potkrovlja mogu da se grade nova. Penthaus jedinica koja se nalazi na najvišem spratu u zgradi i niko ne može da stanuje iznad.

U zagrljaju Dominikane

13.09.2016.




Dominikanska republika je raj s prekrasnim plažama, top golfskim terenima i rekreativnim sadržajima. U predgrađu glavnog grada Santo Dominga, Pedro Brand, smestila se luksuzna vila, projekat poznatog bolivijskog arhitekte Huana Karlosa Tafura.

U oazi udaljenoj od drugih vila, u savršenom miru ali sa odličnom vezom sa obližnjim gradovima Santo Domingo i Santjago od Kabalerosa, s pogledom na živopisno zelenilo i planinske predele, vila „Dominikana“ jasno se ističe svojom razuđenom elegancijom i veoma izraženim arhitektonskim umećem. Cilj arhitekte Huana Karlosa Tafura bio je – maksimalna panorama I svetlost što je postigao stvarajući nizove velikih staklenih otvora zgrade smeštenih na pažljivo odabranim mestima. Projekat prati konturu zemljišta tako da glavna I nekoliko povezanih zgrada ne smetaju jedna drugoj. Pad je omogućio disanje tako da se pet blokova zgrada razuđuje a opet su u vidljivoj simbiozi. Na samom ulazu zgrada za poslugu I majordoma; odatle se stupa u svet porodice Ramirez. Elegancija vile ogleda se u mermernim podovima, antičkim drvenim vratima, kupatilima obloženim mermerom, uvezenim aluminijumskim ramovima svih otvora, električnih sigurnosnih roletni I kliznih vrata. Nadasve, sjajno proračunatim volumenima prostorija koji odgovaraju klimatskim uslovima u konima se vila nalazi. Prozračni dnevni boravak I trpezarija koja se nastavlja na spoljnu terasu pravi odličnu komunikaciju sa okruženjem. Moderna kuhinja koja može da zadovolji I najzahtevnije gurmane, omogućava, kako kažu vlasnici, najoriginalnije kulinarske kreacije. Kako priliči ovom projektu nisu zaboravljeni ni bazen s pokrivenom terasom, đakuzi, parno kupatilo I, šta dalje reći,ogroman prostor barbekju.

Quo vadis, Jagoda

05.09.2016.




Samostalna izložba proslavljene hrvatske umjetnice Jagode Buić, pod nazivom “Les espaces interferes”, izložena je juna ove godine u glavnom ulaznom predvorju “Hall Segur” u Unesku u Parizu. Na izložbi je predstavljen odabir najreprezentativnijih radova tapiserije iz celokupnog umetničkog stvaralaštva Jagode Buić od 60-ih godina do danas. Dobila je medalju Pikaso koju Unesko dodeljuje kao priznanje za izuzetan doprinos u umetnosti u kulturi.

Sedimo u prostranom stanu Jagode Buić koji se nalazi na ekskluzivnom ostrvu Sen Luj. Inteligentna, brzomisleća, živog duha, iznad svega, radoznala, udobno zavaljena u jastuke, Jagoda govori čistim jezikom, zaokruženim rečenicama saaa inteligentnim zaključcima. Ova Splićanka, koju ex-Jugoslavija kao i ceo svet poznaje i poštuje, nije izgubila ništa od svoje snažne misli i želje za radom. Iako kostimograf i scenograf, Jagoda Buić je prepoznaatljiva po svojim vanvremenskim tapiserijama. Kada ste se odlučili da se bavite tapiserijom? Ništa se u umetnosti ne može odlučiti. Tokom Drugog svetskog rata razmišljalo se samo kako spasiti glavu. Ali, ujedno se razvio i smisao, makar kod devojčice, za ono što je bitno i važno u životu: prvo ostati živ, zatim ostati živ kada su oni koje voliš poginuli; tek onda možeš da radiši ono što voliš. Verovatno je to taj trenutak kada sam shvatila da volim crtanje, štp sam nazvala „črčkaje“- to je bio trenutak odluke. Potaknuta, kao i uvek, svojom radoznalošću i eksperimentom, htela sam da vratim autentičnost i autonomiju tapiseriji. Ako se izražavam u vuni onda neka to bude vuna.” SLOVENSKI TALAS Koliko vam je trebalo vremena da napravite izložbu koja vas je lansirala u svet? “To je sve deo moje radoznalosti. Ni moja grupa ni ja nismo bili štafelajni slikari. Mi smo zagovarali ono što se zvalo – moderna. Bavili smo se na Akademiji za primenjenu umetnost u Zagrebu, ja konkretno, dizajnom. Posle kraćeg vremena, otišla sam u Beč gde sam studirala unutrašnju arhitekturu i scenografiju. Zatim sam otišla u Rim gde sam u filmskom gradu Ćinećita studirala filmsku scenografiju. Sledi Centro delle Arte del Costume u palati Grassi u Veneciji gde sam se bavila istorijom kostima. Dakle, moja studentska i akademska karijera završila je nagradom za najbolji diplomski rad na bečkoj Akademiji koja inače postavlja izuzeno viseke kriterijume. Po tapiseriji sam prepoznata jer sam se, htela ili ne, našla na čelu avangarde koja je stvorila ono što se tada zvalo – slovenski talas. Našla sam se na čelu te avangarde. Onda sam se našla u Parizu i u Muzeju moderne umetnosti sa vrlo reprezentativnom izložbom koja je otvorila vrata onome što se tada zvalo savremena tapiserija. Tada je otvorena škola Cite des Arts(Grad umetnosti) i mladi francuski studenti s počeli da dolaze kod mene da uče.” STRAST LOVCA Paralelno s tapiserijom radili ste na kostimografiji i scenografiji? Ove dve stvari uzele su veći deo mog životnog opusa; radila sam ih sa ogromnim žarom, kao i svi koji rade u teatru. Jer, kad jednom zagrizeš tu jabuku više je zubi ne napuštaju. Najviše sam radila na otvorenim scenama. Uglavnom sam radila velike opere kao što su Nabuko, Aida, Edip, Ričard III; na Dubrovačkim letnjim igrama radila sam Hamleta na Lovrijencu itd. Moj svet u kome sam se jako dobro osećala bile su šekspirijanske i grčke drame mada sam, s druge strane, bila u revolucionarnim i eksperimentalnim vodama.” Poznato je da ste još kao studentkinja otkrili gudure Kolorine ispod dubrovačkog Lovrijenca. “U sebi imam vrlo razvijenu radoznalost i istraživački duh. Ništa me ne zanima što je gotovo. Moja kućica na Kolorini u Dubrovniku nastala je kada sam se jednom zapitala: Šta se to nalazi ispod hrpe kamenja podno Lovrijenca? Bile su to nastambe radnika koji su u XII veku, vadeći kamen, gradili ovu tvrđavu.” Razgledam stan namešten iskustvenim ukusom. Na zidu flamanska tapiserija nađena na buvljoj pijaci; crni sto – arhitekta Đio Ponti, “najlaganiji sto na svetu”; dve stolice ispred pisaćeg stola - Mihael Tonet “Konsumstuhl no.14” iz 1859.godine; trpezarijske stolice Kraljica Ana- iz nekog dela Jagodinog života... Vaš stan na ostrvu Sen Luj odaje ljubav kolekcionara. “Nisam kolekcionarka ali imam strast lovca. Treba imati oko i prepoznati lepotu među mnogim stvarima.” Imate i gnezdo u Provansi? “To gnezdo je kamena kuća prekrivena vinovom lozom u mestu Bonije. Okolno brdo prekriveno kedrovima u čijem mirisu uživam. Uživam, pogotovo što se na tavanu, gde su se nekad gajile svilene bube, imam atelje koji mi je muž napravio. To je m

Marsej

01.09.2016.




Kako je poljprivredna zgrada pretvorena u zanimljiv stan Smeštena u bivšoj poljoprivrednoj zgradi pored plaže Prado u francuskom gradu Marsej stan mladog bračnog para prepravljen je u udoban i moderan prostor. Evo kako je tekla adaptacija.

Na kraju devedesetih godina bračni par Savarezo živeo je, zajedno s dvoje dece, u jednoj sobi na prvom spratu poljoprivredne zgrade. Prva adaptacija je oslobodila prostor od svih pregradnih zidova; ispod krovnog složenog sistema greda i gredica uspešno je smeštena roditeljska spavaća soba dostupna preko stepeništa koje je nekad bilo spoljašnje, a sada integrisano u stambeni prostor. Ono je napravljeno od jednog galvaniziranog čeličnog elementa koji celoj konstrukciji daje zakošeni ritam i pleni svojim pomalo industrijskim izgledom.Nekoliko godina kasnije par dobija u vlasništvo suteren kao i susedni pomoćni objekat. Prvo se ruše zidovi kako bi se dobilo više svetla. Ovde su smeštene funkcije “kuvanja”, “obroka” i “dnevne sobe” koje se nastavljaju jedna na druge. Mala terasa, koja prati spoljašnji zid, oplemenjena je ipe drvećem. Zid između postojeće zgrade i susednog objekta pokriven je lamperijom zbog čestog pojavljivanja vlage koju je nemoguće resorbovati. Postavljena na nekoliko centimetara od zidova omogućava dobru vazdušnu izolaciju koja sprečava vlagu. Neravno izveden malter na zidovima omogućava vibriranje svetla. Kako su deca porasla i u tinejdžerskim su godinama, odlučeno je da se uradi još jedna adaptacija. Kuhinjski prostor, koji je bio spavaća soba, sada je pretvoren u dva nova kupatila; ukolonjen je dimnjak i dečak i devojčica su dobili svoje mesto ispod mezanina. Kuhinja se sastoji od dva potpuno bela paralelna bloka. Oba su odvojena od zidova kako bi dobili status nezavisnih komada nameštaja. Iznad njih dva lustera(Foscarini). U trpezariji sto od hrastovine i stolice „La Leggera“ Rikarda Blumera za „Alias“ pored koga je stojeća lampa „Twiggy“. Kuhinja se sastoji od dva potpuno bela paralelna bloka. Oba su odvojena od zidova kako bi dobili status nezavisnih komada nameštaja. Iznad njih dva lustera(Foscarini). U trpezariji sto od hrastovine i stolice „La Leggera“ Rikarda Blumera za „Alias“ pored koga je stojeća lampa „Twiggy“. U dnevnoj sobi dve RAR plastične Eames stolice iz 1950.godine pored drvenih paleta pretvorenih u niske stočiće. S druge strane, vidimo udobnu sofu „Greg“(Zanotta) i čuveni luster „Zettel’z“ Ingea Maurera. Dve stare tehničke lampe, lepo obnovljene, zaokružuju utisak dnevnog boravka.Na gornjem nivou dnevnu sobu obasjava još jedna lampa Ingea Maurera, dve “Togo” fotelje, biblioteka od iverice i zajedno sa skulpturalnim stepeništem, osvežava uzak ali dobro osvetljen prostor.

PENJITE SE!

29.08.2016.




Kanadski arhitektonski biro Smith Vigeant dobio je veliku nagradu 7. edicije GRANDS PRIX DU DESIGN “ za projekat Penjalice “Allez – Up” za ljubitelje planinarenja i alpinizma, kao najbolji projekat za penjanje u zatvorenom prostoru.

Stara rafinerija šećera Redpat u kanadskom gradu Montrealu i njen napušten silos dobili su novu životnu ulogu. Penjalica „Allez – Up“(Penjite se) srce je revitalizovanog prostora s novoovtorenom jedinstvenom penjalicom koja je trenutno postala turistička atrakcija. Vlasnici, kandaska porodica Richer de la Plante, želela je da svom gradu podari prvi zatvoren prostor za penjanje kako bi podigli sportski duh sugrađana. U to ime pozvan je biro Smith Vigeant iz Montreala da zajedničkim snagama doprinesu zdravijem životu Montrealaca. Arhitekta Danijel Smit, šef tima, projektovao je ovaj zanimljiv prostor koji se prostire na 1 200 kvadrata. Koristio je zanimljive prodore za postavke zidova kako bi dočarao raznovrsnost stena kojim se mnogi ljudi penju u želji da osvoje vrhove i time otkriju svoje mogućnosti koje leže u njima samima. Zidovi penjalice pomalo liče na litice šećera podsećajući posetioce na predhodnu funkciju silosa Redpat. Ovi beli, ćoškasti zidovi za penjanje nude korisnicima različite putanje, kako za početnike tako i za iskusne penjače. Raznobojni držači daju dinamičan šarm ovom jedinstvenom prostoru. Ogromni prostori propuštaju prirodno svetlo koje prožima prostor stvarajući u zidovima efekat pukotina i šupljina. Do danas je projekat „Allez - Up“ dobio nekoliko priznanja: osim nagrade GRANDS PRIX DU DESIGN 2013. biro Smith Vigeant Architects osvojili su takođe i nagradu u kategoriji "Training Center" i specijalnu nagradu "Color". Foto: Stephane Breugger

Zabavna kuća u Londonu

22.08.2016.




Kod nekih osoba dete u njima neprestano želi da se izrazi. Jedna porodica u Londonu poželela je veseo, šaren enterijer. U tome su im pomogli arhitekti iz biroa Ab Rogers Design zajedno s DAStudiom. Cilj je bio da se četvorospratna kuća pretvori u magično i slobodno mesto koje se suprostavlja uobičajenim normama stilova u enterijeru i omogućava njenim korisnicima da bučan svet višemilionskog grada ostavi iza svojih vrata.

Zečja rupa Projekat “Kuća Rainbow” liči na svet crtaća za one koji su mladi u srcu. Vesele boje i dizajn dopunjuju se s preterano velikim nameštajem i unutrašnjom igraonicom u ovom privatnom prostoru koji se proteže na više spratova. Pomalo zaluđujeće za mozak jer svaki deo reflektuje sebe: zidovi su lakirani belom bojom i prepuni su ogledala i sve sija. Čak i podovi izgledaju kao da se pomeraju i lako mogu da prouzrokuju nestabilnost posetioca. Pojedini prostori izgledaju kao oni u Barbikinim kućama. Oni koji vole rolere bili bi ovde kao kod kuće. Kroz jedan “nevidljiv” otvor u glavnom apartmanu na spratu može se punom brzinom spustiti zakrivljenim tunelim do kuhinje(kao što smo videli u filmu “Mi nismo anđeli”). Takođe se mogu upotrebiti spiralne stepenice jarkih boja, stil sedamdesetih godina prošlog veka. U spavaćoj sobi s belim prozorima pihodeličan pod smiruje belina postelje i okrugle kade smeštene jedne pored drugih. Kada se umore od spuštanja, penjanja zavojitim stepenicama, od rasprskanih boja, članovi ove velike porodice mogu da izađu na terasu na vrhu zgrade koja je takođe oživljena jarkim bojama, i zabava se nastavlja...

OLOVKA KOJA CRTA PO NEBU

22.08.2016.




Kula Part-Dieu u Lionu nije nova građevina ali je izuzetno zanimljiva da je ne bi pomenuli. Njeno popularno ime je “olovka” shodno njenom obliku. Američki arhitektonski biro Araldo Cossutta & Associates projektovao je soliter u kružnom obliku čiji se najviši deo sastoji od piramide visoke 23 metara. Gledano iz daljine za Lioneze kula predstavlja olovku. Njena ukupna visina je 164,9 metara. Gledano na planu može se reći da ima oblik kvadrature kruga. Olovka stoji oko centralnog betonskog jezgra. Fasada se sastoji od 3 000 prefabrikovanih betonskih ploča. Svaki sprat ima 78 202 kvadrata od čega su 37 000 biroi. Ima parking za 220 mesta. Ima 19 liftov od čega dva direktna koji brzinom od 6 m/s stiže do piramide.

Zadnjih sedam spratova pripada Hotelu Radisson koji ne prelazi visinu lionke bazilike Notre dame de Fourviere najvišem nivou Liona. Na vrhu hotela, 32 sprat, nalazi se panoramski bar – restoran. Hotelske sobe su postavljene u krug oko centralnog kružnog atrijuma koji se pruža nadole kroz 10 etaža. Svetlost koja prodire kroz piramidu(a boja se neprestano menja) prodire kroz “bunar” i osvetljava prilaz hotelskim sobama. 180 LED projektora u piramidi troše struju kao jedna električna pegla! Svako svetlosno telo sa svojom IP adresom stvara beskonačne svetlosne scenarije koji plešu na osnovu 16 miliona nijansi boja! Upotreba struje je smanjena za 90% u odnosu na predhodne klasične načine osvetljavanja. Nijedan snop nije uperen u nebo čime se drastično smanjuje svetlosno zagađenje. Kada je podignuta “Olovka” je bila četvrta zgrada po visini u Francuskoj, dok je danas – deseta!

BRUKLIN U LIONU

22.08.2016.




Na ulaznim vratima nema neonske reklame, nikakvih naznaka da je u pitanju zgrada hotela. Samo ploča na kojoj piše MAMA SHELTER. Iznad vrata vijori se bela zastava. Ali, kada se uđe unutra, dočekuje vas veselost, druželjubivost, komunikativnost, izmešanost. Jer, to ijeste čuveni moto vlasnika hotela, porodice Trigano– druželjubivost! Druželjubivost klijentele, posluge, nameštaja, dizajna...

Na samom ulazu dočekuju vas ogromne sanke oranž boje i najveći bar u Lionu – dug je 32 metra i ovalnog je oblika kako bi gosti i posetioci mogli da se vide, pročaskaju, bolje upoznaju, jednom rečju – druže. Oko bara restoran podeljen na dva dela. Bar je i kafić i restoran i aperitiv bar. U prostoru „Loft“ - stil Filip Stark: udobne sofe oplemenjene izuzetno skupocenim materijalima, s jastučićima raznih boja, male intimne oaze. Okolo stočići i stolice kupljeni u Ikei. U prostoru „Show Kitchen“, kao što i sam naziv kaže, mogućnost posmatranja, čak učestvovanja u spremanju jela zajedno s kuvarima. Veliki drveni stolovi za osam osoba. Oni su tu zbog dve stvari: prva je omaž Klubu Mediterane porodice Trigano koja je šezdesetih godina prošlog veka okrenula hotelski stil naglavačke. Do tada je važilo pravilo: u hotelu spavaj i jedi, ostalo vreme provedi na plaži. Žilber Trigano je osmislio sedenje za stolom sa osam osoba. Dakle, druženje. Plaćanje se vršilo raznobojnim ogrlicama i brezletnama. Druga stvar je omaž tipičnim lionskim malim, intimnim kafanicama sa odličnom, danas bi rekli, domaćom hranom. Kvart koji obećava Sve to smešteno je u novu zgradu, čije su fasade pola crne pola bele, u narodnom kvartu Liona, projekat biroa BBC Construction iz Liona na čelu sa arhitektom Janom Baretom iz biroa BBC Atchitects. Ovo je prva zgrada sa crnom fasadom u Lionu. Okolo mnogo starih zgrada, ali i novih u zidanju. Preko puta žicom ograđen sportski teren gde momci i devojke uživaju u sportu. Kako kaže glavni akcionar hotela Siril Auizerat, intelektualac prerušen u repera: „Bruklin u Lionu!“ Upravo zato se svi hoteli „Mama Shelter“ smeštaju u ovakvu vrstu kvartova. Druželjubivost se ogleda i u kategoriji gostiju: porodično dolaze „domaći“ a takav stil vole i „bobo“ ili moderni mladi Francuzi zainteresovani za „nardosku egzotiku“. Kao i u ostalim hotelima “Mama helter”(Marsej, Istambul, Pariz) tavanice u recepciji i restoranu prekrivene su grafitima. Umetnik Tarek Benaum je svojom kaligrafijom od njih napravio novine, oglasne table, umetničkee vinjete...koje poručuju, zabavljaju, govore, prepliću reči, ...Iznad bara okačena je čitava četa šarenih šlaufa koji prostoru daju mladalački izraz. Ispomoć s gradilišta Cena soba počinje od 79 evra što se smatra niskom cenom. Zašto? “Ne želimo da naš klijent potroši sav novac na sobu, već da može da plati piće u baru, da jede u restoranu...”, kaže generalni direktor hotela Žan-Kristof Kastijon, “a to opet znači sresti nekoga, razgovarati...” Kada je zvaršen parisiki hotel Mama Shelter gosti su se žalili da su sobe isuviše tamne. Zato je Filip Stark dobio zadatak, da s malo para, dizajnira svetle sobe. Dovitljivi dizajner je lionske sobe, a ima ih 154, osvetlio jevtinim lampama s gradilišta! Da bi sakrio njihovu ružnoću pokro ih je maskama. Tako danas gosti protesuju ukoliko ih ne nađu u sobama. Koriste ih da snimaju sebe na hotelskoj televiziji glumeći glavne uloge. Neki od filmova poklanjaju hotelu i svako može uživati u njima. Filip Stark je zaista prepun mašte i iznenađena. Zato se s velikim isčekivanjem očekuje njegov dizajn u novim hotelima Mama Shelter u Bordou, Latinskoj Americi...možda i u Beogradu ili Novom Sadu!

U KOJIM SE BOJAMA VAŠ PROSTOR OSEĆA DOBRO

12.08.2016.




Obično se smatra da nameštaj treba da bude neutralnih boja. Retko se ko usudi da svoj stan pretvori u eksperiment s bojama. Ukoliko je dominantna bela boja(zidovi, podovi, deo nameštaja, grede, elementi) imate mogućnost da se igrate.

Pre svega treba znati da ugođaj u prostoru zavisi od kombinacije boja i svetlosti. Na nama je da izaberemo boje. Na primer, crvena stolica u belom ambijentu kao što je ova na slici(Panton iz 1960 Vitra) ili žuti detalj sasvim su dovoljni da prostor postane topao i udoban. Ukoliko izaberete crnu boju znajte da će ona smiriti crvenu. Povrh toga, ona čini predmet manjim što jeste i zato je zgodna za male prostore. Pravi primer je ova stolica u koju je dizajner Filip Stark ugradio ideje ikona dizajna(Arne Jakobsen, Ero Sarinen i Čarls Ims) stvarajaući „stilski zbir“ – stolicu Master. Obratite pažnju na naslon stolice koji ima sinusoidne linije, koje se preklapajući, spuštaju ka sedištu. Ukoliko birate hladne boje(plava, ljubičasta, zelena) znajte da su umirujuće pa će i vaš prostor biti takav. Obratite pažnju na nijanse materijala koje ste kupili(čitaj kineski predmeti) jer nehajno i nepravilno izmešane boje mogu dovesti do buđenja besa i agresivnosti(tople boje) i osećaja tuge ili ravnodušnosti(hladne boje). S većim nameštajem, kao što su kupljeni stolice ili stolovi, nećete imati problema jer stručnjaci u fabrikama nameštaja stoprocentno određuju prave boje prijatne oku. Urbane kuhinje su male. Smatra se da će kuhinjski prostor bit prijatniji ukoliko je boja njenih zidova neutralna i na taj način omogućiće eksperimentisanje s drugim bojama: cveće, vaze, stolnjaci... mogu da stvore najefektniju atmosferu. Podvučeno žutim Dobro izbalansirani materijali, kvalitet i odgovarajuća boja koja se slaže s jednim komadom nameštaja, oživljavaju prostor. Takođe se može kombinovati s jastučićima koji veoma pomažu u sklapanju celokupne kolorativne slike prostora. Žuti jastučići, ali i pokrivači, stoljnaci, cveće, vaze, pepeljare...emaniraju veselost i toplinu. Obratite pažnju kada slažete žutu boju u vašem prostoru: odavno se zna da su žuta i crna boja najupečatljivije boje ljudskom oku. Zato, ukoliko žellite da istaknete neki vama drag žuti predmet onda ga povežite s crnom bojom. I obrnuto.

DOBRO PROMIŠLJEN PROSTOR

21.07.2016.




Mali stan nije razlog da ne poželimo nešto više, nešto svetlije, prozračnije, lepše. Prostor se može povećati tako što se ukidaju sve pregrade, u stan se unosi svetao nameštaj, ističe po koji komad da bi se stvorio osećaj prostranosti i svežine. Ovako dizajniran staj daje osećaj da se nalazi van grada, da oseća prirodu i njenu svežinu.

Kombinovani orman dobro ukomponovan sa sofom koja je, u stvari, krevet, i njegova bela boja zbog koje se ne ističe isuviše, dopunjuje se sa suprotnim zidom iste bele boje, ali istaknutim reljefom cigle. Na dva prozora okačene su nabrane zavese od cvetnog materijala koje stanu daju “miris” seoskog stila. Plava stolica “Coco Sled Base”(Busk & Hertzog) akcentuje pastelne boje prostora. Zid suprotnan prozorima presvučen je tapetama jarke zelene boje s printom drveeća. Dva ogledala od poda do tavanice stvaraju iluziju dodatnog prostora. Široka tableta na zidu ispod televizijskog prijemnika zaokružuje prostor dajući mesto stolicama ispod i drugih detalja na njoj. Deo između sobe i male kuhinje unapređeno je u trpezarijski prostor. Iznad stola a između dva prozora nađeno je mesto za malu policu, lampe, sveće, knjige i druge sitnice. U kupatilu upotreba raznobojnih predmeta odvraća od pomisli na skučen prostor i daje živahnu atmosferu prostoru koji nema dnevno svetlo.

NOVOST U OSLU: MUZEJ UMETNOSTI, ARHITEKTURE I DIZAJNA

20.07.2016.




ODA Architects iz Njujorka projektuju modernu zgradu budućeg Muzeja umetnosti, arhitekture i dizajna u glavnom gradu Norveške, Oslu. Zgrada od 37 hiljada kvadrata biće smeštena tik uz poznatu Gradsku većnicu( sa originalnim muralima Edvarda Munka), Zapadnu željezničku stanicu i najmoderniji gradski kvart Aker Brige. Naručilac posla je norveško Ministarstvo kulture i crkvenih poslova.

Cilj Muzeja je da se postavi kao mesto od internacionalne važnosti: dinamičan kompleks sa snažnim nacionalnim izrazom u vizuelnim umetnostima. Arhitektonski tim ODA, na čelu s njegovim osnivačem i kreativnim direktorom Eranom Čenom, odlučili su da izbegnu projektovanje “belih kutija” tipičnih za muzeje. Njihova ideja je bila da oko jednog centralnog jezgra postave te “kutije” u pravcima koje slede umetničke ideje. Njihov proces projektovanja sličan je, kako kaže arhitekta Čen, pročišćavanju sirovog kvarca izvađenog iz zemlje: uključeno je drobljenje, razdvajanje, analiziranje, i rekonstrisanje u više performanse. Na taj način dobija se slobodan dizajn koji se zatim sklapa u zavisnosti od pojedinačnih komponenti(čitaj: umetnosti). Šest spratova, mezanin, izložbeni holovi, biblioteka, studio s radionicama, administrativne kancelarije...prihvatiće u jedinstvenu jedinicu nekoliko, već postojećih, institucija kulture u Oslu kako bi zajednički razvili strateški efikasnije iskustvo kulture i muzeja. Tako će Muzej umetnosti, arhitekture i dizajna biti jedan od najvećih zgrada kulture u Oslu i njegovom okruženju. Otvaranje ove važne građevine zakazano je za 2017.godinu.

KAKO OGLEDALA MOGU DA PROŠIRE MALI PROSTOR

20.07.2016.




Stan je mali. Mala spavaća soba, kao i dnevni boravak, kuhinja i kupatilo. Predsoblje takođe. Kako proširiti ovaj prostor i omogućiti da bolje diše?

Jedna od mogućnosti je postavljanje dva ogledala jedno naspram drugog. Ogledala preusmeravaju svelost i energiju. Postavljanje ogledala u enterijeru obično proizilazi iz individualnih potreba pojedinca i želje za kontrolom sopstvenog odraza. Ogledala svojom refleksijom menjaju vizuelne doživljaje pa su zato preporučljiva i kao korektiv prostora. Posle analize prostora potrebno je odrediti koji delovi traže više svetla. Dva suprostavljena ogledala povećaće svetla u prostoru koji će izgledat veći jer će se refleksije koje ogledala emaniraju multipliciraju. Ogledala iste ilii slične veličine treba postaviti na dva suprotna zida, na istoj visini. Jedan zid se može obojiti tamnom, drugi svetlom bojom. Kada se stane ispred ogledala koje se nalazi na zidu tamne boje, odraz će biti umnožen u ogledalu koje je na svetlom zidu. I kupatilo se može “povećati” s dva ogledala postavljena jedno naspram drugog. Obično su s tankim ramom ili čak bez rama. Ukoliko je prostor kuhinje skučen može se jedno ogledalo okačiti na sama vrata, a drugo nasuprt njemu. Prema Feng Šuistima veoma je važno da se postavljanjem ogledala na vrata spreči rasipanje energije. Ukoliko se nasuprot vratima nalazi prozor, postavite ogledalo u ugao pod 45 stepeni u nabliži ugao dva zida. Tako postavljeno ogledalo reflektovaće svetlost drugog smanjenim intenzitetom, ali je i to dovoljno za “popravljanje” veličine prstora. Ovakav pristup “širenja” prostora uz pomoć dva ogledala može se takođe primeniti na sva odaje stana.

SAVREMENO PREUREĐENJE KUĆE IZ 50.GODINA

13.07.2016.




Tik uz obalu, u mestu Vestmor u blizini Oklanda, arhitekti biroa “Dorrington Architects and associates” preuredili su kuću podignutu pre 60 godina. Dodali su još dve jedinice jer vlasnici kuće nisu želeli da kvare izgled postojeće, još uvek, čvrste kuće.

Glavna nezgoda je što su dve jedinice dodate tik uz more dok je stara kuća ostala pozadi i na taj način izgubila mnogo od lepe panorame. Nove jedinice su različite u pogledu oblika i materijala i u potpunosti su drukčije od stare kuće podignute od cigle. Veća jedinica je asimetričnog oblika i uokvirena cinkom. Manja jedinica, koja se naslanja na veću, ima vertikalnu konstrukciju od kedrovine. Ova dva bloka okrenuta su jedan prema drugom i staklenim površinama okrenuta k moru. Obe imaju dva nivoa, odnosno, prizemlje i prvi sprat. U većoj jedinici smešten je dnevni boravak dok se u drugoj nalazi master spavaća soba sa en – suite kupatilom. mezanini i platforme daju unutrašnjem prostoru dinamičnost otvarajući vizure ka moru u svim pravcima. Oba bloka različito su obloženi: jedan je oplemenjen cinkom, drugi kedrovinom. Blok sa cinkom ima asimetričan oblik napravljen od kosih linija, dok je onaj s kedrovinom jednostavna kutija – struktura. Zajednički za oba bloka su staklene fasade koje nude lep pogled na okean. Asimetričan blok sadrži dnevne aktivnosti kao i kuhinju i trpezariju Dnevna soba zauzima samo polovinu površine, ostalo je prepušteno lakoj komunikaciji ka prednjoj terasi. Kuhinja i trpezarija su podignute za nekoliko stepenika u odnosu na dnevnu sobu što daje novu perspektivu ka okeanu. Između njih nema zidova, ali su njihovi prostori jasno podeljeni. Soba za odmaranje ili medija soba(tv, muzička linija itd.) smeštena je na donjem nivou. jedan zid je prekriven drvenim policama punih porodičnih knjiga i dvd kolekcija. Postojeća kuća je prerađena uz poštovanje prvobitne konstrukcije. Kupatilo u art deko stilu je prepravljeno, zidovi od cigle očišćeni i obojeni belom bojom.

Jedan od najlepših penthausa u Njujorku

07.07.2016.




Na raskrsnici njujorških ulica Lafajet i Četvrte avenije u Grinvič Vilidžu diže se poslovno-stambena zgrada Astor, s rezidencijalnim kondomnijumom od 1200 kvadrata i 39 lofta.

Među ovim prostorima na 17 i 18 spratu smestio se dupleks s tri spavaće sobe i četiri kupatila. Mezanin od 62 i na gornjem spratu terasa od 50 kvadrata s neopisivo moćnim pogledom na Manhetan. Praktično pogled od 360 stepeni! Tu je i bar da zaokruži veličanstveno uživanje. Izračunato je da u nizu ima sedamdeset metara staklenih površina od poda do tavanice. Vazdušast, kao netaknuta priroda, s dnevnim boravkom koji ima duplu visinu i filmskim platnom, bibliotekom i kaminom, ovaj dupleks u potpunosti zadovoljava one koji vole nesputanost. Tri spavaće sobe, od kojih jedna gleda na najlepšu zgradu Njujorka Empajer Stejt, druge dve na trg Astor. Vlasnici praktično imaju pola stana za sebe, Njen i Njegov walk – in garderober, individualne toalete, dok stepenište vodi do mezanina na kome se smestila kada. S Manhetnom pod nogama, ovaj spektakularni dom je bez premca u Njujorku. Treba reći da je ova zgrada, koju su projektovali arhitekte Čarls Gvatmij i Robert Sigl, smeštena je u bogatom okruženju kulturnih dešavanja.

Najmanja kuca u Italiji

15.06.2016.




NAJMANJA KUĆA U ITALIJI Arhitekta i dizajner Marko Pjeraci vlasnik je najmanje kuće u Italiji. Verovali ili ne ona ima samo sedam kvadrata! Kada je naišao na neuglednu ruševinu u Rimu, u blizini Panteona i crkve Svetog Petra, u početku nije shvatao da je to samostalna kuća već je mislio da je deo druge oronule građevine. Bez dvoumljena je odkupio „kuću“ od opatije Svetog Petra u Lancima. ličila je na pravu noćnu moru: drvene grede su istrulile, malter sa zidova se srušio na pod – sve je bilo u rasulu. Nije ničudo jer je kućica podignuta 1700. godine. „U to vreme siromašnima je bilo važno da imaju krevet, vatru i mesto za pranje. Tvrdim da i danas može tako da se živi!“

Njegova glavna ideja bila je da iskoristi visinu kuće koja je omogućavala da se prostor pretvori u loft. Tako su se u sedam kvadrata smestili trpezarija, kuhinja i kupatio, a spavaća soba dignuta je na galeriju. „Nije bilo lako manipulisati mašinama i građevinskim materijalom,“ tvrdi Marko Pjeraci. „Prostor je toliko mali da je svaki centimetar bukvalno bio važan kako bi se uglavio nameštaj!“ Važna je visina Projekat je bez greške praktičan. U tom smislu ova kuća, ne samo što je praktična, već je i stilski ujednačena. Stepenice koje vode u spavaću sobu imaju još dve namene: visina stepenika određena je potrebnom visinom za loft ali i visinom stepenika za sedenje za malim stolom(za koji mogu da sednu tri, čak četiri osoboe) koji se nalazi pored njih. Kada se sto ne upotrebljava može se okačiti na zid. Prostor ispod stepeništa dobio je police za kupatilo. Loft ima „tavanska vrata“ koja se noću mogu spustiti kako neko ne bi pao niz stepenice! Krevet se može pretvoriti u sofu i tada spavaća soba(s telefizorom okačenim na zid) dobija ulogu dnevne sobe. Tavanične grede i letve, kao i pod su u prirodnoj boji drveta. Kupatilo je malo ali dovoljno udobno za tuširanje. Problem kofera koje donose gosti, jer se danas ovaj prostor izdaje, Pjeroci je rešio tako što je iznad ulaznih vrata postavio kuku. Da bi ovaj mali prostor bio zanimljiv arhitekta je delimično ostavio vidljive cigle iz 18 veka. Arhitekta je sa svojom ženom u ovoj kućici živeo samo nekoliko meseci dok se nije rodilo njihovo prvo dete.

5 Cvetnih saveta za ulepsavanje vaseg balkona

15.06.2016.




Svi bi voleli da imamo cvetan i mirisan mali zeleni kutak na balkonu stana. Ponekad, i pored nedovoljnog prostora i ograničenja vezanih za stan(arhitektonska specifičnost, susedstvo koje pilji u vas, nedostatak sunca, zagađenje...) sasvim je moguće pretvoriti lep zelen balkon s biljkama i cvećem u začarano gnezdo. Ipak, potrebno je znati neke cake i trikove.

1. OBRATITE PAŽNJU S KOJE STRANE VETAR DUVA Pre nego što krenete u kupovinu bilja, cveća i žbunja, proučite orijentaciju balkona. Ukoliko je okrenut ka severu gde je uglavnom celog dana senka, nećete moći da koriistite sve biljke. Zasadite hortenzije penjalice koje u leto divno cvetaju; zaboravite na ruže kojima je za cvetanje potrebno mnogo sunca. Ukoliko je vaš balkon okrenut jugu izaberite one biljke koje dobro podnose sunce, kao što su lavanda, jorgovan, jasmin, bambus...Ipak, ne zaboravite da uzmete u obzir vetar! 2.KUPITE ŠARENE MIRISNE BILJKE, CVEĆE I ŽBUNJE Evo liste najlepših šarenih cvetnih biljaka, idealnih za gradske balkone, koje se sade u martu/aprilu: -Japanski javor -Lavanda -Prunus -Petunije -Ruža -Biljke penjalice kao što su jasmin i orlovi nokti -Oleander -Mirišljavi geranijum 3. REDOVNO NAVODNJAVAJTE BILJKE I CVEĆE Svi znamo da to treba ali nije na odmet podsetiti se. Biljke nemaju rezerve vode. Zato, da bi napredovale, proverite da li je zemlja suva kako biljka ne bi umrla. Međutim, nemojte preterivati s vodom jer vaše biljke mogu da izgube dušu! 4. ZA SADNJU KORISTITE VELIKE SAKSIJE Savetujemo da koristite velike saksije i žardinjere kako bi biljke i cveće pravilno napredovali. Stoga je neophodna procena korena u odnosu na saksiju ili žardinjeru. Najmanje što treba da kupite je saksija od 70l za žbun koji napreduje do 50 cm visine. 5. OPREDELITE SE ZA BILJKE KOJE CVETAJU TOKOM CELE GODINE Ako se odlučite za dugotrajne biljke i ukoliko ih redovno održavate one će zadržati zelenu boju. Tako će vaš balkon biti kolorativan cele godine. Pejzažisti savetuju da kupite ruže, lale, oleander...Naravno, i hibiskus. Najpoznatiji od svih, geranijum, cveta tokom cele godine bez mnogo održavanja.

Kako u malom prostoru upakovati ceo jedan stan

15.06.2016.




Neverovatno je koliko se u malom prostoru može primeniti razbuktala mašta i od njega napraviti da izgleda dva puta veći! Na četrdesetak kvadrata smestio se maleni stan u koji su upakovani spavaća i dnevna soba, kuhinja, trpezarija i kupatilo, plus balkon, ali i nekoliko zanimljivih ideja....

Vidljive cigle zidova obojene su belom bojom i s nameštajem, akcentovanim nežnim nijansama, daje čistotu prostoru. Pored stolice Čarlsa i Rej Ims postavljene su visoke kuhinjske stolice u istoj nijansi. Bela fotelja i niska bela polica upotpunjuju povezanost beline i boja. Zona za spavanje jasno je odvojena od ostalog prostora belom nabranom zavesom. Izdignuta je za jedan „stepenik“ koji je, u stvari, namenjen dubokim fiokama koje se koriste se za posteljinu i ćebad. U unutrašnjosti spavaćeg dela smeštena je polica – garderober, koja se može zatvoriti belim zavesama. Da bi razbio jednobraznost belih cigala arhitekta je ugao zida pored kreveta presvukao, po vertikali, tufnastim tapetama. Jednostavna kuhinja, u kojoj je zahvaljujući visokoj tavanici dobijen dovoljan prostor za elemente, oplemenjena je zanimljivim pločicama, a sasbim joj odgovara najlonska prostirka žute boje, dajući ovom delu prostora sliku promišljenog dizajna. Između dnevnog boravka i kuhinje ugnjezdio se bar s dve visoke stolice i ostavom presvučenom crnom tablom na kojoj se može kredom pisati. Zahvaljujući uskom balkonu dobijen je kutak za opuštanje ali i trpezarijski sto na rasklapanje. Sedišta su vojne kutije, zgodne za smeštanje stvari. Malo kupatilo upotpunjeno je neuobičajenim umetničkim delom i scrabble slovima kako bi se odvratila pažnja od njegove male površine.

GOLIJAT MEĐU ŠVAJCARCIMA

09.06.2016.




Do nedavno Andermat u Švajcarskoj nije bilo poznato mesto kao skijaška destinacija. Onda je na scenu stupio Egipćanin Samih Saviris i podigao četiri kuće na 3 552 kvadrata: rođen je hotel koji je, kažu, trenutno prevazišao sve hotele u Švajcarskoj – „The Chedi Andermatt“! Do nedavno, mesta Andermat su se sećali samo ljubitelji Džems Bonda i scena u kojima glumac Šon Koneri jurca u svom Aston Martinu DB5 preko prelaza Furka u filmu „Goldfinger“. Nekada je ovde toliko padalo snega, lavina i kamenja da su ovaj švajcarski zagubljeni kraj benediktinski monasi iz XIII veka zvali „Đavolja dolina“. Do 2003.godina tu je carovala švajcarska vojska a zatim se pojavio milioner Savaris i poremetio do tada neprikosnovenu ravnotežu hotela Badrut, “Palas”, “Wider...Od tada ovaj skromni skijaški centar caruje zajedno s hotelom “Chedi” a Švajcarci ga nazivaju, zvog njegove veličine – Golijat.

Tmina džemsbondovske jazbine, sklop nekoliko kuća hotela projektovao je belgijski arhitekta Žan-Mišel Gati. Sobe s visokim tavanicama, krznenim sofama i, ni manaje ni više, nego 68 kamina…svaki hodnik ili restoran nose azijsko – alpski pečat. Arhitekta Gati je inače projektovao ostale “Chedi” hotele kojih ima nekoliko u svetu, i mnogi ga smatraju genijem za kompilaciju azijsko – švajcarsskog stila. Švajcarski stil vidi se u arhitekturi: 540 hiljada kvadrata planinskih brvana podređenih strogim urbanističkim pravilima Švajcarske. Istočnjački uticaj oseća se u celom hotelu – masa orhideja, nežne rešetkaste lampe, jastuci na podu, niski stočići. Tavanica recepcije je visoka skoro šest metara i “razbijena” na nekoliko intimnih prostora, s kaminima koji se lože na drva. Stakleni zidovi od poda do tavanice, kroz koje se pruža fantastičan pogled na bazen zavidne dužine. U sobama “Hastens”, slavni švedski brend dušeka koji postoji još od 1852.godine i koji svojim proizvodima snabdeva kraljevsku porodicu ove države. Kamini su na gas i kontrolišu se, naravno, pritiskom na dugme. Mnogo drveta na podovima, zidovima, na tavanicama daje tamnu, ušuškanu atmosferu koju toliko cene skijaši. Ipak, atmosfera je živahna jer vatra iz kamina, klavir u recepciji neprestano žubori, bele trake preko parketa, svetla koža na trpezarijskim stolicama, perforirane pregrade koje propuštaju svetlost… sve to se odlično uklapa u zanimljiv dizajn kroz koji, u vreme skijaškog predaha, šetaju “kašmirski džemperi” s čašom u ruci. Pomozi mi, batlere! U prizemlju su, pored recepcije, i vinoteka i “biblioteka za pušenje”, šta god značila ova kombinacija, kao i nova moda - “soba za sir” u kojoj se pažljivo održava vlažnost. U recepciji rade “ski batleri”. Možda to izgleda pretenciozno ali danas stvarno postoje skijaši kome ovi batleri greju čizme, pomažu da obuku skijašku opremu i koji ih kasnije, posle pićenca u baru, prate u njihove apartmane! Tokom leta, raznovrsna klijentela, od biznismena iz obližnjeg Ciriha ili manekenki iz Milana, ima na raspolaganju teren za golf sa 18 rupa, a za manje zainteresovane za ovu “biznis” igru, postoji šetnja do vrhova masiva Sveti Gotard. Lepo, zar ne? Ukoliko želite da boravite u hotelu “Chedi” znajte da boravak u apartmanu “Furka” košta 7 700,00 evra na noć! Nek’ je sa srećom!

UMETNOST UŽIVANJA

03.06.2016.



Pre nekoliko dana otvoren je najnoviji hotel apartmanskog tipa u francuskim Alpima. „San Arboa“, projekat je grupe Pure Concept koja se specijalizovala za projektovanje ultra luksuznih paninskih vila.

Nije isto ako se skijate u Kurševelu, Šamoniju, Aržantijeru...tek u Avorijazu! Noblesse oblige da se isključivo skijate u Meževu gde je poželjno imati svoju kolibu ili chalet. „Staro bogatstvo“ može se sresti samo u ovom planinskom mestašcu koje, kažu, ima najbolji pedigre. Zato je grupa Pure Concept projektovala i izgradila nekoliko šalea vrhunske savremene arhitekture, dizajna i tehnologije. Jedan od njih je „San Arboa“. Sve je počelo dvadesedtih godina prošlog veka: baronesa Naomi de Rotšild nije više bila zadovoljna prilivom nouveaux riches u švajcarski ski centar St.Moric. Tražila je zgodno mesto u francuskim Alpima. Odluka je pala na Mežev. Od tog trenutka, plemstvu se priključuju svetski bogataši: Rols Rojsevi polako klize uskim ulicama, mimoilaze se krzneni kaputi, kevću rasni psi...gradić je obavijen glamurom. Pedesetih godina stiže pesnik i umetnik Žan Kokto, prate ga Brižit Bardo, Rože Vadim, pevači Džoni Holidej, Šarl Aznavur...Kupuju se šalei: glumica Žan Moro, modni kreator Iber de Živanši, grofica Nadin de Rotšild, kao i pevač Džordž Majkl ili švedske i norveške kraljevske porodice. Upravo između ovih tradicionalnih šalea smestio se i „San Arboa“. Spolja gledano, San Arboa je tipična planinska brvnara s terasama na koje retko ko izlazi, ali koje joj daju tipičan montanjardski šarm. U vili ima osam soba i jedna spavaonica jer su arhitekti želeli da prostor zadrži deo tradicije kada se na skijanje išlo grupno, a bogami i grupno spavalo! Činjenica je da ta prostorija daje vili „Sun Arboa“ osećaj zajedništva. Spavaćim sobama na zadnjem spratu ostavljene su na tavanici grede koje daju toplinu prostorima. Ipak, shodno današnjem trendu, hol je sav u staklu pojačanim izolativnim materijalima. Zidovi su presvučeni starim drvetom, na podu tepisi u stilu art nuvoa. U salonu i trpezariji šik detalji: sofe u obliku polumeseca, venecijansko ogledalo-ali na podu! To see and to be seen 1400 kvadrata na šest nivoa, svaki s pogledom na dolinu Arli, visoka tehnologija, rafinman, harmonija, skupoceni materijali i vrhunski dizajn-„San Arboa“ je zaista najnoviji biser francuskih Alpi. Na donjem drugom nivou smestili su se kućni bioskop i disko. Osam apartmana, raspoređenih na četiri nivoa, svaki sa sopstvenim salonom, kaminom, garderoberom, terasom i kupatilom u crno belom mermeru, preplavljeni su svetlošću. Na prvom spratu smestio se master apartman sa salonom, kaminom, velikim kupatilom i garderoberom. Klijentela na raspolaganju ima stakleni lift. Noćni klub, haj-tek kućni bioskop, unutrašnji prelivni bazen, spa s parnim kupatilom, sala za masažu, đakuzi- u „San Arboa“ ništa nije prepušteno slučaju i sve je detaljno promišljeno za zahtevnu i rafiniranu klijentelu. Čak i u top zimskoj sezoni većina posetioca ne staje na skije pre 11 sati, a mnogi se uopšte i ne skijaju. Dakle, mnogo se vremena provodi u samoj vili, naročito u holu u kome se nalazi bar, trpezariji i mali salon, kao i prostor za odmaranje. Zato svaki šale, privatni ili javni, ima svoj dress code. U „San Arboa“, tokom apres-ski koktela, žene nose džins i pulover od kašmira. Iako u Meževu ima više od pedeset restorana, gosti San Arboa vole da sede za dugačkim trpezarijskim stolom, dok im leđa greje toplota kamina iz dnevnog boravka. U Meževu je sniman film „Downhill Racer“ s Robertom Redfordom i Džini Hekmanom, kao i „Šarada“ s Brižit Bardo i Keri Krantom. Šahista Gari Kasparov naiđe, a Bitls Ringo Star je ovde učio da skija. Tu su i mnogobrojni prinčevi iz Saudijske Arabije. Kako i ne bi dolazili na skijanje kad je gostima na raspolaganju 445 pista(338 zelenih, 63 plavih, 84 crvenih i 33 crnih) koje pokriva 116 liftova?! „Mi volimo tradiciju, stari način života,“ kaže Silvi Birne iz „San Arboa“. Ljudi dolaze kod nas da poprave raspoloženje, uživaju i opuštaju u ekstremnoj udobnosti naših prostora.“

Kuća sa živopisnom i elegantnom atmosferom

03.06.2016.




U brdima oko francuskog grada Liona enterijeristkiinja Klod Kartije, mešajući plemenite materijale i izuzetene komade nameštaja, stvorila je živopisnu ali i elegantnu atmosferu, baš kako je porodica s dvoje dece želela. Belu gradsku kuću u kojoj se nalazi dom ove porodice projektovao je arhitekta Žan Loran Berg. Okružena je gustim zelenilom tako da njeni stanari mogu da uživaju sedeći na prostanim terasama.

Ljubitelj lepih stvari, vlasnik nije oklevao da nekoliko puta promeni dizajn koji mu je predstavila Klod Katije, sve dok nije dobio ono što je zamislio u svojim najintimnijim mislima. Zna se da je rad dizajnera vrlo mukotrpan jer, kako se kaže, razni ljudi-razne ćudi, dovode do zamršenih situacija tokom sklapanja želja vlasnika i znanja arhitekte. Pozvao je slikare i stručnjake za tretman zemljišta i, zajedno s Klod, zaronio u posao kako bi stvorio nepretencioznu sliku svog prostora i isključio previše hladan i elitistički dizajn svog doma. Veliki salon veličine „katedrale“ ozračen je staklenim zidom visokim 10 metara i prekriven vodopadom bele svile kao umirujući faktor zbog izloženosti suncu. Koristeći odgovarajuće materijale, Klod Kartije je uklopila sofu „Lowland“ Patricije Urkiole(Moroso) s veoma niska tri vintidž stočića „Phenix“ različitih veličina, oblika i materijala. U kupatilu vintidž crno-bela kompozicija čuvenih pločica u reljefu „metro“.

Akustični izolatori iz Japana

26.05.2016.




Potpuno prirodna serija pregrada sinhronizovanog imena Wind, zaista izgleda kao apstraktno lišće, ili latice cveta, ali su takođe i potpuno minimalističke. One su dizajnirane za švedsku kompaniju Offecct koja se bavi proizvodnjom nameštaja, i dolaze u pet različitih oblika, boja i tipova vlakana koja apsorbuju zvuk, stručno razvučenih preko metalnih kostura cevastog oblika. Smeštene na betonskoj bazi, ove pregrade izgledaju izuzetno atraktivno onda kada se grupišu zajedno, kao skup biljaka, ili mala šuma.

Kuramoto, u čije klijente spadaju naka od velikih svetskih imena kao što su Honda, Tojota i Nikon, nalazi inspiraciju za svoj novi dizajn u prirodi i oblicima njenih košnica, lišća i snežnih pahulja. Kako je dizajner jednom izjavio: “Ja mislim da bi bilo veoma lepo imati ove sobne pregrade, na primer, u bolnicama, ili velikim kancelarijama. One omogućavaju intimne razgovore čak i u akustično haotičnim okruženjima.” Wind pregrade bi svakako lepo izgledale u velikim kancelarijama sa otvorenim planom prostora, lobijima hotela, pa čak i u vašoj sobi, kreirajući intimnu i tihu površinu za izležavanje, priču i odmor.

Najbolji podvodni hoteli na svetu

26.05.2016.




Shimao Wonderland Intercontinental, Šangaj, Kina Svakako, kada govorimo o jedinstvenom i bizarnom, ne možemo da zaobiđemo Kinu. Shimao Wonderland hotel je sigurno veoma vredan pomena, jer je on izgrađen u restauriranom i obnovljenom kamenolomu, dok se njegova prva dva sprata nalaze pod vodom. The National Aquarium, Baltimor Uprkos činjenici da ovo mesto tehnički nije hotel, ljudi opet imaju priliku da provedu noć u njemu okruženi morskim stvorenjima. Zapravo, noćenje u ovom nacionalnom akvarijumu predstavlja jedinstvenu opciju za doživljavanje podvodnog života i učenje o neverovatnim životinjama koje nastanjuju naše okeane.

Jules’ Undersea Lodge, Key Largo, Florida Ovo je još jedna struktura koja tehnički nije hotel i gde možete prespavati okruženi morskim svetom, ali takođe nije ni muzej. Potpuno neverovatno mesto je delom hotel, a delom istraživačka laboratorija do koje je jedino moguće doći ronjenjem. Upravo iz tog razloga svi njegovi gosti moraju biti sertifikovani ronioci. Lovers Deep, Sveta Lucija Kada govorimo o luksuzu, podmornica / hotel smešten na ovom ostrvu, predstavlja mesto gde se svako može osećati kao princ ili princeza čitavog podvodnog kraljevstva. Ako se opredelite za ovaj smeštaj bićete preplavljeni komforom, od trenutka kada kročite unutra, pa sve do samog odlaska. The Manta Resort, ostrvo Pemba, Zanzibar Završimo sa kritikom, priznatog i verovatno najboljeg podvodnog hotela na svetu Manta Resort. Smešten u blizini Pemba ostrva, koje pripada Zanzibaru, ovaj jedinstveni, luksuzni i zadivljujući hotel će obezbediti sve što jedan svetski putnik, istančanog ukusa, može poželeti.

Kancelarijski prostor po svačijem ukusu

26.05.2016.




Ova želja može postati stvarnost sa Tiny House Pod Idladla, mikro kućom u vašem dvorištu. Ovaj kompaktni modularni, nano dom je dizajniran i izrađen u Južnoj Africi. Malena kućica je jako upadljiva, posedujući u svom okviru raznovrstan prostor za svoje korisnike. Uvek smo vapili za kreativnom kućnom kancelarijom i sa ovim rešenjem našim potrebama konačno su ispunjene. Ona je savršeno dizajnirana da bude sastavljena u različitim konfiguracijama, koje će potpuno odgovarati vašim zahtevima i potrebama.

Ovaj dizajn može da varira od malog radnog prostora, do većeg stambenog prostora, koji broji prefabrikovanih 17 kvadratnih metara, jedinice koju koristite. Spoljašnjost može da sadrži saksije sa cvećem koje vise sa šipke i nekoliko komada nameštaja, u slučaju da vaše kolege odluče da vam se pridruže u vašoj jedinstvenoj maloj, kompaktnoj kancelariji - zbog svog neodoljivog izgleda i nekonvencionalnog, opuštenog pristupa poslu koji pruža, ovo će definitivno biti slučaj i budite spremni na to - upravo iz tog razloga su njeni dizajneri mislili na sve. Pod Idladla uklučuje nekoliko fioka, da bi vaša dokumenta bila na sigurnom i malu kuhinju koja vam omogućuje da pripremite sebi vruću kafu, koja vam je preko potrebna kada napor radnog dana dostigne svoj maksimum. Dostupnost kuhinjskom delu je omogućena nizom stepenica. Vaši gosti će sigurno poželeti da posete ovaj prostor svaki dan, možda u radnoj svrsi, a možda samo svrate na šoljicu kafe i toplog razgovora u nezaboravnom ambijentu.

C House - kuća uramljena baštom

26.05.2016.




Sudeći po arhitektama: "Sve uslužne površine su premeštene u podrum kuće, što je oslobodilo mnogo kvadrata za zajedničke prostorije koje se nalaze na prizemnom nivou. Bočni zidovi su prekriveni kamenom i linijarna bašte koja zamagljuje vizuelna ograničenja, stvarajući na taj način dubinu prostora. Osećaj boravka na otvorenom koji pružaju zajedničke površine postaje umnožen velikim strukturalnim rasponima i staklenim klizećim vratima." "Dnevna soba, trpezarija i kuhinja stvaraju kontinuitet, upijajući istovremeno prirodnu svetlost iz bašte i zenitnog otvaranja na njenim bočnim zidovima. Stepenište je kreirano od lebdećih drvenih stepenika pričvršćenih čeličnim kablovima za vrh ulaznog hodnika i u pravoj liniji povezujuju sva tri sprata. Na prvom nivou se nalaze tri spavaće sobe i kućni bioskop. U njemu specijalno dizajnirani drveni paneli čine vizuelnu zaštitu od komšijskih domaćinstava, pružajući u isto vreme sasvim dovoljno prirodnog svetla i ventilacije", dodali su.

Svi materijali korišćeni prillikom izgradnje su idealno adaptirani zahtevima regiona u kome je kuća podignuta. Stilski trem povezuje enterijer sa otvorenim prostorom koji je smešten izvan konstrukcije. Ovo veoma gostoljubivo zdanje poseduje i nekoliko samoodrživih karakteristika kao što su solarno zagrevanje vode, rashladni i grejni sistemi visokih performansi, baštu za sađenje voća i povrća na krovnoj površini, koja takođe predstavlja i dobru toplotnu izolaciju sa savršenim drenažnim sistemom. Kuća koja je zamišljena od strane ovog brazilskog studija otkriva veoma jak kontrast starog i novog, uparujući elemente različitih epoha, savršeno se prilagođavajući svim potebama današnjice, i brižno negujući obzir prema svom eko sistemu nudi mogućnosti koje idu daleko ispred svog vremena.

Jedinstveni stan u tornju sata

17.05.2016.




Toranj je bio dodatak masivnoj fabrici koja zauzima dva cela bloka u ulicama Second i Bryant, dok je u njoj bila smeštena kompanija Schmidt Lithograph Corp. U svoje vreme Schmidt je bio najveći poslodavac u gradu, magnat Zapadne Obale i štamparskog posla, proizvodeći etikete za firme koje se bave voćem. Baš kao i mnoge druge relikvije prošlosti ovog grada, ovaj posed je bio je redizajniran, pa je 1993. godine čuveni Clock toranj pretvoren u stambeni kompleks sa 127 modernih stanova koje je dizajnirao Dejvid Bejker. Sada penthaus potkrovlje, dragulj na kruni zgrade, izlazi na tržište nekretnina, po prvi put od kada se njegov matični vlasnik odselio još pre 23 godine. Ovaj stan sa dve spavaće sobe uključuje eksluzivan pristup zadnjim spratovima koji vode direktno u Clock toranj, gde sunčeva svetlost ulazi kroz četiri staklene fasade čineći da njegov enterijer predivno sija. Trenutni vlasnici, Tom i Kerol Burkhart su obožavali pogled koji se pruža na toranj iz stana u kome su nekada živeli preko puta ulice. Kada je penthaus u zgradi izašao na tržište, probudila se njihova znatiželja i nisu mogli da se odupru radoznalosti i odole da daju svoju ponudu.

Clock Tower penthaus se prostire na više od 278m2 i uključuje dve spavaće sobe, dva kupatila, modernu kuhinju i prostranu dnevnu sobu sa kaminom zatvorenim staklom. Zidovi od izložene cigle i katedralni plafoni sa otvorenim čeličnim gredama, predstavljaju podsetnike na istorijsku prošlost ove zgrade. Kroz prozore penthausa, od poda do plafona, pruža se parče istorije koje se ispod njih odvija. "Ovo je mesto pokretne umetnosti", izjavio je Brukhart. "Za više od 20. godina se nikada nismo umorili od posmatranja automobila. Dovoljno ste visoko da vam njihova svetla ne mogu smetati i obasjavati prostor. Odavde možete videti štop svetla automobila koji se polako kreću prema Ouklendu i prednje farove automobila koji pristižu u grad. Gledali smo kako 300,000 ljudi dnevno putuje do i sa Ist Beja. Veoma je zabavno biti deo ovog živog umetničkog dela."

APLIKACIJA ZA IZRADU PLANA STANA

17.05.2016.



Pogledajte MagicPlan aplikaciju, mali program koji može generisati plan sobe u sekundi. Jednostavno pokrenite aplikaciju iz vašeg iPhone-a ili iPad-a, okrenite se u krug, označite uglove i slikajte kamerom uređaja.Rezultat? Profesionalna skica sa tačnošću od oko 6 inča, koja može dodatno da se izvozi u više formata. "Pravljenje plana zahteva vreme, stručnost, i često je skupo. Dakle, izrada plana jedne kuće je još uvek u rukama profesionalaca. MagicPlan unosi revoluciju na tržište nekretnina: Nema potrebe za stručnošću, vremenom ili novcem. Uz MagicPlan, svako može da napravi plan svog stana". Pogledajte video ispod da biste bolje razumeli kako radi, i recite nam da li vam se ova aplikacija čini korisnom!

ELEGANTNI MIŠ BY INTELLIGENT DESIGN

17.05.2016.


Svi koji uživaju u industrijskom dizajnu i uzdišu nad inovacijama iz sveta gedžeta, ovaj titanijumski miš je pravi razlog za radost...Holandski Intelligent Design je veoma ponosan na miša kome se ne može osporiti luksuzan imidž i elegancija. Napravljen je od prvoklasnog titanijuma koji se koristi u enterijerima i za izradu nakita. Točkić je od neodimijuma, retkog metala koji je veoma skup, ali će zato osigurati udobnost i sugurnost pri svakom dodiru. Ako vas zanima cena ove kreacije, znajte da spada u red najskupljih i iznosi oko 520 dolara.

Muzejsko ostrvo u Kini

16.05.2016.




Naravno da su Luvr ili Gugenhajm zapanjujuća arhitektonska dela, ali se čini da pojedini dizajni muzeja postaju sve odvažniji i neverovatniji. Trenutno se pod razmatranjem nalazi projekat muzeja u Pingtanu u Kini, koji će predstavljati najveći privatni muzej na svetu. On će biti veštačko ostrvo koje se nalazi na prirodnom, ali egzibicionim prostorom koji izgleda kao drevne pećine i njegova unutrašnjost će biti potpuno otvorena prema eksterijeru prirodnog okruženja u kome se nalazi. Kada gledamo nacrte plana, čini nam se da vidimo peščane dine, svemirski brod, kompjuterski miš, snežna brda, ali ideja koja se nalazi iza Pingtan Art Museum, koji je delo pekinškog studia MAD Architects, predstavlja igralište na vodi, simbol ostrva iz drevnih vremena, dok svako pojedinačno ostrvo poseduje planinu koja se nalazi iza njih.

Ljubitelji umetnosti će unutar ovog muzeja naći više od hiljadu komada kineskog istorijskog blaga, koje se nalazi u prostoru koji odaje impresiju ogromnih tamnih dubina i liči na drevne pećine. Njegova struktura je kompletno napravljena od betona pomešanog sa morskim školjkama. Ovaj izgled je podjednako organski i na neki način vanzemaljski. Organski oblik je naravno super intenzivan i specijalno dizajniran kako bi harmonično uklopio muzejsku zgradu sa morem, plažom i dalekim planinskim okruženjem u jednom mirnom i prostranom ambijentu. Ovaj muzej predstavlja neodoljivu pojavu koja nastaje kada se ultra moderna arhitektura ukoreni duboko u pejzaž svog okruženja, dok je konstruisanje ovog unikatnog zdanja planirano sa završetkom izgradnje do kraja 2016. godine.

Hyperions - zelena oaza Nju Delhija

16.05.2016.




Nadomak Nju Delhija, u planu je izgradnja eko-grada, koji predstavlja viziju budućnosti održive arhitekture… Ovaj projekat će sadržati inovacije, koje za cilj imaju optimizaciju energetske efikasnosti i ograničenje uticaja na prirodnu sredinu. Ovaj eko-grad sastojaće se od šest nebodera sa po trideset šest spratova, koji će biti međusobno povezani zajedničkim zelenim prostorima i prolazima, a deliće i zajedničke ekološki usmerene elemente. Moramo priznati da su gradovi ponekad jednostavno dosadni, jer iako su svi različiti, zapravo predstavljaju mase betona, odnosno betonske džungle. Iako svaki grad poseduje zelene oaze i parkove, bašte i otvorene prostore, u mnogim gradovima koji su urbanizovani, zelenih površina ima jako malo. Kako bi se pozabavili ovim problemom, gradovi su počeli eksperimentisanje sa vertikalnim šumama, odnosno, neboderima koji su prekriveni fasadom sačinjenom od drveća i žbunja.

Planovi koje je razvio pariski Vincet Callebaut Architectures studio za ovu vertikalnu eko građevinu, ovaj koncept premeštaju na novi, viši nivo. Uz pomoć indijske agro-ekološke kompanije Amlankusum, oni imaju u planu izgradnju ovog eko naselja nadomak Nju Delhija, jedne od najzagađenijih zona sveta. Nazvano Hyperions, novo zeleno naselje biće inovativni prostor koji će svoje stanare povezati sa prirodnom okolinom, nudeći im “zelenije” i zdravije životno okruženje. Drugi inovativni detalji koji će biti deo ovog projekta za cilj imaju optimizaciju energetske efikasnosti i minimalni uticaj na okruženje – superstruktura ovih građevina biće napravljena od lokalno uzgojenog drveta, dok će supstruktura biti napravljena od čelika i betona, sa osobinama koje joj pružaju otpornost na zemljotrese. Upotrebom drveta, štetni otisak po prirodu se smanjuje, kao što se smanjuje i potreba za održavanjem zgrade. Štaviše, struja koja će biti potrebna za ovaj stambeni kompleks proizvodiće se na licu mesta, uz pomoć nekoliko metoda. Na primer, javna rasveta će koristiti struju generisanu vetrenjačama, koje su deo njihove konstrukcije. Sama fasada sadrži solarne panele, koji će dosta doprineti energetskoj efikasnosti. Sam dizajn ovog naselja u potpunosti koristi sve prednosti svog okruženja sa kojim se stapa, pa tako upotrebljava maksimum potencijala za svoj zeleni prostor. Koncept ovog dizajna je vertikalno naselje, sa fleksibilnim prostorima kako za poslovne i rezidencijalne svrhe. Poslovni prostori biće smešteni nadomak solarne fasade, dok će stanovi biti smešteni u blizini konzerviranih zelenih balkona. Dizajneri su ovu zajednicu osmislili kako bi kreirali nezavisno i samoodrživo naselje. Krovovi nebodera biće prostor na kom će biti posađeno drveće i druga vegetacija, kako bi se maksimizovao “zeleni otisak” sa obrnutim efektom staklene bašte, što će osigurati proizvodnju hrane. Javni voćnjaci postaće dualni prostori, koji će služiti kao mesta za uzgoj hrane i kao prostor za druženje i zabave.

Nova vizija keramičkih pločica

12.05.2016.




Njihovi novi dizajni daju potpunu kreativnu kontrolu korisnicima, pružajući im mogućnost da kreiraju unikatne prostore, zahvaljujući neograničenom broju kombinacija koje one u sebi kriju. Oba dizajna su smela i inspirisana eksperimentima sa geometrijom, bojom, šablonima i versatilnosti. Nakon samo jednog pogleda na njihove dizajne, sigurni smo da će vam na pamet pasti izobilje kombinacija koje sami možete kreirati.Puzzle je kolekcija pločica koja jednostavne geometrijske oblike pretvara u beskonačni spektar šablona na vašim zidovima i podovima. U zavisnosti od njihove pozicije i boje, rezultati koje uz pomoć njih možete kreirati mogu biti jednostavni ton-na-ton dezeni, ili pak dramatičniji grafički šabloni. Ove pločice se mogu i pomešati, razmeštati nasumice, kako bi se kreirali mirniji ili snažniji dezeni, gde se jednostavna geometrija prevazilazi i kreiraju se apstraktne mape.

Ova kolekcija sadrži osam hromatskih porodica, gde neutralne boje predstavljaju Farska ostrva, Gotland, Aland, Anglesej i Skaj, dok se toplije nijanse povezuju sa mediteranskim ostrvima Krit, Milos i Murano, kao neodoljive asocijacije. Unutar svake od ovih porodica boja, postoji kompozicija od šest grafičkih dezena u tri boje, set od dva simetrična šablona u dve boje, kao i tri jednobojne varijacije. Mistral kolekcija je dizajn baziran na terakota pločicama koje se mogu videti u starinskim italijanskim građevinama. Ovi dizajni potpadaju pod uticaj svetlosti, kreirajući senke i raznolike trodimenzionalne oblike, zbog svoje interesantne forme. One se mogu koristiti na više načina, kako bi se napravili zidovi ili paravani koji imaju skultpuralne osobine i daju vašem prostoru inovativni izgled. Inače, obe ove kolekcije debitovale su na Salone del Mobile.Milano, gde su privukle mnogo pažnje i probudile mnogo interesovanja, pa smo sigurni da ćemo ih ubrzo videti u nekim inovativnim kompozicijama enterijera. Edvard Barber i Džej Osgerbi osnovali su svoj istoimeni studio 1996.godine, nakon što su dobili master diplome u polju arhitekture, na Univerzitetu umetnosti u Londonu. Njihov prvi studio bio je smešten baš u Londonu i tu su dizajnirali svoj prvi zajednički komad, Loop sto, koji je Isokon brend proizveo 1997.godine. Njihovi radovi često se zasnivaju na geometriji i arhitekturi, a na njih najviše utiče jednostavna savitljiva forma koja se koristi za pravljenje modela u arhitekturi.

Kuća na drvetu - drvo u kući

12.05.2016.



Mnogi ljudi tvrde da su kućice na drveću ipak namenjene isključivo deci, ali Kazahstanski arhitekta Aibek Almasov iz moskovskog arhitektonskog studija prkosi ovim tvrdnjama dizajnirajući cevastu i jedinstvenu kuću ove vrste.Nazvana Tree in the House ova građevina je okužena zadivljujućom jelovom šumom. Pružajući pogled od 360 stepeni na šumu u komšiluku, invertna kuća na drvetu je prilagođena savršenom bekstvu iz betonskog prostora grada.

Podižući se četiri nivoa iznad tla, prstenasti spratovi se obmotavaju oko drveta, dok se najviše etaže uzdižu iznad krošnje samoga stabla. Kuća na drvetu uključuje i bele spiralne stepenice koje se zajedno sa njenom konstrukcijom uvijaju duž stabla.Stepenište je sačinjeno od zastakljenih balustrada sa drvenim rukohvatima okruženim atrijumima na svakom nivou kako ne bi zaklanjali ovu neverovatnu panoramu. Dizajnirana kako bi omogućila alternativu užurbanosti gradskog života, arhitekte su težile ka tome da uklope moderan industrijski dizajn sa prirodnim bogatstima i lepotom. Namenjena duhovnom pročišćenju, prosvećenju kao i promovisanju harmonizacije sa životnim okruženjem, Tree in the House predstavlja interpretaciju koja otvoreno prikazuje kocku staklene tuš kabine, kao i ostale slobodnostojeće komade nameštaja postavljene uz zakrivljeni stakleni zid.

Najnoviji trend u dizajnu malih kuća

10.05.2016.




Opet, to nas ne sprečava da želimo nešto više, nešto kao što su ovakva mala skloništa kompanije Full Moon Tiny Shelters, koja stvara predivne, minimalističke građevine ispod 20m2. Ovi proizvođači malenih domova su iz Nove Škotske i predstavljaju prilično novu kompaniju koja je osnovana 2013. godine, a njihova pažnja je usmerena pokretu malih kuća od samog početka. Don Higis, partner u Full Moon Tiny Shelters, je jednom prilikom izjavio: "Osećam da je mnogo ljudi zainteresovano za neke osnove i vraćanje manje komplikovanom i jednostavnijem životu. Ljudi su takođe sve više zainteresovani za ekonomsku slobodu i uvećanu prilagodljivost". Bilo da su sirove ili prefinjene, elegantne ili estetske, razigrane ili duboke, njihove male sturkture mogu biti korišćene kao domovi, umetnički prostori, kućne kancelarije, mirna mesta za pisce, vikendice, ili kuće na brodovima. Ideali ove kompanije su jednostavnost, lepota, filozofija da je manje uvek više i vrhunska izrada njihovih proizvoda.

Iz razloga što grade male konstrukcije, mogu izrađivati bolje, jedino uz pomoć vrhunskih materijala i upravo zbog tog odnosa veličine i kvaliteta, kvadrat ovakve male kućice košta više nego kvadrat obične kuće normalne veličine. Svaka od ovih kuća je prilagođena, obično dolaze na prikolici, i u skladu sa specifikacijama klijenata. Kao opcija, postoji i krovna površina koja može biti prilagođena za život, solarni paneli, suvi toalet, malo potkrovlje, rezervoar za sakupljanje kišnice i još mnogo toga. Malene kuće nisu namenjene stalnim domovima, ali su potpuno opremljene za život tokom sva četiri godišnja doba - mogu da izdrže najtoplija leta i hladne zime. Pored toga što su veoma dobro izolovane, drugi najvažniji faktor jeste uvećanje dostupnog prostora i njegovo prilagođavanje višenamenskim funkcionalnostima, poseduju takođe i dobre vodene instalacije u kuhinjama i kupatilima, dok udobna, ali opet minimalistička estetika čini njihove stanovnike srećnima i pruža im udobnost, nikako skučen osećaj i nedostatak. Lepota Full Moon Shelters kućica je velika i ona seže od velikog izbora drveta tokom njihove izgradnje, pa sve do širokog spektra različitih boja za eksterijere.

Lepota življenja u Parizu

10.05.2016.




Portugalski umetnik Filip Paskva živi u zapadnom delu Pariza u stanu u kome umetnička dela i impresivan dizajn stvaraju izuzetno zanimljivu atmosferu. Skoro je svaki komad nameštaja, ukrasa i predmeta za svakodnevnu upotrebu – original. Tako se u salonu oko tepiha „Vaseline“, rad samog Paskve, mogu videti: lampa „Delirium Yum“ nemačkog dizajnera Ingea Maurera, fotelja „Ear Chair“, hiper moderna beržera Jirgena Beja (Makkink & Bey), slavna sofa «Boa» braće Kampana i sofa «Misfits» Rona Arada(Moroso).

U stanu se može naći mnogo radova Rona Arada, kao što je zanimljiva stolica od čelika „Well Tempered“ iz 1986.godine koju je umetnik dizajnirao za Vitru. Iznad nje na zidu okačena je njegova instalacija „Paved with good Intentions“ iz 2005. Tu je i instalacija „Possible Platforms“ Roberta Šdatlera iz 2008.godine čiji elementi izgledaju kao da su nasumice razbacani; naravno da su dobro promišljeni. Tu su i simpatične trpezarijske stolice „Ripple“ Rona Arada dok su na zidu umetničke slike samog vlasnika. Akvarijum, prava živa umetnička slika daje topao odsjaj i transparentnost prostoru. Ispod okruglog zastakljenog svetlarnika koji daje zanimljivu vertikalnu panoramu stoje trpezarijski sto od korijana Ingea Maurera i dve „Ripple“ stolice. Na bifeu, takođe izvedenog od korijana, delikatni komadi od duvanog stakla Francuskinje Lorans Braban. Tuš kabina, otvorena prema sobi, sastoji se iz dva dela: kabine koja je u potpunosti obložena crnim mozaikom od tankog italijanskog kamena i prostora u kome se nalaze dva lavaboa, svaki isečen iz jednog bloka mermera iz Karare. Radni biro je u isto vreme atelje i privatni prostor. Ispod velike lampe „Dome“ Ingea Maurera, sto koji je za ovaj stan dizajnirao belgijski dizajner Gzavije Lust. Oko stola čuvene Bertojine stolice. Iznad tri stolice „Futon“ japanskog dizajnera Tomita Kazuhikoa(Moroso) visi staklena lampa „Black and Back“ Natalije Paskva.

Villa V3- Moderna geometrijska kuća u Danskoj

09.05.2016.




Villa V3 je dizajn ARDESS studija i zapravo je porodični dom sa četiri nivoa, integrisanom garažom, dok u isto vreme predstavlja istaknuti primer moderne skandinavske arhitekture i dizajna. Prednja fasada nudi privatnost zahvaljujući asimetričnim prozorima postavljenim na više nivoa i produženim na krovnoj konstrukciji, čime uvećavaju količinu dnevnog svetla koje dopire do enterijera stvaraju umirujući, gotovo eterični ambijent koji pruža poglede na drveće i nebo. Druga strana kuće, okrenuta bašti, u potpunosti kontrira zatvorenom izgledu njenog prednjeg dela. Ovde je sve otvoreno i povezano sa prirodom. Različite etaže su nijansirane betonskim zidovima, nastavljajući unutrašnjost kuće, kako bi postale definišuća karakteristika enterijera, obezbeđujući istovremeno vezu između zatvorenog životnog prostora i terasa. Pažljivo planiranje sve četiri etaže doma i njegovih soba je takođe prisutno i u baštenskom rasporedu. Drveće u je namenski pozicionirano kako bi uspostavilo pravi balans između privatnosti i stvaranja savršenog pogleda.

Salon i trpezarija su dodati dvema različitim platformama spoljnog prostora, ali veliki stakleni prozori i vrata uvek pružaju pogled na zeleni pejzaž. Enterijer sadrži betonske zidove i plafone, sa svetlim, na određenim mestima pomalo tamnijim, Daglasovim drvetom i linoleum materijalima, ali takođe i brojnim komadima ručno rađenog nameštaja koji uključuju stolove, ormare u kupatilu i kuhinjske elemente. Boje su tamne i prefinjene, sa sivim tonovima koji dominiraju paletom, uparenim sa crnim i belim, tu i tamo, ponekim čokoladno braon i bronzanim akcentima. Izbor boja čini da se plavetnilo neba i prijatno zelenilo biljaka i trave ističu još lepše, dopunjavajući izgled savremenog i veoma modernog dizajna. U ovoj kući sofisticirane i organske karakteristike su uparene zajedno u harmoniji, kako bi kreirale stilski dom u kome upotreba pametnih uglova, stakla i betona uvećava celokupan potencijal unutrašnjeg i spoljnog prostora.

Casa Meztitla- moderna vikendica u Meksiku

09.05.2016.



Casa Meztitla je dizajnirana kao vikendica i penzionersko gnezdo za bračni par u njihovim šezdesetim godinama, koji su takođe želeli prostor u kome mogu da ugoste i zabavljaju svoju širu porodicu i prijatelje. Studio EDAA je koristio vulkanski kamen i cement kako bi parcijalno kamuflirali zidove građevine. Jedini element koji se otkriva spoljnom svetu, jeste masivna monolitna bela kutija, koja se probija kroz lišće. Ogromna staklena vrata pivotiraju sa zidova ovog planinskog doma kamenih zidova. Prema arhitektama: "Kuća je izgrađena na grubom kamenu, podvlači se nisko ispod drveća i poravnava se sa kamenim kosinama prekrivenim vegetacijom", rekao je tim studija EDAA. "Ona je kreacija čistog prostora unutar prirodnog ambijenta", dodali su. Vlasnici su zahtevali da njihova kuća poseduje duboku vezu sa prirodom, i svojim okruženjem, bez ikakvog narušavanja privatnosti. Donji nivo kuće se otvara ka bazenu i prirodnom pejzažu sa velikim rotirajućim vratima.

"Sada su svi u mogućnosti da podese stepen izloženosti, dok u isto vreme održavaju konstantnu vizuelnu vezu sa eksterijerom", izjavile su arhitekte. "Lokaciju sam lično izabrao, obavezavši se svojevrsnim zadatkom pronalaženja idealnog mesta za izgradnju kuće", objasnio je osnivač studija, Luis Arturo Garsija. "Odlučio sam se za ovu specifičnu lokaciju, prvenstveno zbog malih troškova koje je iziskivala u to vreme, a posle, zbog njenih neverovatnih prirodnih osobina i same blizine El Tepozteco planinskog nacionalnog parka." "Kuća izgrađena na grubom kamenu, podvlači svoju konstrukciju ispod drveća i poravnana je kamenim kosinama prekrivenim biljkama", dodao je. "Namera svih materijala korišćenih tokom izgradnje jeste da ostare prirodno i da se što bolje uklope unutar celokupnog konteksta."

O nama

O NAMA

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Info panel
KONTAKTIRAJTE NAS

Radno vreme : 08-16h
Telefon : 011 36 10 163
Telefon : 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Email : office@drenik.net

Podaci o
preduzecu
DRENIK DOO

Adresa: Deligradska 19
PIB: 100269909
Matični broj: 07479239
Šifra delatnosti: 6110
Tekući račun: 205-1076-61

Istorijat

DrenikNet je osnovan 01.06.1998 godine u Beogradu, sposoban da korisnicima pruži kvalitan, pouzdan i dostupan dail up 24h 365 dana u godini.

CENOVNIK

Osnovni cenovnik

Cena din/ sat

  • do 5 sati - 30 din
  • od 5 do 9 - 26 din
  • od 10 do 19 - 24 din
  • od 20 do 49 - 22 din
  • od 50 ... - 20 din

Business paketi

Cena din/ paketu

  • Business paket - 50 sati = 1.200 din
  • Business Basic paket - 200 sati = 3.600 din
  • Business Pro paket - 400 sati = 6.000 din
  •  
  •  

kontakt

KONTAKT

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331

download

Anketa

ANKETA

Da li ste nervozni?

Da
Ne
Ponekad

Komentari

snezana - 2016-09-17 12:15:02

solidan

snezana - 2016-09-17 12:14:36

Ako ste raspolozeni da radite posao buducnosti onda je to ovaj posao koji se svodi na reklamu proizvoda, za stranu firmu, koja dugi niz godina postoji i trazi ljude koji ce ozbiljno raditi ovaj posao. Firma nudi besplatne alate i obuku za rad. Imamo 5 nacina zarade, a glavni nacin koji bi trebalo svako da prodje je izgradnja tima. Pre registracije mi posaljite zahtev na FB, koji cete napraviti i koristiti samo za posao. Ako ste zainteresovani REGISTRUJTE SE OVDE BESPLATNO:https://kreativno-talenat.blogspot.rs

nikola - 2016-03-22 08:22:59

Zasto?

ana - 2016-03-21 16:20:34

Nervozni smo!

JA - 2013-02-27 13:00:11

VEOMA

ejimaejima@yahoo.com - 2012-05-04 13:57:36

ejimaejima@yahoo.com

zoran - 2011-08-01 09:41:22

lopov do lopova, budala do budale, rupe na putevima, mala plata

goran - 2009-06-08 12:44:31

nisam nervozan ali ova anketa me pravi nervoznim,stoji ovde vec tri meseca ja stvarno mislim da je vreme da se stavi neka nova

toza - 2009-05-24 16:52:38

A ko u danasnje vreme, u zemlji nedodjiji, moze da bude nasmejan,srecan?

sanin boskovic - 2009-03-17 11:52:54

extra

GOCA - 2008-12-04 13:25:39

PA NARAVNO DA CHEMO BITI NERWOZNI...KAD IMAMO TAKO...

Milica - 2008-11-14 21:36:16

KAKO I NE BI BILI NERVOZNI KADA NAM JE DRZAVA NEPRIJATELJ BR. 1 U SVAKOM SMISLU...

zoran - 2008-11-01 08:53:10

predugo stoji isto pitanje pa se stice utisak da vise nemate korisnike da vam odgovore na neko drugo pitanje?!!!

gumeni - 2008-09-09 15:03:02

pa kad su swi ludi, moram da se nerviram lol

Sladjana - 2008-07-15 02:33:58

()

Marko - 2008-06-07 00:24:20

Administratoru sajta ili odgovornim za ovaj sajt, za Boga miloga promenite više pitanje i temu ankete.Više od dva meseca vam je ista.

irensita - 2008-03-04 21:21:27

()

stojan - 2008-02-26 18:36:12

anketa ko anketa

Marijana - 2008-01-30 08:34:28

Da mi je znati bar jos jedan narod koji zivi ovakvim zivotom dve decenije vec a da ljudi nisu nervozni... postali smo bolesna nacija!!! Uzas!!!

refik - 2008-01-28 02:21:49

sasvim razumljivo

ana - 2008-01-12 23:37:58

Ja nikada nisam nervozna

Angelina - 2008-01-01 09:24:47

Nervoza moze da se kontrolise i savlada. Vezbajte taj ci ili jogu, promenite svoju filozofiju zivota i onda ce vam se karakter i narav promeniti a samim tim i vas zivot. Bicete mirniji i spokojniji. Ako nista drugo ima jedan fantastican ruski recept da se oslobodite nervoze za nedelju dana. Sipajte sebi kofu hladne vode na glavu i bicete u nirvani... Angelina

Jovana - 2007-12-17 20:28:36

Ponekad sam nervozna,ne tako često!

Nisam Nervozan - 2007-12-11 00:53:42

Ma nosite se svi, bre, u...

arsla - 2007-12-09 20:27:53

svi su nervozni... da nije to posledica bombardovanja,pa su isprobali neku supstancu na nama..mislite o tome...

dijana mikovic - 2007-11-09 10:47:48

Anketa najvise govori o nasem mentalitetu

BOJAN - 2007-11-06 14:05:34

()

fajche - 2007-11-02 00:05:26

()

zoran - 2007-10-26 17:18:25

ne da sam nervozan,nego derem

Jaa - 2007-10-12 16:19:29

Ko li je ovaj sa IP 57 kad je tako nerzovan ..

Brus Vilis - 2007-10-10 12:08:56

Veoma sam nervozan

DR. RoGi - 2007-10-09 14:19:22

Moyda ponekad ali ne bas toliko cesto

Borko - 2007-09-22 14:32:20

Cemu nervoza,nista ne resava,a puno steti,prema tome samo opusteno!

ja - 2007-08-30 10:27:05

Da